Davno,kada su kubici kod Pancevackog mosta bili netaknuta priroda,situacija je bila upravo takva.Mnogo puta je pokusavano sa hranjenjem kukuruzom,žitom...
Niko se napecao nije,i nikada nam kao klincima nije bilo jasno kako je to moguce.Istoriju su na tim plitkim,zatravljenim ali uzbudljivim terenima,pisali stariji starosedeoci.Od njih smo učili.
Pero,sistem na direktno vezan bez predveza,velika ruža hleba ili deblja glista.Nikakvo prihranjivanje.Tu sam poslednji put video krupne linjake,barske karaše i babuške kao omanji šarani.Najlepše je kada sve vreme vidiš ružu kako se beli,u sledecem trenutku je ne vidiš a pero leži i podrhtava.
Šta bih dao za jos jedno takvo pecanje.