. . . bilo je vreme kad su mi trepavice bile duge, oči krupne pune radosti . . . i mlečni zubići . . . i kad sam cele nedelje morao da budem dobar i ispunjavam sve naredbe mog starijeg brata i time sticao zasluženo - da me vodi na pecanje. Imao sam svoju pecaljku od trske sa perom iz pačjeg repa . . . i pravom udicom! . . . i molio sam ga da mi dozvoli da ja nosim njegove bambuse ulicom do kanala . . . i morao sam da ćutim "k'o zaliven" i pazim da ni slučajno nečim svojim ne zasmetam njemu - dok peca. Tad je birao šira mesta i to mi obavezno prebacivao da je samo - zbog mene, a ja sedeo u kraj mesta i tražio rupice u drezgi da tu ubacim svoj plovak . . . i upijao sve što on radi.

A on je lovio ribu čiji je bronzani odsjaj i široka silueta dok klizi na površini prema njegovoj ispruženoj ruci ostao zapečaćen u mojoj dečjoj duši . . . za "veke vekova" . . . Da, dobri moji, lovio je one ogromne matore deverike . . . lopaje moje mile.

. . . i evo godine su prošle mnoge, i sve sada izgleda mnogo drugačije . . . sve i jeste mnogo drugačije . . . a još uvek me ništa toliko ne obraduje kao onaj isti bronzani odsjaj i široka silueta . . . Gospodje Lopaje.

To je riba - "plave krvi", svojom kulturom ponašanja, prefinjenim manirima, izbirljivošću, uzdržanošću, Ona nesumnjivo opravdava svoju punu pripadnost ribljem plemstvu.

I jedini mesec u godini kad Ona dozvoli da je vidimo je april - dok se mresti. I tad obično ne mogu da verujem svojim očima - koliko je ima . . . i kolikih ima??!! . . . gde li su sve te lopaje tokom ostalih meseci . . . kako bre da od toliko ribolovaca na kanalu niko ne može da se pohvali kako se napecao deverika . . . a to što se ulovi su definitivno slučaji i slučajni ulovi jediničnih komada . . . i gotovo uvek najveće deverike su se dale videti - u čuvarkama šarandžija koji poštujući samo "svoju" ribu ni svesni nisu bili - kakve trofeje su imali čast da ulove!

U svojoj ribolovačkoj karijeri "do fidera" sam dugi niz godina mirne ribe lovio isključivo plovkom t.j. meč i bolonjez tehnikama svuda pa i ovde na svom kanalu. Sva nastojanja na kanalu, da saznam, da ovladam, da sistematizujem, da ciljano pecam samo deveriku su me malo-pomalo, sezonu za sezonu, dovele do Klaruso surf plovka . . . da bi tek njegovom primenom došao do rezultata gde bi mi većinska ulovljena riba bila - deverika.
E upravo tad se pojavio prvi pravi razlog da počnem da razmišljam o fideru za koji sam već podugo znao da postoji kao i osnove takvog pecanja . . . i odlučio sam da probam . . . i prvi fider štap mi je bio Match Feeder, da mi bar ostane ono Match ako vidim da sam "promašio" i da "to nije To".
Aaaliiii . . . fider nije i "Čarobni štapić" kojim samo kucneš . . . i sve lopaje su tvoje . . . oojjj neee nije ni slučajno . . .
Aaaliiii . . . fider jeste način da konačno mogu reći da ciljano lovim deveriku . . . tek kad sam ovladao i spoznao kako sve mogu da ga koristim - kao tehniku - izvlačeći iz nje one prednosti koje druge tehnike nemaju ili imaju tek delimično (mislim na plovak i dubinku).
I, kad sam nakon perioda aljkavosti i pametovanja i lenjosti . . . shvatio . . . fider može sve! . . . a uspešan je onoliko koliko ribolovac hoće da razmišlja, koliko napravi detaljan plan, koliko se dobro organizuje, toliko mnogo uticaja ima svaki elemenat u taktici i samoj tehnici izvodjenja fider pecanja. . . pričem sam potpuno svestan da se ne može uvek "držati nivo" doslednosti i to je direktan uzrok i posledica dobrog ili lošeg uspeha tokom pecanja. U odnosu na ovo ostali uzroci kao promene atmosferske ili lunatičke ili . . . su zanemarljive.

Lopaja na kanalu traži prvenstveno mir . . . i jato pliva tamo gde oseti da ga ima . . . ili lebdi u sredini vode na sredini kanala i čeka da se taj mir stvori (čitaj - čeka noć). Najsećnija varijanta je kad uspem da lociram jato t.j. kad uspem da ulovim okom ono samo lopajama svojstveno bešumno kupanje kad samo ledjno peraje tiho proviri na površini vode. Ako ne to onda idem tamo gde nikog nema i tražim delove dna sa širokim pojasom školjke . . . a dobro je i kad se na takvim udaljenim mestima sedne malo uzvodnije od nekog šarandžije za kojeg znate da tu duže hrani i dolazi he he he, svojom prihranom na pojasu školjke (obično na 15'ak metara od obale) najlakše je privući lopaje uzvodno . . . prihrana slatka, inertna sa puno krupnijeg svašta u sebi i bez jake arome, i odmah pola prihrane u startu spustiti na odabranu tačku . . . onda mala hraniličica sa po tek nekoliko komada onog živog što ide i na udicu (glista + crv) . . . hranilica ne sme biti veće zapremine da ne bućka . . . ako nema vetra i voda je "kao ulje" ni mala hranilica nego olovo 10-ak gr . . . ja obično predvez 0.10 počinjem i dužine 1m i na 15-ak cm od udice (obično 14-ca za start) na predvez stavim malecku dramlijicu olova 0.1-0.2gr da budem siguran da je mamac na dnu . . .
E onda se naoružam strpljenjem i polako lovim sve ostale ribe koje se prihvate ponudjenog mamca i menjam prvo dipove pa onda isto to sa drugom kombinacijom mamaca . . . i tako loveći ostale ribe u stvari čekam da dodju lopaje, to ume da traje, čak bih rekao retko kad dolaze ranije od 1.5h pa i do celih 3h od starta pecanja . . . na svakih 1h dohranjujem sa po 3-4 startne hranilice . . . obično se prvo pojave male lopajice do 300-400gr i to je dobar znak . . . nikad ne bacam kugle prihrane rukom mada neki i to praktikuju . . . u principu, onaj mamac i dip na koji ulovite malu lopaju,  treba očekivati da će i ona veća hteti . . . i kad počnu male da se love počnem i ja u hraniličicu da dodajem više tog živog (crv + glista, ili samo crv i samo glista) . . . ostala riba me ne interesuje koliko duboko proguta udicu ali ako kod male lopaje vidite prvo najavu a potom odlučno povijanje vrha - odlično je sve sa udicom i dužinom predveza, ali ako one pipkaju a nema uverenijeg povijanja vrha - manja udica i tanji i duži predvez, ili ako su crvi ispijeni a nisam video trzaj - skraćujem predvez . . .tako da kad pridje jato većih riba ja već imam naštelovan sistem za njih . . . kad se dogodi da ulovim prvu veću lopaju 500+gr u hraniličicu nabijam što je moguće više "živog" komponenta jer samo tako se može duže zadržati i teže poplašiti - da, kad se prva veća lopaja počne boriti na udici tamo dole ostatak jata se skloni pa se čeka i po 15min na sledeću, zato ih treba prvo samo zateći na udici i pustiti da se same lagano podižu uvis - što i rade kad su na udici i takvim naćinom se najduže zadrži na hrani ostatak jata.
Ima dva momenta koji su mnogo puta realna pretnja da je ribolov propao za taj dan:
1. - kad odmah po startnom hranjenju na tu hranu "legne" terpan . . . ojjjj zlo . . . tada je najvažnije naći dip koji oni najmanje vole pa kad ga nadjem (biber ili beli luk ili često ananas znatno smanjuje apetit terpana) onda i u prihranu taj dip dok tu napast ne smanjim na minimum mogući - poenta je pokrenuti im jato, jer i oni naleću u jatu i kao mećava sve počiste očas posla, i ako deo terpana krene dalje za njima odu gotovo svi relativno brzo. Najčešće kasno popodne i uveče.
2. - ako primetim da je riba (bilo koja) prestala da trza . . . probam odmah dva zrna šećerca (obično) a kad 15 min ni to ništa ne dira znam da mi se na hranu uvalio - t o l s t o l o b i k !!! Vrlo često se desi da nekad ponekog i lupim hranilicom kad je izvlačim i tako sam i saznao da u 99% slućajeva to bude on a ne neki mistični somovi ili smudjekanje - što sam dugo hteo da verujem pa čak i varaličarac raspakivao da proverim he he he. Najčešće rano ujutru i danju.
Eto tako nekako se može ciljano loviti lopaja kod mene na kanalu.

Dosledan ili dosadan , pitanje je sad ?

Da , rekao bih kad neko gleda sa strane da izgleda dosadno da stalno nesto mesis, tipkas, dirkas , vadis , sadis itd. Sva sreca sto usputni posmatraci, komsije i navijaci,  ne ustaju rano ko mi pecarosi , a i kad se zakace na neobaveznu pricu odustanu brzo jer ih pomalo ignorisem i radim svoje , pa se brzo ispisu
Pobeda je kad ostanem 1 na 1 sa Dunavom , bez posmatraca i raznih kvisko pitanja koja nemaju veze sa ribolovom i mojim fokusom u tom trenutku .

Moj start pecanja ustvari  pocinje vece pre izlaska. Tad spremam primamu i delimicno hranu za hranilicu, i naravno moje kamencice sa sirom .
Zatim kontrolisem sta sve , i da li imam u priboru, bacim pogled na americku vremensku prognozu ( ove nase su ko gatare tacne)  , i  lagano proveravam zive mamce da li su dobro zatvoreni, da li disu , imaju li  uslove za zivot, sex  itd.  Opsti tretman i prava zagarantovana
Pre nego legnem, udjem na camac (vezan za obalu) i u sirem potezu  bacim 10-15 kamencica sa sirom.(potencijalna zona primame 60%  i koji metar levo desno , vise , nize  40% kamencica )
      Jutro pocinje "mirisanjem vode" , t.j. uocavanjem promene vodostaja u odnosu na prognoze HMZS i tendenciju u narednih par sati koje zelim da provedem. Imam svoje azimute za vodostaj na prilazu vodi kao: stepeniste koje silazi u vodu, spice oko camca, i kamenje koje sam sinoc markirao okom. Sa kafom i rakijicom  bez nekog cimanja prostudiram da li se nesto bitno promenilo u mom "vodenom dvoristu",  a  usput bacim pogled na lisce da vidim gde je atmosferski pritisak , pa ako mi smrdi na neki skok/pad koji je neobican , vratim se u vikendicu da pogledam trend poslednjih 6 h na "Suunto" satu koji sam kupio pre 10 god. i strasan mi je drug  ( vrh stvarcica) . To vise radim iz navike, jer ako su radikalne promene pritiska,  ili je bomba u superlativu ili  je nagazna , pa da bar imam to na umu....da se vadim cakama ako ne fercera kako prizeljkujem. Ne dam na iznenadjenja
Ovo mozda izgleda nekom komplikovano ili mozda preterano, ali je meni to navika i to sve radim usput, vrlo spontano i bez neke muke  .Pa kazem Vam da pijuckam kafu  rakijicu , i "mirisem" situaciju prvo ..
Onda sledi zauzimanje pozicije u camcu  , prevezivanje u milimetar da me ne bacaju talasi, vetar,  glisiranje indijanaca koji zuje camcima pod punim gasom i sl. Ustvari,  ovaj deo je dosada ziva jer cimas pribor u camac, kofe, i kojekakve gluposti , raspakujes, prevezujes , otvaras, zatvaras i namestas sve oko sebe kako si navikao. Ama, ko Nadal flasice!!!
Sad sledi primama , i posto sam izlazio na vodu pre neki dan obicno,   ne moram uopste da pipam topografiju dna. Na 30 m oko camca znam u prst sta i kako, jer tu sedim 20 god. i to je moj spot ...a ja sam producent, reziser, glumac i publika.
Obalu sam zagradio odavno granjem i stenama,  da mi sa nje ispred camca ne mogu da ulecu varalice u sred pecanja, i pecarosi "snimaci" (oni sto te kibicuju da hranis, pa se parkiraju sutra pored tebe i nista ne upecaju , a obavezno te zakace par puta) i sl.
Mojih 20-30m oko camca branim zivotom i godinama odrzavanja priobalja kad su poplave i kosmari.Drugacije bi odavno bilo odvaljeno pribalje i izmenjena atmosfera svima.
Posten "zakup" radom i vremenom provedenim na vodi i oko nje ,  u skupljanju smeca od budala koje ostavljaju svasta na obali , kresanjem topola i vrba da ne ostavljaju kolege rapale po krosnji,sadjenjem mladica platana okolo da odrzavaju hlad kad se razbaskare itd.
       Nakon pozicioniranja, bacam svoje kugle u zonu (5-8 kom) , i krecem sa radom...
U prvih sat pecanja  , iskoristim priliku da one kamencice od sinoc ispipam jacim mamcima  , a taj deo mi je pro-nektivan radom,   pa iskoristim da posmatram sta se dogadja na vodi. Ko juri i da li juri kedere, da li se baca, cokce, lupa, prska, kupa ,svira,  ima li neobicnih momenata, promena , i konacno vidljivost je bolja pa shvatam i koliko je zamucen/bistar Dunav. Bitan deo pre akcije je taj dozivljaj mira , prirode u budjenju, i citanje vode.
Neko ujutro novine , neko po vodi... pa kome sta prija
        E, tek nakon satic vremena krecem u tepih i linoleum fazu, pod uslovom da mi se vec nije ogresio saran ili mrena (zavisi sta igram na talonu)   na jednom od dva fidera. Ako jeste, onda je rad u tom smeru isforsiran do iznemoglosti...
Dalje vec znate, igra strpljenja, rada , menjanja ili satiranja. Necu ovde o "alhemiji" i mamcima , to smo testerisali na drugim temama!!!
U svakom slucaju, jedan fider je uvek namenjen "ozbiljnijim" ribama i prezentaciji koja je izvesnija po meni u datim okolnostima za potencijalne primerke , a drugi je "promeksan" da se uhvati u kostac sa svom zabavom fiderisanja i svakojakim iznenadjenjima koje skupi tepih i primama. Posao brale i zabava  , nije to bas izlezavanje kako laici misle ...
Sve u svemu, ozbiljno pripremljen nastup , rutinski utrenirana uloga , i nije bitno da li izlazim na 2-3 h ili vise....pristup je slican, i DOSLEDAN iliti nekom dosadan! Ne trazim aplauze , ni ovacije, vec ovu vrstu uloge i glumu sebicno igram za sebe sa zadovoljstvom i zarom!

Eeeee, dobri moji, ovog leta sam se i konačno uverio - zima je zakon! Sve mi je nekako lakše, finije, perfidnije . . . zimi. Mrzim leto. Definitivno!
Onih deset dana "grčenja" po Chalkidiki je ostalo iza ledja, zapljuskuju me još samo kapljice mora od onog jedinstvenog rauba jedne od nemani grčkog mora . . . u snovima.
A možete li da zamislite da su se moji ukućani, oni isti što mi prave haos uvodeći red po mom priboru i "laboratoriji", zaželeli da pojedu neku ribicu?! I dobio sam "partijski zadatak" da odem i ulovim nekoliko babaja . . . he he he pa "rodjen" sam za te stvari :)
Aaalliiii . . . leto je još uvek iako je pola septembra . . . valja gledati kako vetar duva . . . i hoće li duvati il će stati . . . nemož' ti tek tako prosto da odeš 'di 'oćeš i da se "napecaš", aaaaa ne neee, pecaćeš tamo gde vetar onu "milu" nam i "dragu" sitnu travku oduva i nagura u suprotnu obalu . . . inače zelenog "tepiha" kanala mog.
Možete li da zamislite da sam celih četiri puta u četiri dana pecao u proseku po 3.5 sata dabih ulovio 26 babaja . . . tugo moja!

Prihrana!
Prvi dan. Ih, sav srećan, "zamutih" na brzaka svoju bazu melasom, douvlažnih vodom, spremih tri šprica boltuški razni', i taranu belu pa crvenu, glista, crva, kastera . . . i odperjah nošen "vetrom" daleko uzvodno u 'ladovinu "starih vrba" . . . "što se mora - nije ni teško" :)
A taj dan, ribice su mi pokazale koliko sam olako "shvatio" povereni mi zadatak. Startovao sam sa redovnih deset startnih hranilica, potom u drugom zabačaju na broj devetnaest ulovih lepu kesegu i . . . sledeću ribicu sam ulovio za sat ipo !!! . . . tempo sam držao na 60, srednje manja hranilica 15gr, menjao sve mamce u svim kombinacijama . . . živo neće ni da pipne a na boltuške takva pipanja da nemaš na šta kontru dati . . . došlo mi da se spakujem! . . . ali, to bi uradio neko drugi . . . ja ne. Kad sve ono "redovno" nije dalo ni blizu čak ni razumeti šta se dešava, ostalo mi je samo da primenim "šok terapiju" (pisao sam o tome već negde) . . . jer, javno moja prihrana nema To što bi riba htela . . . ili tačnije rečeno, moja prihrana "drži" ribu na debelom oprezu! Prva šok terapija je bila - jagoda/malina/limun dip . . . i odmah nakon toga sam u desetak zabačaja na boltušku ulovio Prvu babaju i par bodorki . . . i taman pomislio "e neće da može bre" . . . i to se i dogodilo - opet pipkanja samo za gledanje (i nerviranje). Ribe su mi kuckajući po kviveru, kao " morzeom" slale poruku - Mi smo tu, a šta Ti (konju, prim. aut.) radiš?
I zaista, šta sam ja to radio? Babaje . . . misaona imenica!
Da skratim, kad boltuška nije dala ni malo nade, video sam da dva kastera (posle druge šok terapije) umeju da zainteresuju deverik(ic)u neku ali ih lako skidaju sa udice, pa sam morao nekako da oparim crve a ništa zgodno nisam imao za to, pa se ložila vatrica i kuvala voda u konzervi dabi crvi ispali poluobareni . . . kuku kuku . . .
E tek posle treće terapije uz kombinaciju kastera sa tim-takvim poluobarenim poluudavljenim crvićima sa nekako "izmučio" nešto ribica . . . al samo taa jedna babaja!
Tu moju muku sam i podelio sa Vama dobri moji, u temi Bio sam na pecanju, od pre neki dan. A to veče sam pojačao/osvežio friškim komponentama svoju bazu, zamešao dobrih 6 litara sa melasom i ostavio da se natapa do jutra. Tarane sam imao još dovoljno, a i setio sam se zamrznutih crvića u frizu . . . Plan za sutra je bio "paklen" - pola prihrane sve sa taranom i crvima zamrznutim (kad već neće žive) leti odmah u startu a onda sat vremena samo "suza" umesto hranilice . . . pa da vidimo mi ko je ovde "adžija"!
Drugi dan. E drugi dan nije bilo vetra pa je sve uzvodno dobilo svoju "prirodno" zelenu boju . . . i pošto je prevodničar tek-što prošjlajzovao čep koji se obrazuje sa uzvodne strane, izračunao sam da trebam otići bar dva km nizvodno pa da me taj prošjlajzovani tepih stigne za tri sata . . . i tako i uradih. Otišao sam "pod dalekovod" (na oko 3 km nizvodno od mosta dalekovod prelazi preko kanala).
I uradio sam sve po "planu"!
Ali avaj, to nije Ta voda! Na hranu mi se sjatilo valjda sve i jedna ribica od kilometar nizvodnije . . . Trzajevi tipa "daj mi piker" na broj 6 pa do maksimum 10 . . . da sam takmičar bio bih srećan " k'o Maja" . . . ali meni treba samo desetak babaja - ništa više!
I ajd traži arome na koje bela neće, ili, najmanje 'oće . . . a meni najbrži način da "dobijem" aromu je špric u ruke i "drogiranje" crvića :) . . . Uveren sam bio da mi samo treba dva minuta vremena da mamac "stoji" nepožderan i da će babaja da ga nadje . . . bela nije htela aromu kari-ja . . . al je ni babaja nije htela . . . kasnije su išle i šok terapije sa crvenim voćem, belim lukom, džigericom . . . i sve bez vidne promene " raspoloženja" kesega, špicerki, crnooki i bodorke . . . terpana ni jednog !!! . . . babaja jedna . . . Ni sam neznam kako!
To veče sam zaključio da moram da "osiromašim" bazu u korist svega kukuruznog, nebi li kako smanjio priliv bele ribe na hranu, a i "vreme" je da se uvede šećerac u igru ozbiljnije . . . A u glavi su mi se popalili svi alarmi da je dobitna kombinacija jedino - metod! Ali, mikro boilica nešto i imam, nemam svojih peleta a oni što ih imam mnogo sitni . . . a dugo mi da ih sad pravim! Rešim da će mi baza (osiromašena) biti samo minimalno vezivo za šećerac i taranu i eventualno crve "zmrznute" po par komada ako ocenim da treba!
Dan treći. Opet nizvodno, ali sad je prošlajzovani tepih već odmakao podaleko i rešim da ga stignem i sednem mu na "rep" tj odmah iza, i tako ću dobiti vreme - dok sledeći ne naidje kuku kuku! Sve radim po planu, deset startnih, i počinjem sa dva zrna šećerca na udici . . . tempo 3 minuta . . . i isto kao prvi dan, ni dužina predveza, ni jedno krupnije zrno samo ili sa 1-3 crva ili glistom . . . nema trzaja da bih kontrirao - a trza non-stop! Znam da je sitna! Znam da moram čekati duže od tri minuta . . . ali moram dohranjivati jer ta sića počisti sve "dok trepneš" . . . i rešavam, skidam hranilicu, postavljam olovo, a dohranjivaću na deset minuta startnom . . . pa da vidimo! Od ulova, kesega i špicerka mudra . . . jeli samo malko manja zrna šećerca - odma' one! Probam da napravim sendvič pa šećerac umotam boltuškom . . . isto. Dva zrna umotavam boltuškom . . . pipalo malo i ostavilo . . . i Hvala Bogu mislim, a moj piker se smota u kiflu . . . ooooojj ovo je Riba breeee . . . koju nisam imao čime zadržati, Gosn Šarko je krenuo nizvodno i . . . otiš'o! . . . e da ne cuclam ovu elektronsku - zapalio bi'! Hhuuh! Zaista mi nije ni na kraj pameti bilo da #12 udica sa dva zrna šećerca umotanih u boltušku (sve skupa k'o kliker otprilike) i nije baš za 0.10 predvez! Ok. Bar znam da ima i nečeg krupnog u kanalu he he he, idemo dalje, 0.14 predvez a mamac isti . . . dve startne . . . tempo 5 min . . . uspeo sam smanjiti belu i povećati je pa sam dobijao sad već lepe kesege i špicerke . . . A uspeo sam i da ulovim tri babaje do kraja pecanja . . . na taj fazon.
Tu noć, na poslu kao i sad, rešio sam da moram smanjiti praškasto sasvim na minimum u prihrani a to se može samo "salapinskom kašom".



Doduše malo obogaćenom jer sam ja dodao i uljane repice i konoplje i malo semenja za kanarince i tako kuvao a to je izgledalo ovako.





. . . ili već gotova umešana melasom i sa porcijama tarane i šećerca po potrebi . . .
I tako sam danas, opet nizvodno ali mnogo bliže mostu. . .



. . . dva ipo sata muku mučio, kombinovao sve sa svačim od mamaca i aroma, lovio mnogo lepe bele ribe, imao dva kidanja od toga jedno pred meredovom (0.12, nije mi "djavo dao mira") . . . sve dok u jednom trenutku nisam, više instiktivno nego namerno, uradio ovo . . .



. . . da bih u narednih sat ipo "namirio" ovih . . .





. . . do pomenutog broja na početku teksta . . .

I na opšte porodično iznenadjenje, kad su videle "meso" (kod kuće je riba samo meso) . . . moje dame su izrazile želju da im se to i očisti . . . ggrrrrrrrr . . .

Dobri moji, hvala Vam za strpljenje dok ste čitali ovo moje "stradanije"!


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Hvala tebi Milane sto mi svojim tekstovima ubijas noćne smene   Pored toga,u praksi dosta tvojih saveta primenjujem. Svaka čast jos jednom na nesebicnim tekstovima koji su potkrpljeni sa dugim stazom

E ovo je upornost za primer, 4 dana je Milanče eksperimentisao i kombinovao dok nije našao dobitnu kombinaciju za zacrtani cilj! A ja bih se zadovoljio i onom krupnom belom, nebi ni sačekao babaje na kraju! Svaka čast Milane!   
p.s. Mada i ja žito zadnje stavljam na udicu, ili ga i ne stavim do kraja pecanja iako riba ne radi na bilo koji od ponudjenih mamaca a uvek ga imam kod sebe!

Milane svaka čast za upornost, a moram reći da je i tekst odličan.Pozdrav i BiStRo !

Milan berkut,
Ti si kolega kakav se u svakom pogledu, samo poželeti može. Uporan, nesebičan i talentovan za sve oko ribolova, a Bogami i za pisanje tekstova.
Odavno sam već okoreli varaličar ali mogu da kažem da sam od nedavno  počeo da čitam sve tvoje tekstove o fideru koji su izuzetno zanimljivi pa i meni koji, kako sam već rekao, nisam fideraš.

Ma to Vam je ta "nesretna" kombinacija - Lala sa bosanskim genom he he he . . .


Отправлено с моего iPad используя Tapatalk

Komsija Milane...u kultnoj seriji "Volim i ja nerandze no trpim" ima jedna vec antologijska recenica "....ti kad mene gledas u cikaru,to je ljepse no u bioskop..." E,upravo to mi padne "naum" dok citam ove Vase tekstove.Stvarno "ljepse no u bioskop"   
Samo jedna mala digresija......trenutno radi na stiropor! 

Milane moze li detaljnije kako se sprema ova salapinska kasa, posto nista ne razumem a ne mogu bas najbolje da vidim sta je na ekranu?

https://vukovisadunava.com/dubinka-feeder/t29711/
Valjda je sad sve jasno :)
A evo i kako se to ponaša na jakom toku reke



U tri različita tipa hranilica je proveravao ponašanje te njegove kaše. Za nas je najbitnije da shvatimo da ona takva kakva je ima sva svojstva samostalne prihrane jer ima i "oblak" i sitnu i krupnu frakciju tj dovoljno je "aktivna"

. . . i lako se može obogatiti, kao što sam pisao, aromatizovati pa i ofarbati po želji . . . A košta sitne parice . . .

Отправлено с моего iPad используя Tapatalk