Ima istine u svim izlaganjima, do   pre desetak godina sam pecao isključivo na jednom mestu, to mesto je i dan danas  aktivno ali ja  više nepecam na njemu, odprilike 500m od njega  je napravljena  velika kanalizacija, doduše nisam odmah te godine napustio to fantastično mesto, no tada se spojilo više faktora u jednu celinu. Prvo su mi sa obale prišli neki pecaroši  i iako nisu mogli da pecaju kako treba penjali su se na vrbe i odozgo kao čavke pecali, drugi faktor je bio dolazak Braše iz Begeča sa silnim senkerima jer je čuo da se tu naveliko lovi šaran, uz pomenutu kanalizaciju (počeli su šarani da se osečaju na mazut i hemikalije), i još jednog dana na mestu nađem utopljenog mladića  kojeg sam  dva dana pre igrom slučaja slučajno zapazio na  plaži, a nađem ga zaglavljenog i naduvanog u vrbi kod mene, pa onda ceo dan po vručini maltretiranje sa milicijom, patolozima i na kraju oni  što odvoze  mrtve , svee to je uticalo da napustim to mesto  iako stalno dobijam izveštaje da tu i dalje  hvataju ovi što inače prodaju ribu ove godine je bilo dosta komada od 10, 12 , 14  i jedan od 16kg bilo je dosta i gubljenja velikih šarana ali čujem da ni jedan nije  za jelo jako im se oseti meso, e sad kome oni prodaju i šta oni  rade sa njima to već neznam. Poenta je da  na tom mestu stalno peca  i leti i zimi i po malom i po velikom vodostaju i ja se sa tugom sečam tog mesta na kojem sam proveo dvadesetak godina da uopšte nisam morao da pomišljam da tražim neko drugo mesto. U međuvremenu imao sam grdnih problema na drugim mestima jer sam stekao jednu određenu reputaciju koja me prati zadnjih  godina i mogu slobodno da kažem da više nemogu da hvatam šarane ni blizu kao nekad zato što ima dosta ribolovaca koji kao krvoslednici idu za mnom i kada još uhvate po nekog šarana u mojoj blizini evo novog opsadnog stanja, pogrešnog  hranjenja i normalno od pecanja jako slabe vajde. E zadnje dve tri godine kao da polako popušta pritisak ali popušta i moje zdravlje a pošto šarana ipak treba ponekad odčekičati što kaže moj baćko Rus ja opet vozim po nekoj crvenoj liniji, tj slabije lovim. No vi mlađi koji ste počeli ili već duže pecate šarana nemojte da se predate i padnete u bedak nego sa puno optimizma i volje na lov šarana na reci jer to je ipak nešto jako lepo i dragoceno ali jedan mali savet  nemojte puno pokazivati ulovljenu ribu jer kada  jednom budete stekli zvanje revolveraša neće vas više Dunav moći oprati i sakriti od  raubšicera i tada ćete neminovno početi padati, zato leđa uza zid pametno i polako. eto neću dugačko , ali izgleda da kraće neznam.

Au backo ,potpuno te razumem oko gubitka tog mesta ,ja bi po piz ..eo  negujes mesto godinama i onda u aut .Sto se tice ovih bez etike koji se nabivaju nepozvani u neposrednu blizinu mesta gde pecas to govori o njima najbolje kakvi su i sam imam tih problema  samo zahvaljujuci mom strpljenju nekako prebrodimo te poteskoce najvise na moju stetu .Da nemaju meru ,nemaju ni obraza to stoji . Jos ako im neides "niz dlaku " naljute se , e sad sam reko sebi hocu da  za svoju dusu i ne prilazite mi bez poziva .Sto se zdravlja tice tu smo negde guramo dalje .

Po mom misljenju, promena mesta je ponekad nuzna jer se i saranove pozicije u kojima boravi i staze kojima se krece, ponekad menjaju usled promena vodostaja i drugih bitnih faktora. Bitno je napraviti razliku izmedju planske promene mesta i lutanja. Ovoj drugoj "taktici" pribegavaju oni koji nisu sigurni u sebe i nemaju strpljenja, sto je naravno skroz pogresan pristup.
Ja licno pecam godinama na jednom potezu od 2-3km i poznajem ga izuzetno dobro, ali na pocetku sezone "ispipam" nekoliko mesta, sto plicih, sto dubljih, sto na kamenu, sto na pesku ili u panjevima. Poseban razlog zbog kojeg moram imati u vidu vise mesta je taj sto se cesto desava da mi na pocetku sezone komsije zaposednu neko dobro mesto iz prosle sezone, a ja nisam od onih koji vole da se svadjaju...
Ima jos jedan detalj u vezi sa promenom mesta. Ponekad sarandzija izabere dobro mesto, pravilno prihrani i uradi sve kako treba, a od sarana nista. Zato je bitno da pecaros zna razloge zasto saran ne radi tih dana, da ne bi uzalud menjao mesta i otpisivao neko mesto koje bi inace bilo dobro.
Posto sam za sada jos uvek samo vikend-pecaros, desavalo mi se i to da dobijem sarana na nehranjenom mestu, vec posle sat-dva vremena. Taman kad pomislim kako sam na pravom mestu, strpljivo hranim 2-3 dana, al od ulova posle nista. Zakljucak bi mogao biti da se ponekad treba odluciti na cescu promenu mesta. Bacis po saku kukuruza (ili boila ili..) napr. na 4 mesta, pa se vratis na prvo, jos malo posolis, pa zabacis. Posle 2 sata veslom se spustas na drugo mesto, opet malo posolis pa zabacis, pa dalje... Ova taktika je naravno izuzetak i pali samo u odredjenim sitacijama kad je vodostaj povisen, kad se saran priblizava obali, odnosno kad je u pokretu iz odredjenih razloga i kad se krece po bairima.
Kad sam na godisnjem odmoru i kad imam dvadesetak dana na raspolaganju, rotiram dva ili tri mesta na svaka 3-4 dana, ponekad i cesce. Nazalost, i ovde gde ja pecam iz godine u godinu pocinje sve veca guzva, a najvise me nervira nekontrolisano hranjenje na sve strane...

Baćko-hvala na iskrenim savetima  .
Kako koja godina sve je veca navala pecarosa,kazu da je ranije bilo vise ribolovaca,ali nebih rekao.Drago mi je da sve vise ljudi voli pecanje,ali nazalost sve se manje ljudi ne pridrzava nekih nepisanih i pisanih pravila,sto se tice i mesta,tako i ostavljanja smeca na obali,tako i zakona o veliini i kolicini ribe.Gledam recimo obalu Save kod mene,to su kilometri izrovane obale,sve saranska mesta,bukvalno je malo mesta gde neko novi moze da peca.i ja sam izgubio dobro mesto gde sam nekada dobro pecao,sada su tu splavovi,camci i kojesta.
Zato sam uzeo dobar motor,i idem podalje od guzve,ali i tamo povremeno bude ludnica od alasa,ribokradica i pecarosa.
Cesto je promena mesta nuzna,nerado menjam mesto,ali iskreno ne mogu da cekam vise od 10dana da mi udari riba,ili je ima ili je nema.kao sto sam napisao,ona mora da jede samo je poena znati gde to radi.naravno uvek se riba moze privuci hranom,ali je uvek bolje hraniti je i pecati na njenom prirodnom hranilistu,jer ce na takvom mestu uvek biti vise ulova i riba ce se duze zadrzavati.

pominje se "pravilno hranjenje" voleo bih kada bi opisali svoje načine kako bi "možda" došli do zajedničkog zaključka koji način je naj efikasniji. Ove sezone sam malo više obratio pažnju na druge i mogu vam reći da su neke šarandžije potrošile na tone kukuruza dok neki (medju kojima sam i ja ) nisu potrošili za celu sezonu ni 50kg. ove sezone sam dostigao cifru od 42 kom. Opišite vaše načine hranjenja( osim ako ne smatrate to svojom tajnom uspešnog ribolova).Treba nešto ostaviti od znanja i mladjim naraštajima

Pojam "pravilno hranjenje" je zapravo vrlo uopsten i sirok. Mozda je pravilnije reci "optimalna primama i prihrana koja daje rezultate u odredjenim hidrometeorolskim uslovima, u odredjeno vreme i na odredjenom mestu".
Nemoguce je dati jednu preciznu "formulu" za hranjenje i jos da bude uspesno primenljiva u svako doba i na svakom mestu. Jedno je sigurno da se uspesnost hranjenja ne meri samo kilogramima hrane, nego i kvalitetom, vrstom, vremenom hranjenja, nacinom hranjenja, itd... Ima dana kad je saran aktivan, pa uz dobru taktiku bude dobrih ulova sa relativno malo hrane, a opet desi se da se potrosi vece kolicina prihrane, a saran je neaktivan iz nekih sasvim drugih razloga.
Kad sezona odmakne, a bude velik pritisak na relativno malom prostoru (napr. desetak sarandzija na nekom udarnom potezu od 500m ) puno toga zavisi koliko i sa cime prihranjuju ostale sarandzije. Ako svi bacaju ogromne kolicine kukuruza na sve strane, svakako treba probati sa nekim novitetima, drugim hranama, taktikama i mamcima.
p.s.
Ova prica o hranjenju bi mogla biti posebna tema, al nije da nema veze i sa "menjanjem mesta u ribolovu sarana"   

Saran se ne trazi i ne vija , nego ga treba naterati da on pronadje vas(izuzev ukoliko pecate na vise razlicitih voda ali to je za sarandzije malo teze po pitanju finansija) tj. treba covek da ima "svoje"  mesto koje ce redovno odrzavati odnosno prihranjivati. Treba samo biti uporan,a ako ne radi taj dan,nedelju...pustite ga da se odmori malo, pa i riba ima dusu, doce on kad tad.....

Nebih rekao da se ne trazi.Retka su mesta gde se moze pecati tokom cele godine na istom mestu.Ne kazem da mesto treba menjati posle nedelju dana,ako se nejavi,vec mesto treba ispostovati.Ali ako se ne javi za dve nedelje,pa tu nema ribe.Nikada mi se nije desilo da ne dobijem sarana u roku od 5 dana,od pocetka pecanja,a cesto i 1 dan.obicno biva da 3 dana hranim(ne pecam),4 i 5 dan se skoro obavezno javi.Jednostavno postoje mesta koja u razlicitim godisnjim dobima daju ribu.prolece,leto,jesen,zima.

  Ja kolega na jednom mestu pecam vec tri godine,bila zima ili leto,i dalje cu da ostanem tu.Nekad nemam udarac po dve tri nedelje a nekad vadim po 20 komada za noc.Uvek pecam sa drustvom,nas par,i odlucili smo da samo tu hranimo i da ne idemo nigde dalje.Ja sam samo izneo svoje misljenje i nacin na koji ja hvatam sarana a drugi neka rade kako im je volja;mogu da me poslusaju i probaju da privuku i odrze ribu na "SVOM" mestu,takozvanom spot-u ili da se svaki dan seljakaju i "TRAZE" sarana. 

na kojoj vodi pecas.reka,jezero.

Jako mi je drago što vidim iz pisanja da još uvek ima  pravih pecaroša, to se nazire negde između redova. Svi  napisani komentari nose u sebi tačnih informacija  i ako se dogodi a hoće siguran sam  da ih pročita neki početnik neće  pogrešiti  ako se bude pridržavao bilo kog napisanog posta. Vrlo je široka tema  samo pecanje, po meni teško je proniknuti  u tajne bilo koje ribe mislim na to da baš sve saznamo o nekoj vrsti. Nekada izgleda da je lakše savladati pecanje grabljivica  ali i tu nam  se podvuče greška, primera radi i one nekada moraju  uzimati  celulozu tj biljnu hranu onda slušamo one priče kako je upecao štuku na noklu  a to je zato što je ona kao vijala kauglera pa je usled promašaja slučajno pokupila tu noklu. Čuj nekada se i tako šta dogodi  jer grabljivice uglavnom  usisavaju vodu da bi došle do žive ribice  pa  onda može da se dogodi prethodno navedeno ali to je ipak mali postotak onaj veći procenat je ipak na strani ciljnog uzimanja celuloze. Da nebiste pomislili da sam odlutao od  teme vraćam se, ovo je ipak bilo delimično potrebno  objašnjenje, zato što je Šaran ipak za neku nijansu interesantniji  za ribolov upravo stoga što je on u samoj stvari  svaštojed, što će reći na prvom mestu mesožder pa onda  biljojed zato što ima  puno creva u organizmu pa mu češće treba celuloza pa mnogi stiču utisak da je on biljojed što je u samoj stvari iskrivljena slika i na samom kraju nekada zna da bude čak i strvinar  ali na sreću to mu je procentualno  ipak najslabija strana. Sve ovo što sam pisao ima jako velike veze sa samim prihranjivanjem šarana ili što bi nekada rekli hranjenjem. Ako neposedujemo neko veliko iskustvo tj nemamo neki veći radni staž  sa boravkom na vodama normalno je da će nam biti teže da ispravno dođemo do  spoznaje ka smiley033da ,gde  i kako  pecati i  hraniti da bi smo  pecali. Skoro sam baš čitao neke komentare naših starih vukova  o zapisivanju onoga što nam se događa na vodi i oko nje, u samoj stvari to je najpravilniji pristup jer samo tako ćemo biti u stanju da bar delimično proniknemo u deo magije koji je  za nas najvažniji, kako, kad i gde pecati i hraniti. Za  one  koji su noviji u ovom sportu postoji dodatna opcija  a to je korišćenje raznih sredstava za informisanje gde u  svakom komentaru dolazimo do neke nove informacije. Obećao sam da ću pisati o mojim saznanjima i to ću i ispuniti, jer mislim da je ipak lepo kada nemora da se dolazi do spoznaje mukotrpno i kroz jako dugačak period kao što se to meni  događalo u vreme kada sam postao zaljubljenik ribolova  a do  informacija se dolazilo jako teško ili nikako, i u samoj stvari sam bio prinuđen da se oslanjam sam na sebe i učim od prirode i mnogo puta  mi se neke greške vukle dugo godina kao  rep, koji sam teže gubio nego gušter koga grabi grabljivica. Bojim se da sam  odužio jako ovaj put ali jednostavno sam osećao potrebu  da sve ovo ispričam upravo s'toga što ćemo u kasnijim pričama  imati objašnjenja kako da ulovimo šarana i na brojanje, da ipak ste dobro pročitali jer u večini  slučajeva  šaran se sam upeca jako malo puta mi uspevamo  da ga upecamo ipak postoji put i za to  doduše ne uvek ali postoji. Ćao.

@damjan
Pecam na 400 metara od ulaza u Dunav ,zaliv Freudenau rechtes Ufer(desna obala),zove se jos u prevodu na nas jezik zimski zaliv .Bec

To je ondah to retko mesto koje tokom cele godine daje ribu,sa nekim kracim prekidima.ima i kod mene takvih mesta,ali su uglavnom zauzeta.
Evo npr,jun mesec pocinjem pecati na mestu sa dubinom oko 4m(pecam iz camca),saran radi otprilike do pred kraj juna(u zavisnosti od hidro uslova),ondah sa tog mesta odlazi,nema ga uopste i tu se vise ne vraca do druge polovine jeseni.Ispostujem ja to mesto dosta posle prekida rada ribe da se uverim da li je definitivno otisao.
Ondah se u julu prebacujem na dublje mesto,dubina 7-8m,panjevi,solidan protok vode,i tu se moze pecati fakticki do zime,u zavisnosti od uslova,to mesto trazi nizi vodostaj reke.Cim je reka velika,na tom mestu nema pecanja,ali leti je u 90%lucajeva vodostaj nizak.
Drugim recima saran MIGRIRA,ima i onih koji se drze jedne teritorije,to su obicno veci komadi.Ako mesto ima sve uslove da se saran tu,ili u blizini zadrzi tokom cele godine,ondah smo naboli dzek pot.
Baćko,samo pisi,volim da citam i cenim tvoje postove.

Da se nadovezem na tamu . Damjan je *VRH* a to podrazumeva vreme provedeno na vodi u zbiru sa razmisljanjem kao i mogucnostima.To bi podrazumevalo camac,jamaha,sonar kao i sve ostalo sto podrazumeva moderan pod prisilom ,na nasem terenu, ribolov sarana i smudja . Ne da verujem nego tvrdim da ako bi ga interesovale druge riblje vrste bio bi car i za njih ali kud ces vise.Pa tako da pisemo i o temi.Da imamo gazdovanje vodom koje bi zadovoljilo broj ribolovaca po M2 mogli bi da se vratimo u prosli vek, gde god zabacimo upecamo ponekog sarana ili ako smo zainteresovani za ciljano pecanje vise komada bi morali da imamo mesto po starim *oprobanim*karakteristikama.E posto nista nije kako smo zamislili ajd da se selimo tj. jurimo sarana.Neko rece 42 kom. a sto na nekim lokacijama mozda i predstavlja uspeh (a na nekim i ne) a moje skromno misljenje je da smrtniku i netreba vise sem ako nismo zeljni dokazivanja a cifra je dovoljna da nesto naucimo o migracijama,nacinu i vremenu ishrane i ...pa ljudi nismo prokleti.A,da ,pa tehnika kao i nauka napreduje a na taj nivo su nam digli ribolov a do pre neku god.si mogao gde god zabacio izvaditi ribu koju si i posao izvaditi.E,sad kupi amino,betain i drugo jer pa zaboga saran inace nemoze bez njega a ako i moze nadji gde nemoze i to je to.Moj zakljucak je =nema ribe kao sto je bilo pa smo primorani mi praviti migracije umesto nje=.Podrzavam ,navodim ,u danasnje vreme trazenje sarana ali se nepridrzavam istog iz licnih razloga.

Pecam dva sata na jednom mestu, ako se ne javi menjam lokaciju, pošto pecam iz čamca uglavnom promenim 3-4 pozicije, to je kad neide riba, a kad uhvatim šarana na prvoj poziciji tu ostajem. kada hranim mesta hranim po 5-6 pozicija jer je gužva, a nevolim da ustajem u 3 ujutru  I što kaže jedan moj prijatelj kad hrani šarana a ja ga pitam što toliko puno baca kukuruza On odgovara ja ne hranim jednog šarana, nego celo jato