Sarani cak i na najopterecenijim vodama dolaze do obale puno cesce nego sto mi ribolovci i oce-
kujemo.Medju ribolovcima vlada misljenje da sarani prilaze obali samo po mraku,kada je sve utihnu-
lo.To moze biti tacno za vecinu voda,ali nikako ne treba ignorisati takva mesta ni danju.Kada je
nivo vode u jezeru neobicno visok sarani se hrane uz samu obalu na podrucju koje inace nije pod
vodom.Kad dodju u priliku sarani na sveze poplavljenim terenima provode sto je moguce vise vreme-
na jer im oni nude obilje prirodne hrane koja im u normalnim uslovima nije dostupna.Nisu sarani
samo za vreme povisenog vodostaja blizu obale,vec i tokom cele godine.
Priobalje je zanimljivo za sarane cak i ako tu nema grmova,granja ili drveca koje se obrusava u
vodu.Sam nagib obale moze ribama nekada posluziti kao putokaz kada se krecu iz jednog podrucja u 
drugo.Ponekad su na rekama obale obrasle drvecem,grmljem ili granjem.Nekada je karakteristika bli-
skog obalskog podrucja strmina.Po pravilu ona je od 0.5m do 1.5mod obale pa sve dok recno dno ne
prelazi u glavno recno korito.Mamci sa udicama zabaceni na tu strminu na samo 0.5m od obale nocu nocu mogu doneti akciju zahvaljujuci ribama koje tuda redovno prolaze u svojim nocnim putovanjima.

gledajući feeder pecanje na you tube sam to primetio.baca mamac na pola metra od obale ostrva preko puta njega(doduše jezera)ali tu mora biti plitko.kokaju šarane ,deverike .bruka.

Osim što često koriste priobalje za orijentaciju pri putovanju po jezerima i rekama,šarani ga koriste i prilikom potrage za hranom.To je naročito izraženo tamo gde su često ribolovci ili gde na obali raste grmlje i drveće.Nekima su omiljene lokacije mesta koja pokriva bujna vegetacija.Drveće nadvijeno nad vodom,granje i korenje u vodi,vrbe,lokvanji,polja trave, trska i slično nude pre svega zaštitu ali su i vrlo dobar izvor prirodne hrane.Neki izbegavaju jako hranjenje blizu obale polazeći od toga kako šarani patroliraju obalnim delom u potrazi za ostacima hrane(mamca) pa se tome i prilagođavaju.Nekada i obilno hranjenje uz obalu donosi odlične rezultate.Ali kada se utvrdi da se šarani na određenom mestu baš skupljaju uz obalu treba to mesto obilno i nahraniti.Dešava se vrlo često da velike ribe posećuju neka mesta u vodi svaki dan u isto vreme.
Rastresiti mamci tj.razna zrnevlja(kukuruz,ječam,konoplja,pšenica i dr.)se najviše koriste kod ove vrste ribolova jer se tada njima može dobro izvesti prezentacija.Najbolja su uska i dobro koncentrisana hranilišta.

80-desetih godina smo najviše pecali na Traktor Bari,na Starom Begeju i na kanalu  Sifon koji prolazi pored ribnjaka.
99 % posto šarana smo dobili pored ševara i trske sa druge strane,na stajaćim vodama šaran mnogo češće izlazi blizu obale nego na rekama, pogotovo rano izjutra i predveče.
Ja koliko sam primetio ,na rekama dosta šarana izlazi u pliće delove kada se diže vodostaj a dok opada povlači se u dublje delove .
Mada i dan danas na rekama biram mesta gde ima neko obrušeno drvo u vodi ,panjevi ili neke druge prepreke u vodi.

Slazem se sa tim da je bolje na neki nacin sakriti najlone, sa onim potopljenim strunama sa olovnim jezgrom i sl., ali kako to izvesti kad se napr. namestim camcem iznad nekog krsa, u samoj obali i zabacujem, odnosno spustam udice skoro vertikalno? Ima mesta gde ne moze drukcije. Cesto pomislim da bi bilo bolje da su najloni nekako "sakriveni", al se onda i tesim sa cinjenicom da u krsu ima toliko raznih grana i grancica, pa i pokidanih najlona i svega i svacega, na sta se saran u stvari navikao jer mu je to svakodnevno okruzenje...Zasto bi se u takvim okolnostima prestrasio od zategnutih najlona?

to je uglavnom na napadnutim vodama.za reku nema da brines o tome.

Velika prednost ribolova blizu obale je i mogućnost preciznog prihranjivanja,bez preterane buke a i prehranjivati se može direktno iz ruke,praćkom i sve popularnijom lopatom.Prihranjivanje kao minimalno je malo ali često.Svakih sat vremena(ili češće,zavisno od intenziteta grizeva) ubaci se nekoliko šaka prihrane na mestu lova,uz što manje buke,da ribu ne bi oterali sa mesta neopreznim kretanjem obalom ili bučnim ubacivanjem prihrane.Na manjim vodama hranilište treba napraviti na mestima gde je manji pritisak ribolovaca,tu riba sa puno manje straha prilazi obali:ako na takvom mestu raste i vodeno bilje u kojima se šarani osećaju sigurnije,to je pravi hot spot.Par šaka prihrane bačeno neposredno uz sistem biće dovoljno,a riba će se pokrenuti čim mamci počnu otpuštati svoje neodoljive atraktore.U ovakvim uslovima dobro je koristiti i velike PVA vrećice napunjene peletama čije će brzo delovanje sigurno naterati  neku znatiželjnu ribu na hranjenje.Na velikim vodama šarani puno manje navraćaju na spotove bliže obali i potrebno je laganim i stalnim prihranjivanjem priviknuti oprezne ribe na boravam blizu obale.Nekima se najbolje pokazala taktika od nekoliko dana prihranjivanja uz samu obalu a tek zatim ribolov na samom spotu.

---

Spojene poruke: 30 Septembar 2010, 18:17:08

---

Ako se u ribolovu u priobalju odlučite na upotrebu  stražnjeg olova obavezno koristiti polufiksne montaže jer će % kačenja ribe biti puno veći.Na vodama gde ima puno rastinja(trava,lopoč,granje itd) kako uz vodu tako i iz same vode izbegavati korišćenje stražnjeg olova i prednost dati prohodnim sistemima,jer će se tako imati bolja indikacija griza a kačenje i vađenje ribe biti puno sigurnije.Predvez treba da je od neke mekane pletenice od 25lb.Zabačaji su kratki pa neće doći do zapetljavanja a kamuflaža celog sistema je puno bolja i šaran će sa puno više poverenja isisati mamac na dlaci.Ako ste u nedoumici da li loviti sa olovom na tubi-cevčici ili sa "lead core" svakako da je bolje rešenje sa "lead core".

mogu vam samo potvrditi vase izjave ..