Vukovi sa DUNAVA

Bojim se da su to o budučnosti na nama dragim vodama samo naše puste želje(koje nema teorije da se ostvare).

Definitivno poribljavanje i cuvanje vode moze dovesti da pecamo kao nekad ali i mi bi morali da ulozimo malo sebe i odreknemo se nekih ruznih navika.Podrazumevam kontrolisan ulov tj.uzdrzavanje od prekomernog ulova kad je to moguce kao i postovanje propisa koji to i propovedaju ali i pomoc cuvarskoj sluzbi ako je takva da to ima svrhe ili ih naterati da izvrsavaju svoje obaveze.Secam se nekadasnjih pecanja i kojecega bih se odrekao da se ista vrate mada nisam siguran da bih pecao sa bambusima sa kojima priznajem nisam nikada ni pecao jer nam ova nova tehnika ipak omogucava da se ne oznojimo masuci stapovima .

na rekama,tisa ,tamis,dunav,divlji saran iz mog iskustva,apsolutno ne reaguje,ama bas ni malo na danasnju hemiju sa kojom je preplavljeno trziste.to sam sam sebi dokazao nebrojeno puta.bitne su neke druge stvari.za ribnjacke sarane po jezerima i komercijalama,hemija ima nekog smisla,u odredjenoj meri,ali ta hemija vise peca ribolovca nego ribu.ja sam rastumacio da li saran uzima zbog sastojka koji smo stavili u njega ili ne.uzimao je i sa sastojkom i sa aromom,a i bez nje,bez ikakve razlike u uspesnosti i broju ulovljenih komada ali je mnogo bilo bitnije da sam na pravom mestu u pravo vreme,ovo se odnosi sam na prave divlje sarane.

naravno da uzima savremene mamce,a zasto i nebi.samo sto takvo pecanje dosta kosta,a na reci je uvek rizik,ma kakvu hranu imali i zato se malo ko usudjuje praviti jednu duzu kampanju hranjenja i navikavati ribu na nesto drugacije od kukuruza,sa kojim svi ribolovci hrane.
poenta mog gornjeg posta jeste,da u svemu tome ima i dosta bezkorisnih stvari,koje samo slude ribolovca,a one komponente koje i imaju neki ucinak treba znati dozirati i kako koristiti.
riba na komercijalnim vodama,je kao narkoman,naviknuta na extra obogacenu hranu i skoro  za nista drugo i ne zna,tako da joj je relativno lako plasirati svu tu novu obogacenu hranu,koju rado prihvata.

po meni,velika je razlika izmedju divljih recnih sarana,i ovih drugih,jezerskih- ribnjackih,pre svega u nacinu ponasanja,ponekad vidim toliku razliku,da mi se cini da su u pitanju dve razlicite vrste riba,divlji,recni su podozriviji,plasljiviji,lukaviji,brzi,jaci,lepsi,itd..cinjenica je da ne postoji mamac,ili ti aroma na koju saran ne moze da se uhvati,bilo divlji bilo ribnjacki,saran je svastojed,kao svinja je,sve jede i sve ce da proba,naravno prirodna hrana mu je prioritet,skoljke,rakovi,puzici,larve...
dacu jedan primer sa ade safari,na kojoj se odvijaju takmicenja,naime,tokom takmicenja,jezerom se siri miris raznih aroma i mirisa,a ono sto sam primetio je da nema takmicara koji nema ribu,bilo na ovo ili ono,od visokokvalitetne i skupe boile,na razne mirise,do obicnog kukuruza,ali skoro uvek kao po pravilu prve tri nagrade uzimaju takmicari sa tri,cetiri pozicije,tj mesta koja uvek pobedjuju na svakom takmicenju,bez obzira sta doticni takmicari koriste kao mamac,naravno tu je jos bitna i sama umesnost takmicara.
na savskom jezeru su pre cetiri godine ubaceni ribnjacki sarani,koji su sada zavidnih dimenzija.uopste nisu plasljivi i podozrivi i dosta lako se mogu uhvatiti,bukvalno svako ko zabaci uhvati,nabacas korica uz obalu po povrsini,i eto ih da kupe korice,na metar dubine,izem ti sarana,u jezeru ima i pravih divljih sarana i oni se ni priblizno ne ponasaju kao ovi ribnjacki,sasvim druga prica,a sto se tice recnih sarana,batalio sam koriscenje bili kakve hemije,obican kukuruz ili valjak,eventualno potopljen u neku umakaljku,ali to je vise zbog mene,nego zbog sarana,a jos jednom cu ponoviti ono najbitnije,na pravom mestu u pravo vreme.

Ponekad se pitam da li je uopste moguce NAVIKAVATI recnog sarana na nesto sto nije njegova prirodna hrana. Mozemo ga samo na momenat zaintrigirati s necim sto mu lepo mirise i prija i probuditi njegovu znatizelju na kratke staze, posle cega se on instiktivno opet vraca na svoju prirodnu hranu. Mozda bi se on i navikao na nesto drugo kad u svom okruzenju ne bi imao prirodne hrane, al to ne reci tesko moze da se desi.
Svakako treba prilagoditi taktiku pecanja cinjenici da su nasi mamci i prihrana saranu samo alternativa, i to alternativa koje ce se rado odreci, cim primeti nesto sumnjivo.
Iz tih razloga licno sam pristalica hraniti malo i kvalitetno, u pravo vreme i na pravom mestu. Jer, istovariti napr.50kg kvalitetnih boila u nekoj visednevnoj kampanji na reci, ne mora nista da znaci, a puno kosta.

slazem se sa tvojim postom.
divlji saran nikada ne moze vestacku hranu zameniti sa prirodnom,ali u vestackoj hrani vidi lak i hranjiv obrok,koji ce rado prihvatiti do neke granice.ta granica se cesto manifestuje tako sto nam riba od jednom prestane uzimati tu hranu,a to je signal da moramo pod hitno nesto menjati u toj hrani,koju nudimo ribi.razlozi su razliciti,dal riba vremenom primeti opasnost u toj hrani i mestu,ili joj jednostavno sastav te hrane vise ne odgovara.?
odoh sa teme.dakle divlji saran ima izbora hrane u odnosu na ribnjackog i mislim da je u tome i bit problema.

Srecko,koliko ima sanrandzija toliko ima i razniih iskustava sa doticnom ribom.Ja sam na bojlu probao nekoliko puta na reci i rezultati su nikakavi tacnje nula,dok sam sa kukuruzom prolazio bolje.Dali je to do mene ili do bojle ili do meste ne mogu ti tacno reci ali jedno je sigurno pravila nema.