Kako boja dna utiče na prisustvo, ponašanje i boravak smuđa na različititim podlogama?

nastavi prika 

Voli tamne boje (mrak)? Ajd' nastavi. 

u Kladovu

Koliko znači lep portret u lepom ramu ako podloga nije lepa?

Paspartu za smuđa

Sasvim je u redu da sliku o smuđu kompletirate eksperimentisanjem. U redu je i da to iskustvo uokvirite u lep »ram« ali nije u redu kada pozadina nije odgovarajuća.
________________________________________________________________

Ko žmuri, a ko se skriva?

Kada pronađete smuđa i ako je aktivan najćešće nećete imati problema da ga ulovite. Ako je gladan, ako krstari i traži plen verovatno da nećete imati ni  problema sa izborom varalice. Ako je mamac na pravoj dubini, ako se kreće pravom brznom i ako je smuđu interesantan, vaš je! Ili možda nije? Nešto ova pogodbena sveza »ako« ne zvuči baš ohrabrujuće, a brate i mnogo je ima. Kako god bilo, jedno je sigurno, smuđ voli da se igra »žmurke«. E pa dobro, vreme je da se spremite, izbrojite do deset i kažete: »polazim!«. Mrest je završen, sezona otvorena i konačno možemo na omiljena ribolovna mesta. Dunav se sporije zagreva u odnosu na druge vodene površine zato je ispravno da brzinu povlačenja varalice na klasičnim terenima u rečnom toku usporite, a na drugim »neklasičnim« terenima za nijansu ubrzate. Za klasična mesta u ovom periodu vodostaj i temperatura su od presudnog značaja i ne treba da čudi ako ih smuđevi nisu masovnije zaposeli. Ništa novo, smuđ se greje i skriva na drugom mestu, a mi se još uvek ne odričemo udobnosti dnevnog ribolova i velikih dubina. To je razumljivo i bilo je potrebno, lov se odvijao na tipično zimskim mestima. Upravo ovaj period zahteva hitnu primenu osnovnog načela koje glasi: »smuđa moramo da tražimo«! A kad je tako zašto da ne pokušate na njemu omiljenim »sad me vidiš - sad me ne vidiš« terenima. Tresetišta i uopšte delovi gde je dno tamne boje, su prva opcija na koju bi trebalo da obratite pažnju.

U mračnoj pomrčini     

Smena dana i noći je naučno dokazana aksioma od uticaja na svakodnevnu vertikalnu migraciju riba i dešava se /naravno/ zbog svetlosti. Smrkavanje i svitanje je signal koji hiljadama godina instiktinvno pokreće ribe da se spuštaju u velike dubine ili da migriraju prema površini. Vertikalna migracija jasnije je izražena u morima i velikim jezerima. Razlozi vertikalne migracije su brojni međutim, jedan se izdvaja kao svakodnevna potreba riba za »fizičkim« sakrivanje od grabljivica. Sa druge strane i grabljivice osećaju istu potrebu, ali zbog lova. Zato je sasvim logično da će smuđ rađe da lovi na mestu gde može da se sakrije nego na terenu gde je vidljiv. Spuštajući se u velike dubine ribe jesu sigurnije, ali se tamo suočavaju sa drugim problemom, a to je nedostatak kiseonika. Zato željno očekuju dnevno svetlo da migriraju prama površini gde ima više kiseonika. Smena dana i noći svakako da ima uticaja i na ribe u rečnom toku, a naročlito na njegovim izdvojenim delovima i manjim stajaćim vodama. Na ovakvim terenima nema velikih dubina, ali ima delova dna koji su tamni, ali i čistih i svetlih delova. Na čistim i svetlim terenima nema dovoljno zaklona i hrane pa su manje interesantni ribama, ali na tamnim terenima ima svega u izobilju, pošto odgovaraju sitnijim živim organizmima.

Dnevni lov je udobniji i raznovrsniji za varaličara, ali je u pretežnom delu sezone teža i manje optimalna varijanta. Naročito ako dubina i teren nisu u skladu sa osnovnim kriterijumom - smanjene vidljivosti.  Smuđ i noć je skladnija i prirodnija kombinacija, naročito ako dobro poznajete teren na kome lovite. Međutim, pronaći smuđa po smrkavanju na velikom i širokom ravničarskom toku /Dunav/ nije ni malo jednostavno. Lov na nepoznatom terenu noću izgleda kao pokušaj da u mraku »vidite« kojim varalicama love okolne kolege gledajući kroz tamne naočare. Tok je širok a posmatrajući sa obale deluje jednolično što dodatno komplikuje precizno otkrivanje mesta gde se smuđ nalazi i u kom pravcu je postavljen. Na nepoznatom terenu uporan i konstantan lov jednom varalicom smanjuje šanse. Učestalije promene sličnih varalica ponekad mogu da iznenade, i eto nas u tipično eksperimentalnoj situaciji. Na nepoznat teren treba da se dođe ranije pošto se večernji cug često ne poklapa sa najaktivnijim periodom na vašem omiljenom mestu. Sumrak na mnogim terenima podrazumeva krupne smuđeve ali većinom je to period kada se na klasičnim terenima love sitniji, oni krupniji javljaju se kasnije po potpunom smrkavanju.

Ova zagonetka je česta na stajaćim vodama u priobalnom pojasu i veoma interesantna za dalje razmišljanje o ukupnoj situaciji. Često se lovi u vreme najveće aktivnosti, ali bez uspeha. Da li ga tada tražiti dublje i dalje od obale ili naprotiv sasvim blizu, dilema je koju morate stalno da proveravate? Najkrupnije  smuđeve ulovio sam pored same obale i to na voblere koji nemaju kuglice ali je pored same obale bilo dosta haublera. Bilo je i situacija kada haubleri nisu pored obale, a tada ni smuđ nije blizu. E da, nema ga pored obale pošto je dan, dno svetlo i plitka voda, ali zato divlja daleko od obale, a ni tamo nije baš neka dubinčina. Zaista interesantno, zašto se samo na tom mestu javlja i lovi? Posedasmo u čamac, pa proverismo.! Kamenjar, ali nema nikakve veće prepreke, nagle promene u strukturi, samo stari pocrneo kamenjar sa ponekom grančicom. Jezero je druga priča, haubleri su često na sredini. Primer je Savsko jezero, noć, smuđ na površini ali na 70 i više metara od obale, pa ti sad zabaci parče balze /Shed-rap-Shalow-runerer 7cm/. Luka Beograd isto, isto i u Pančevu i... e dobro. Potreba da se situacija rešava na licu mesta je izazov koji ribolov čini zanimljivim. Neizvestnost i konstantno iščekivanje napada primorava da razmišljamo, kupujemo nove varalice ili po sistemu »tehnika narodu« prilagođavamo postojeće za specifične situacije nebu pod oblake, kombinujemo finese, nove tehnike. Pre svega priželjkujemo i maštamo o što boljem priboru za ribolov, da bi smo mogli sve zamišljeno da ostvarimo i dostignemo velike daljine.  Neki put odličan teren je mnogo bliže nego što pretpostavljamo. Ipak, imajte na umu da ono što »mrda« na kraju strune mora da bude prioritet. Nadam se da je i to... O.K.N. /Orka Krstić- Naravno/

Danju grabljivice koriste sva raspoloživa čula za lov. Međutim, noću se uslovi menjaju, pa se grabljivice oslanjaju na prijem signala bočnom linijom, čulom mirisa i čulom sluha. Zato nije na odmet da noću koristite varalice koje proizvode zvuk ćešće nego u drugim okolnostima. Sumnjam da je zvuk presudan, ali probajte. Nisu grabljivice uvek raspoložene i ne love konstantno od smrkavanja do svanuća naročito ne u morima i velikim jezerima. U rečnom toku se dešava da tokom noći love u vremenskim razmacima. Međutim, kod nas je noćni ribolov zabranjen pa to nije od značaja. 

Nije sve zbog skembavanja ima i moranje

Svaka jasno izražena pomena na rečnom dnu dovoljan je razlog da se na takvom mestu zaustavite i potražite smuđa. Nema sumnje da ga promene privlače, jedino ostaje otvoreno pitanje brojnosti i veličine prisutnih smuđeva, što zavisi od starosti same strukture, njenog položaja, dubine vode, oblika, veličine... Poznato je da se smuđ najduže i najradije zadržava u blizini korenja starih panjeva, popadalih stabala i nagomilanog granja. Nema sumnje ni da mu PH vrednost sredine odgovara. Pažljivijim posmatranjem ovakvog /duže godina formiranog/ terena lako se uočava da je dno tamno zelene ili crne boje. Istrulela stabla, korenje, panjevi i gomile granja na dnu su jasno crni tako da su valeri tamnih tonova osnovna karakteristika kompletanog ambijenta. Sve odavno nataloženo, oksidiralo, istrulelo i pocrnelo, pa je smuđ bezbedan, idealno sakriven u zasedi.

Duboki limani, rečne luke, plavne zone na kojima su duboki haglovi i rečni rukavci su mesta izdvojena od rečnog toka pa je PH vrednost sredine, temperatura vode i količina kiseonika drugačija. Temperatura i atmosferske prilike svakako da imaju uticaja na ponašanje smuđa, ali je u rečnom toku taj uticaj od manjeg značaja. Kiseonika u rečnom toku ima uvek dovoljno, pošto je i aeracija pojačana. Temperatura ima direktan uticaj na pokretljivost grabljivice i koeficijent ishrane, pa je on nizak ili povišen, a pokretljivost brža ili sporija. Međutim, ako su ostali uslovi povoljni, smuđ u dužem periodu neće menjati lokaciju. Problem može da se javi kod poremećaja PH vrednosti vode, a to je jasan signal da će smuđ da promeni lokaciju, ako mu ne odgovara i potraži kvalitetniju sredinu. PH vrednost je veoma bitna za razmenu gasova u organizmu i po najnovijim naučnim istraživanjima pored borbe riba za očuvanja osnovnih životnih funkcija PH faktor spada u istu grupu prioriteta. Zato ne treba da zbunjuje, kada se smuđ nalazi na nekoj čudnoj dubini i na još čudnijim mestima.

»Izdvojene« terene karakteriše bista voda bez protoka ili je protok neznatnan. Ambijent je često jednoličan bez naglih promena u konfiguraciji dna, što svakako otežava pronalaženje smuđa i njegov položaj. Lov u oblasti sturkture obećava dobar ulov, pogotovo ako je i dubina povoljna, ali nisu sve strukture podjednako interesantne smuđu. Svaka od ovih »izdvojenih« vodenih površina je specifična. Smuđ je možda prisiljen da na nekom mestu boravi /nema gde/ ili ima mogućnost da bira, pa može da bude bilo gde. E, onda to neminovno znači da će smuđ namerno da izabere bolju opciju, pa je samim tim neka struktura, trenutno, više ili manje interesantna. Međutim, pojedini delovi dna se izdvajaju i posebno su interesantani smuđu nezavisno od velike dubine i od mesta na kome se nalaze. Na takvom dnu nema ni govora o tipično smuđaroškom mestu pa često ni »klasično« potrebnoj dubini. Ono što ih izdvaja je karakterističan ambijent raznovrsnih tamnih tonova. Smuđa magnetski privlače ovakvi tereni, pa nije nikakvo čudo kada se desi ulov kapitalca u sred bela dana. Korisnici koksa i kamenog uglja: livnice, kovačnice, termoelektrane, velike gradske kotlarnice... istovarivali su ranije šljaku u Dunav na mnogim mestima i tako napravili karakteristične tamne terene. Drugi tipičan primer su Apatinski tereni na kojima ima mnogo tamnih podloga na dnu, pa Dunav ima gde i preko čega da se raspilavi i razbaškari, a isto tako i smuđ.
 
Instinkt je čudo

U ribolovu postoje razne oblasti gde možete da eksperimentišete. Da bi ste proverili, varalicu, potrebno je da lovite na mestu gde ima smuđeva. Međutim, ovde se ne radi o varalicama, strunama, bojama i dr. već o namernom lovu smuđa, manje u samom rečnom toku, a više u uvalama, dubokim limanima, lukama, rupama na dnu, rukavcima Dunava, dubokim haglovima u forlandu i dr. gde je dno tamne boje i delovima gde je dno svetle boje.

Namerno eksperimentisanje i pokušaji lova u različitim godišnjim dobima, dnevno različitim vremenskim periodima, u povoljnim pa i skroz nepovoljnim okolnostima su instrumenti kojima se »štimuje« instikt. Opšti zaključak, posle jedne takve sezone, je da se na različitim lokacijama lov odvijao sa promenljivom srećom. Generalno posmatrajući »izgubljeno vreme« efikasno se nadoknadi kasnije. Vručina, komarci i premor, pa i smrzavanje se trajno pamte, ali i tereni gde ste se napatili i ulovili, kao i tereni gde ste pokušavali i nikada ništa niste ulovili. Međutim, muke se brzo zaborave, a nagomilanim iskustvom efikasno rešavamo pozicije i položaj gde bi smuđ mogao da se nalazi, pa sonar može i dalje da bude zabranjen. Sumirajući rezultate u naizgled nepovoljnim okolnostima najviše ulova ostvareno je baš na delovima gde je dno pretežno tamne boje.

Na klasičnim terenima – klasika

Različitost ribolovnih terena karakteriše konfiguracija i sastav dna, а godišnje doba i doba dana /uslovljeni promenljivim hidrometeorološkim parametrima/ podrazumevaju potrebu da se na različitim lokacijama primenjuje drugačija tehnika i taktika. Ovakav pristup razumljiv je sam po sebi, pa nije teško zaključiti da će i smuđ drugačije da se ponaša i da lovi, ili se možda podrazumeva da neće?

Trebalo bi da su svitanje, sumrak, pa i dva sata po smrkavanju period kada je, što se smuđa tiče, sve usklađeno, deluje sasvim prirodno i predstavlja idealno vreme za dolazak i lov na klasičnom smuđaroškom terenu. Sumrak je optimalan, ali je kratak vremenski period, pa se prioritet u tim trenutcima daje nekom od klasičnih smuđaroških terena. Kako jednostavno i logično! Tim pre što na klasičnom terenu sve izgleda u najboljem redu, ili je to samo naizgled dobro rešenje?

Prihvatimo li činjenicu da smuđ može da se ulovi i na drugim terenima i opravdanost korišćenja posebne taktike i tehnike, kao nužno potrebne za takve uslove onda se nameće zaključak da je sve moguće, pa i to da smuđa na klasičnom terenu nema. Eksperimentišući i tražeći smuđa na raznim terenima bilo je i prijatnih iznenađenja, pa sam se nalovio kada na klasičnim terenima niko nije lovio i često dolazio u situaciju da zakljčim: »pravilo je da nema pravila«. Primer je da ništa ne vredi super konfigurisan teren sa brojnim preprekama, promenama, potrebnom dubinom i ostalim pogodnostima /gde bi logički trebalo da bude smuđa/, ako je zagađenje veliko. Sreća da se smuđ ne obazire mnogo na odlično, ali zagađeno mesto, pa se ponaša prirodno i u skaldu sa sopstvenim potrebama. Problem se više odnosi na nas pošto za brojna netipična ponašanja smuđa, još uvek otkrivajući detalje i sitnice, naša-spoljna merila nisu kompletna, pa tako ponekad ne možemo da sagledamo pravila i trenutne okolnosti u potpunosti.

Noć i smuđevi – smuđevi u mraku, zvuči idealno. Sve je u okruženju tamno, skladno i prirodno u odnosu na smuđa, kao noćnog lovca, naročito ako ovu opciju prihvatimo, kao jedino moguću i jedino ispravnu. Trenutni problem je što su nam vode opustošene, pa prisustvo smuđa nije masovno na ovim terenima. Ovo i jeste razlog što se ribolovci retko odvaže da love na odličnim terenima, koji nisu »klasično smuđaroški«, ali su provereno dobri i od smuđeva konstantno posećeni. Tamna podloga na dnu je mesto gde smuđ prirodnom mimikrijom menja boju tela stapajući se u okolni ambijent. Klasični tereni su pod velikim pritiskom ribolovaca za razliku od ostalih-»neklasičnih terena«, koji istina nemaju prepreke, pa deluju neinteresantno, ali imaju značajnu promenu, a to je boja dna u odnosu na okolinu. Prednos je što smuđ upravo na ovakve terene u proleće, tokom letnjih meseci i u ranu jesen izlazi u svitanje i sumrak ranije nego na klasičnim terenima. Zato je vreme za lov duže i pruža više šanse da ulovimo neki kapitalni primerak. Na »klasičnim« terenima cug je prekratak, smuđ brzo završi posao i ode u dubinu. Tamna podloga upija svetlosne zrake više od drugih delova, što podrazumeva da je i temperatura veća. Odsustvo toka i smanjenog senzibiliteta bočne linije u uslovima stajaćih voda nije za zanemarivanje, zato više pažnje obratite na optički izgled varalice. Ljudsko oko ne može da uoči nepokretnu ribu na dnu, pa se takvi tereni zaobilaze i smuđa niko ne uznemirava. Manje je oprezan i baš zato spremniji za akciju. Ne bi trebalo da ga u takvim uslovima nesmotrenim radnjama uplašite!

Bodlje na školjkama

Okruženje podvodnog grebena, izdignutog platoa, podvodog ostrva, prelivi,  stare kamene regulacije, kao i zidovi koji se spuštaju u dubinu su lokacije gde je tamna podloga dna uobičajena. Ako u limanima, rukavcima Dunava i kanalima pronađete poziciju sa opalo-trulim lišćem, granjem ili peskovitim delom prekriveim sitnim crnim česticama, obalu gde je istovarana šljaka, doline naseljene školjkama, našli ste i smuđa! Čak i veoma mali, a taman priobalni kamenjar na kome se razvio biljini i organski svet je lokacija gde je na malom prostoru grupisano više smuđeva. Po pravilu smuđevi su na tamnim terenima raspoređeni na dva načina. Ako je lokacija manje površine, onda su na samoj sredini. Kod većih površina razmešteni su pojedinačno u širem pojasu uvek na najtamnijim mestima, često i u blizini oboda gde se tamno dno graniči sa naglim pelaskom u svetlu i čistu površinu. Ne mora da znači, ali neko opšte pravilo je da su krupniji ipak dublje na delu tamne teritorije.

Na dubokim stajaćim vodama, gde je dozvoljena upotreba čamca, smuđa možeta da lovite u sred bela dana tokom čitave sezone. Često sam prekidao lov baš u sumrak ne zato što sam se nalovio već zato što je u tom vremenskom periodu smuđ prestajao da radi. Posle par sati i potpunog smrkavanja ponovo je......e, ali to je zabranjeno. Obratite pažnju i na pliće stajaće vode, delove kanala gde su tresetišta i trulež, manja jezera gde su tamnozelene, šljunkovite lokacije.

Dno popločano školjkama nikada nije bez granja, a to kompletan ambijent čini još interesantnijim. Školjke dominiraju tamnom bojom i svakako da je ovakav teren svojevrsna »oaza« prebogata biljnim i životinjskim svetom. Mora da ste nekada zakačili i izvadili manju granu sa dna i uverili se da je zaista crne boje. Dovoljne su dve do tri takve grančice, pa  da smuđ postane nevidljiv. Kamenito-šljunkoviti tereni prekriveni tamnozelenim algama sa ponekom grančicom su svakako lokacije pored koje ne bi trebalo olako da prošetate. Panjevi, nagomilana stabla, granje i kameniti bregovi, ako je u okruženju dublja voda, su odlične lokacije na kojima početkom sezone smuđa možete da lovite i preko dana.

Pronalaženje lokacije sa tamnim dnom je dobitna kombinacija za period posle mresta i skoro ceo jun, zavisi od vremena. Voda se intenzivno zagreva pa je smuđ sve brži i pokretniji. Što se silikonaca tiče za hladniju i bistriju vodu na početku sezone sedef. Kasnije jasne čiste boje, naročito belo i prirodni dekori. U svitanje i sumrak moj favorit je providan crveni silikonac boje mesa.

Dragomir Masniković
boja mesa i salceta

Prike, Prike.... dugo vas nema a onda iznenađenje odličnim tekstovima.
Nego, ako vas nije bilo ovdje, morali ste biti negdje. Da nije opet bilo jutarnjeg srkanja kafice kod Radute, daleko od foruma?

Isao sam u Kladovo da se malo odmorim od ovoga




i posevetio se hvatanju malo krupnijh riba na slici je jedna izvanredna kamenita lokacija sa solidnom priobalnom dubinom - ovde prike nista silikonci - samo vobleri i mogu ti reci imao sam samo jedan vobler "Mega Žil 22 cola -dubokoronac i morao sam da ga koristim za sve vrijante

De Prike a sistem sa otezanjem sa plivajuci jig ne bi pomogao??

Pa to eventualno po nekim velikim vrucinama

---

Spojene poruke: 29 Maj 2009, 07:37:02

---

Da RJ ne moze tebi nista da promakne imas oko sokolovo
Jeste u pitanju je nov-stari model antaresa 2.70m do 50gr i po njemu bih rekao da je moj stari antares isti takav vec malo omeksao u odnosu na ovaj novi! Vidno je ostriji i jaci..uh ama to je druga tema

---

Spojene poruke: 30 Maj 2009, 20:50:01

---

Ah da zaboravih, pored riba bilo je i smudjeva u Kladovu

Eh ti "manijače" matori   nisi mogao odoleti iskušenju da prikažeš svoje "zmijsko telo"  

A što se tiče VOBLERA koga nazivaš "Mega Žil 22 cola - dubokoronac", šteta što je od mekog silikona pa mu je vibracija sitna i kratka  

To neka kažu 

Tako je Prikeeeee
Osa je moj drug

Citat: Djole poslato 05 Jun 2009, 11:48:10
Eh ti "manijače" matori  nisi mogao odoleti iskušenju da prikažeš svoje "zmijsko telo" 

A što se tiče VOBLERA koga nazivaš "Mega Žil 22 cola - dubokoronac", šteta što je od mekog silikona pa mu je vibracija sitna i kratka 

Ih cvrc, manigamito, idi begaj, pa ja kod Smukija mogu da narucim zilavost silikona kakvu hoces!!!

Ha, ipak sam se kasnije dosetio kako da sakrijem SKEMBICE

http://img200.imageshack.us/img200/200/skembici.jpg

Znači čekamo da progovore. 

Uuuu... hebote! Opet neka "mikrolokacija" nagrabusila ... a ja još pecam "belu"!
Bem ti konja blesavog, odoh da isučem Antaresa. 

Citat
Uuuu... eek hebote! Opet neka "mikrolokacija" nagrabusila ... a ja još pecam "belu"!

Djole, moramo uchiti od starijih i mladjih 

au Prike, alal ti cufta.Moramo uciti uciti i samo uciti!!

Uuuu... hebote! Opet neka "mikrolokacija" nagrabusila ... a ja još pecam "belu"!
Bem ti konja blesavog, odoh da isučem Antaresa. 
[/quote]
Pa to prike isuci ga krajnje je vreme........hmmmmmmmmmmm video sam "tvog" antaresa nije los, ali je definitivno SLABIJI od "mog"