Vukovi sa DUNAVA

Nedavno sam procitao zanimljivu pricu o zlatnom karasu koju je napisao moj komsija Marko Korica, stravstveni pecaros i cuveni nauticar. Na vodi boravi cesto i jedan je od redovnijih clanova marine, koji su svakog dana na "prozivci" . Porodicno isplovi svaki dan makar na sat vremena sto je za svaku pohvalu i pored obaveza kojih ima  na svom radnom mestu. Marko  nadje vremena i za pisanje ovakvih i slicnih tekstova koje rado citamo i u nekim ribolovnim casopisima.


Tri zapovesti zlatnog karaša

Konačno proleće!
Pao je dogovor  da idemo da plovkarimo belu ribu, mada je meni varalica draža, ali ta zabrana…
Sedam sa kolegom iz firme u apatinac i plovimo Dunavom lagano uz brektanje četvorke ka kanalu Balaton koji se nalazi preko puta zemunskog naselja Galenika.
Ima bezbroj imena Beljarica, Pkb kanali (komun.socijalisticka varijanta) a mi ga zovemo Balaton.
Sve u svemu, Balaton je lavirintska mreza kanala gde su se izgubila mnoga pecaroško-maliganska imena Zemuna.
Temperatura Dunava je oko 8 stepeni, voda je u blagom porastu sa tendencijom stagnacije .
Po logici stvari u kanalu je barem 2-3 stepena toplija, lep topao dan, malo oblaka, riba ušla u kanal, pa još ne moramo kao veštci da krećemo pre petlova, nego kao gospoda posle fruštuka, na tenane…u najtopliji deo dana.
E sad kako beše ono za prihranu u proleće, 20% mesna, pa ono da pravi vertikalnu maglu u vodi, pa da ostane deo na dnu, pa   plovak…
Sve mi se pomešalo, a literature RM nisam poneo…mada i prihrana nam je …hm.
Dolazimo do mesta na kome moj kolega stalno peca, ali ono je zauzeto!?
Baš nismo ocekivali nikoga, a posebno ne na tom mestu, ali šta da se radi, vezujemo se za palu vrbu nedaleko odatle I pozdravljamo komšiju uz uobicajno “ima li nešto”.
A komšija…kao da je krenuo u rat, ima  jedan, dva…pet bre štapova I liči nam  na razarač a ne pecaroški čamac.
Vidim i dva velika plovka, izgleda štučija balerina -u zabrani, ali komšija je izgleda slab na balerine pa ne može da se uzdrži…
Počinjemo sa pecanjem, ali slabo…Hvatamo neku siću , barem je zanimljivo!
Ni kod komšije ništa posebno na artiljeriji, ali počinje nešto da mu ozbiljno vozi plovak, kontra i izvlači lepu ribu, podosta veću od dlana.
Ali to nije bilo koja riba , nego zlatni karaš, nešto što pored linjaka ne vidoh  od detinjstva , a to broji već 30-tak godina.
Prelep je, zlati se u ruci kao pehar!
Komšija ga rutinski  skida sa udice i vadi čuvarku (ja veću čuvarko nisam video)
ali zlatani mu se ne otima u ruci već počinje da mu se obraća  : “ Pusti me ispuniću ti tri želje”!
Komšija ga gleda u čudu i ne verici…pa posle dolaska sebi izgovara kao iz topa: da budem basloslovno bogat, da budem srećan i da budem zdrav.
Zlatan mu odgovara : znao sam da ce ti želje biti grandiozne i sebicne , ali ispuniću ti ih uz jedan mali uslov, a to je da ti meni ispuniš tri male želje,
koje su stvarno u tvojoj mogućnosti bez mnogo truda, a ja ću tri tvoje velike.
Gleda komšija zlatanog, razmišlja se… tri velike-za tri male…hm…isplati se!
Pristajem , reci koje su ti te tri male želje!
Prvo, počinje zlatan, želim naravno da me pustiš, što je i osnov našeg dogovora, ali i da pustaš ubuduce i druge koje upecaš, bez obzira na vrstu i pol!
Možes da poneseš i neku kući, samo i samo ako hoćeš da je pojedeš i to u količni jednog obroka!
Kapitalne primerke ne nosi, slikaj se -pa ih pusti, to su mame i tate-čuvari  hiljadama budućih ribica. I naravno ne lovi nas strujom, mrežama, dinamitom,grabuljanjem…Tu nema puštanja!
Drugo  Ne lovi nas u mrestu. Ne kupuj nas na pijaci kada kod lopurde ležimo na tezgi  mrtve, kao drva naslagane, sa ubijenih 2000 potomaka- ikre koja nam curi iz stomaka, ili se prodaje na tacni kao poseban delikates. Pobuni se , reci barem lopovu da to nije uredu. Kada već država to nije u stanju da reši, ne kupuj!!!
Kada naiđu na osudu I nebudu imali kupaca , valjda će sami to prestati da rade!
Treće ne zagađuj mi vodu,  uostalom   tu  vodu i sam piješ, a voliš i da se okupaš leti u njoj. Ne bacaj otpatke u vodu!  Čak i da je kvalitet vode dobar, ne volim da živim u smeću!
Zamisli sebe da odeš na Zlatibor, vazduh čist, a ti okružen školjkama automobile , pvc flašama i kesama ,smećem…
A u društvu važiš za čoveka koji voli reku- pa voli je!
Vidiš da su moje, tri male želje potpuno i lagano u tvojoj moći za ispunjenje, a uostalom one će isto vredeti i tebi i tvojoj deci i unucima.
Eto puštaj me pa na obostrano ispunjenje želja!
Gleda komšija onog  zlatnog karaša, razmišlja se…I na moje zaprepaštenje spušta ga u čuvarku!!!???
Htedoh da ga pitam žasto, ali sam od zaprepaštenja potpuno izgubio glas.
Palimo pentu i u bunilu odlazimo.
Pitam se da li je je kasnije pustio zlatana iz čuvarke…uostalom naredne godine će nam dati odgovor.
A do tada , možda svi da se obavežemo da mu ispunimo one želje, stvarno su u našoj moći.

Lepa i poučna priča!

U isčekivanju novih , da preklopim post da možeš da pišeš--

Prelepa priča,  ali uvek to  ali,  pa  to je ipak jedna velika šteta, samo se još jače iznerviram  jer znam  da te i takve priče ni nečitaju oni kojima  su  upučene na  žalost to čitaju  uglavnom  oni koji tako  stvarno i  žive.  No kao što je uvek prisutno ono  ali, postoji  i nada  da će  ipak nekim čudom  priča  dospeti  i  do  druge  strane i gle  čuda možda krene plamićak, možda  im  dopre do nekog  dela duše  pa se i oni  sete  da su bili  deca, da  su  i oni nekad doživeli nešto lepo što bi nakraju pobedilo njihov  sebičluk pa čak na kraju  i oni  eto  samo  svojoj deci poklone  tu  zlatnu  ribicu. Nada samo nam  je ona  ostala,  kako  je to  tužno.


Ps imam i ja nekih  svojih  malih pričica  sa vode, no   drugi put.

Pa kako se ono kaže, vratija se Šime. Šalim se  hvala Košava, i ja tebe puno pozdravljam , imao sam raznih problema pa mi nije bilo  do ničega, toliko mi je bila naporna godina  da sam i pecanje zapostavio onda možeš misliti  kao da  sam stigao na sam kraj. No idemo iz početka ove godine  se nadam da ću više ići u ribolov , ato  automatski  znači  da ćemo  se i preko  foruma  nalaziti  a ako bude kako treba  možda se  sretnemo i na vodi. Još jednom  veliki pozdrav.