Vukovi sa DUNAVA

Kažu Englezi kako su oni izmislili pecanje na dlaku, e  ja  moram da ispričam jedan događaj  koji se dogodio odrilike deceniju pre nego što su to izmislili englezi (oni kažu da su to izmislili osamdesetih a ovo se dogodilo sedamdesetih.
Imao sam jednog prijatelja cigana (roma) koji je po mom skromnom mišljenju jedan od najvećihh ribolovaca koje sam ja imao prilike da vidim on je inaće već odavno napustio  ovaj svet verovatnonegde gore lovi ribu. kratko još o njemu,  imao je dosta dece nisam uspeo dda ih  prebrojim a izdržavao ih je i školovao uglavnom od ribolova i to isključivo na pecaljku napr. ovo sad može da izgleda nestvarno ali ako je pecao mrenu kod Žeželjovog mosta (Novi Sad je u pitanju) u danu je hvatao u proseku četrdesetak mrena. Penzioneri bi stajaliiza njega na bentu  i kao da su u prodavnici poručivali, jedan je hteo mrenu od kile jedan od tri  a ako bi se pojavio kupacc za onu od pet e taj bi imao prioritet jer normalno veća je kinta e moj pokojni Bela (tako se zvao bio je u stanju da svakom ispuni želju tačno je znao gde su koje po veličini locirane. Mogupuno da pričam o njemu a to mogu da potvrde i oni koji su gaa poznavali. E da dlake...  jednog dana naiđe kod mene, otac mi je držao auto- servis i povremeno bi Bela navratio da  zaradi neki dinar čineći mom ocu neke usluge,  ja sam inače kod oca izučio zanat i tada sam već bio momak mislim da sam tada bio kalfa no to i nije toliko važno za ovu priču, kaže meni Bela  " ej gane  razbijali su šarana kod Subića (postoji i danas to naselje na dunavu i neznatno je veće od tih 70 tih godina) prošle nedelje ajde da skoknemo da napecamo šarana" Ja nisam baš nešto raspoložen da idem na takve informacije jer to obično bude " E do pre neki dan je razbijao" a kada dođeš ni š  od šarana. Mislim da se to događa istovetno i dan danas. E zbog  toga ja izbegavam da odlazim na osnovu kasnih informacija  ili što je još gore upecaju se dve tri ribe a komentari budu u stilu " Ubiše ribu " Ali tada popustih Belinom nagovaranju i mi odosmo na pecanje, dođemo na Subić ima jedno pet šest upornih pecaroša od kojih jedan za divno čudo ima u čuvarki šarana ooko kilograma (čortan) kaže udario mu jutros oko sedam, od onda ni pipanja. E moj Bela ode do pribora i poče nešto da montira,ja znatiželjan priđem da vidim a on  nanizao na tanak najlon dva  zrna kukuruza i vezao uz udicu. Pitam ga ja šta sa tim misli da radi a on mi kaže pa da pecam šarana. Ja pomislim da je čovek odlepio i da sada pokušava da me isfolira zato što smo došli a šaran  neće ni da pipne. No ja se udaljim od njega i zabacim na kllasičnu montažu ali verovatno nije prošlo ni pola sata a moj Bela zamara ja pritrčim i podmetnem meredov šaran od oko dvaipo kg se našao u njemu krajnji  bilans do popodne je uhvatio još četiri šarana od kojih je jedan bio blizu 6kg a jedan je bio čortan (ispod kile) tog je i vratio u dunav uz komentar taj treba još da raste gane e a onda će biti druga priča. Interesantno je da  iz raznih jezera i zatvorenih stajačica nije vraćao nazad čak ni manje šarane, toje uglavnom radio na reci ili na vodama koje imaju direktnu vezu sa istom, on je imao neku njegovu cigansku filozofiju. Tog dana ja nisam imao ni jednog šarana uhvatio sam na šaransku noklu samo dva krupnija meleza ali nikako nism mogao da dođem sebi od te što reče Bela " stare ciganjske tehnike" gde je to i kad naučio nism ga pitao, iako mi je sve uvek hteo da kaže i pokaže, napr. prd smrt uhvati između dva mosta soma od 65kg ja čujem i odjurim da vidim ribetinu no Bela ga većprodao  restoranu u ribnjaku nevidoh  ribu ali nađem  Belu i pitam ga kakva je bila borba no on izbeže razgovr jer je bilo tu nekih ljudi no kada smo se udaljili on mi kaže da je ustvari zapeo neki debeli najlon na kojeg se nahvatalo gomile  đubreta a na kraju tog najlona je bio izmoren som kojem su iz usta visile još dve varalice na nekim parčadima tanjeg najlona.
Eto nije moraoo da mi ispriča istinu jer kasnijih godina sam slušao prriče od navodnih očevidaca kako su gledali i pommagali šta više u toj ljutoj bitki a ja sam mudro čutao i klimao glavom ali pošto postoji ona zaklela se zemlja raju da se tajne sve saznaju tako i ja  ispričah ovo. Eto kakav sam ja da bih ispričao o pecanju na dlaku da su ustvari englezi pokupili fazon  od nekog cigana ja ispričam usput još  par priča, ali oprostite naratoru možda se nekom isvide moje naracije. Imam ja toga pun kufer.  

to si 100% u pravu,prvi se raspricali u novinama i sve prepisano njima,mozda jesu a mozda ne,a ko je 1 poceo pecat na dlaku to ostaje tajna

Uh dobra ti je priča Baćko  samo ima jedan mali problem prije par decenija je bilo deset puta više ribe i to je dokazano o tome se radi, nije se gledao ni vodostaj ni mjesec ni doba dana ribe je jednostavno bilo u izobilju ali sada mi izmišljamo i pravimo nauku oko ribolova prvi sam puta bio na Dunavu kad sam imo 14 godina jedva sam donio ribu kući, imao sam jedan germinin štap od 180cm i neki komad najlona od oko 30 metara ali ulovio sam puno korito razne ribe među njima i jednu kečigu od tada ju nisam ulovio ribe je sve manje i mi se prilagođavamo situaciji u tom je poanta

Panonac slažem se u potpunosti sa tobom, ali ovaj rom o kojem sam pisao i dan danas hvata lepo ribu, jedino ga drugi pecaroši ometaju u tome. A što se pecanja tiče pecam još od vremena kada sam savijao špenadle od moje pokojne majke koja je bila šnajderka, a štap mi je bio leskov prut ako sam uspeo od komšije da se ogrebem  meter najlona ja sam bio glavni u kraju,  inače sam koristio običnu manilu bio sam sretan ako nabacim ponekad repšnur. Prvi bambus sam od oca dobio na poklon kada sam imao osam godina,komšiju pecaroša je zamolio da mi opremi štap za pecanje, pa iako je to bukvalno bila motka od nekih 4m debela na vrhu kao dobar palac ja  mislim da tada nije niko bio sretniji od mene na svetu. Što se ribe tiče sve je vrilo tada od nje to je istina ali ako si pročitao  o nekim mojim pokušajima da se vratimo na staro,mislim da će to biti in.

Kada smo već kod germina upravo sam sa jedne stare germine skinuo mašinicu neki stari rival 2 i namontirao namotač (plastični) na koji sam namotao 0.60 mustad ajaku šok normalno stavio sam i jednu solidnu kormoranovu udicu 2/0 nju ču da ubacim u vatru čisto iz nostalgije onako sastrane da me podseća na prošla vremena. Jedina greška je što nemogu da nađem gvozdeni namotač jedini koji mi je ostao -zaturio sam ga negde, ali nije važno čim ugrabim vremena napraviču par komada. Da sada se ti pitaš šta ovaj spominje gvozdeni namotač ustvari to je da budem precizan namotač pravljen od mesinga ali koji možeš da koristiš slično kao da je mašinica u pitanju, znači možeš da zabacuješ  bez razmotavanja najlona, a takođe možeš pri zamaranju krupne ribe da popuštaš najlona koliko hočeš. Po meni jedna od boljih stvari sa ribom imaš direktan kontakt ruke vode borbu sa ribom direktno osečaj tačan sto posto,i možeš da obeležiš gumicom ili u krajnjoj liniji posle neke borbe a pre toga si prebrojao namotaje na namotaču opet vratiš gumicu na isto mesto izabacuješ uvek u brucu na isto mesto. Ako nisi imao priliku da vidiš ili koristiš takav namotač objasniču ti.

Podelio sam temu. 

Mislim da naslov odgovara započetoj priči. 

Pikemanu opet hvala,ja nebih ni primetio da sam uplivao u novu temu,ponese me inspiracija. Što se tebe tiče panonac i pretpostavljao sam  da znaš o kakvom namotaču pričam.  Za takav namotač treba samo malo uvežbavanja ali zato posle radi posao, veruj mi da me ponekad nerviraju te mašinice za pecanje em su velike i kabaste em teške a pri transportu ko rogovi u vreći. Prosto dobijem želju da se potrudim napravim sve takve namotače i vratim se starom načinu pecanja, veči je užitak.
PS Nebih se složio sa nesa69, ja mislim da je ispravniji pikemanov pristup, iako retro deluje simpatično.

Evo naprimer nekada sam pecao na kukuruz a da mi zrno sedi u pola udice,što bi se reklo u sedlu, još jedan prilaz koji je po meni čak i bolji  ato je da udicu provučeš pored zrna uz samu kožicu lično mislim da to i dan danas pali čak mislim da je za nijansu bolje i od zrna na dlaci no ovo je ipak moje subjektivno mišljenje.  Danas tj zadnjih godina retko viđam da neko tako peca ali mislim da se potkrala greška i da treba povremeno koristiti stare načine, e da neko  će morati da obnavlja tu materiju  a taj neko ću verovatno biti ja ( ako mi neko ne priskoči u pomoć, mislim na one vremešnije ribolovce jer neznam da mlađi poznaju materiju). Evo jedno vrlo važno pitanje- koje i kakvo zrno  šaran najradije uzima, i kako najlakše to i proveriti?  Ovo pitanje je uopšte i poteklo upravo iz tog starijeg prilaza ribolovu, noviji prilaz više podržava arome (što delom ima uticaja), a  suštinski može čak da ga odbije na samom terenu. Evo kratkog prikaza, sedi kolega u čamcu do mene,(naslonili smo čamac uz čamac), na mestu gde godinama pecam šarana i uglavnom im poznajem navike iako  je i to za diskusiju,e zabačen je jedan štap  na dlaku sa dva zrna  kukuruza ( bio je jedan  kratak pokušaj) i drugi štap pored sa jednim kukuruzom u sedlu (sada nislim da sam trebao udicu namamčiti  zrnom kroz kožicu navučeno na udicu), šaran uporno udara po štapu pokušavajući da skine kukuruz (80 posto da nije druga riba), ja komentarišem kolegi da je samo pitanje vremena kad će ga ubosti udica , našta mi on odvraća da treba da probam njegovo zrno  sa mirisom školjke (inače je početnik u pecanju šarana i uglavnom sklon novoj eri pecanja), pristajem na njegov predlog ali samo zato da ga uverim da će šaran verovatno probati samo jednom  i da će onda potpuno prekinuti da peca, našta mi je on otkomentarisao da ja po prilici umišljam stvari. No  ja vadim pecaljku skidam ponuđeno zrno i kolegi dodajem udicu da on postavi njegovo zrno sa mirisom školjke, zabacujem na isto mesto šaran postupa upravo onako kako sam i rekao povlači jednom i ostavlja više se nejavlja. Kolega kaže da sačekamo on će to sigurno uzeti našta ja odgovaram da  ćemo tu pecaljku ostaviti pa nek stoji ako treba dok nekrenemo kući no ništa se više nije događalo. Voleo bih da čujem vaše komentare na ovu priču ja imam neku izgrađenu teoriju na tu temu no voleio bih ipak vaša mišljenja možda ćemo zajedno bitii jači. Moju tezu će te ćuti kasnije.