Nema veće sreće nego kada se pored kakve reke ili bare, potpuno zaboravi na vreme i stvari što nas tište i gnječe svojom težinom. Stane vreme, krene riba, a srce puno. Krenuo sam prvi put na pecanje sa pokojnim dedom. Sećam se da sam bio još krmeljiv kada je došao po mene,mora biti da nije bilo više od 5 sati izjutra jer još nije bilo svanulo. I tako dok sam ja usput pokušavao da se razbudim,već se nadjosmo na vodi. Ravnica,a u sred ravnice Karaš i vrbaci. To je bilo to. Montirao mi deda direktaša, dok sam ja jeo ,činilo mi se tada, najukusniji sendvič na svetu, posle sam shvatio da je svaki bio ukusan, kada ta magija vode,vazduha i ribolova proradi,pa zakrče creva.
Pojedem sendvič,pa lagano nataknem crvića na udicu,uz dedine instrukcije,razume se. Zabacim,opet po uputstvu, kad plovak krenu da tone. Šta je sad ,pomislih, pa zar ne treba da pluta?? A deda viknu,pa vuci, vidiš da grize. I stvarno, prvu babušku sam upecao baš iz prve. To je bilo to. Navukao sam se na taj osecaj,na taj trenutak kada upecaš ribu i kada ti se čini da je ceo svet tvoj! Nema, odmor za dušu!

Lepo napisano, i jeste odmor za dusu I ja sa sa dedom prve dunvske talase okusio daaavno i slabo se i secam koliko sam mali bio

Verovali ili ne i mene je deda vodio na pecanje...i ako nije bio pecaros jedva sam cekao neki praznik pa da me odvede a popodne na slavu...a drugi deka je iskopao vir u reci za navodnjavanje na jednoj maloj rteci koja mi protice kroz imanje i za vreme bombardovanja 99' sam tu poecao klenove i belicu...meni je to bilo prelepo vreme i nikada ga necu zaboraviti...

I moji poceci su bili sa dedom, posto sam imao samo 5-6 godina cale nije mogao stalno da me vodi pa je to cinio deda. Pecao sam na vrbin prut i iskrivljenom ciodom, a plovak od guscijeg pera, i ubijao sam babusku.
Najgore mi bilo vikendom kad u zoru,jos nije ni svanulo, cujem caletov motor, znao sam da ide na pecanje a mene ne vodi... To su tad bile suze krokodilske...

Braćo pecaroši, diljem ove naše male,a divne zemlje, kumim vas, dajte nađite neko guščje pero,ono u retro fazonu, rado ću ga platiti po ceni koju odredite, samo molim bez nekog preteranog zacepljivanja.

Na buvljaku u Novom Sadu ih ima za 20-30 din, lepo ofarbani.
Mislim da imam negde neki komad, mogu postaviti sliku ako nekome treba.

definitivno najteze trenutke dok sam bio prof. vojnik,provodio sam pored vode.tesko mi je padala odvojenost od dece i zene,pa sam nakon radnog vremena cesto znao na vodu i bez pribora samo da sedim i opustim se malo.pravi lek za dusu.

mene je ćale vodio na pecanje, na rzav, da se borim sa krkušom i klenom... sad se ne sećam, valjda na plovak i dobro se sećam svoje prve ribice, krkušice od celih 30g... upišao sam se od sreće... posle toga, kada bi išao na ribničko jezero, da na dubinjaka traži soma, ja bih išao sa njim i na hleb lovio krkuše, dok bi, doručkovali hleb, sir, salamu i paradajz... suze mi krenu na oči, majke mi, koliko sam u tome uživao...

e onda se ćale uhvati nekih pecaroša, pa se počnu lomiti po Drini, a mene ostavi kući... tada sam poslednji put išao na pecanje sa njim...

kada sam se preselio za beograd, na svu sreću, komša - pecaroš me navuče na vodu, prvo Borčanski kanal, pa Tamiš i konačno Dunav... na tome mu hvala do neba...

i kako mi sada drago, kada ćalu, koji je u međuvremenu kupio vikendicu na uvačkom jezeru, stanem objašnjavati šta i kako i poklanjati mu nešto od pribora, što on nema gde kupiti u zapadnoj srbiji...

ma pecanje je život...

Ma ribolov je zivot!!! Ja sada povremeno vodim klinca sa sobom(4 god),pa zajedno pecamo iz camca na DTD-u, dam mu petljasa od 2 m da peca kedere i obojica uzivamo.
Voleo bih da ga navucem na pecanje pa da ako da bog kasnije idemo zajedno...

  Isto mislimo  A i bolje im je ili na vodi, ili u nekom sportu ( obavezno ) samo da nisu u lošem društvu.
 

Upravo to Djole, a i naucice prave vrednosti, da postuju,cene i vole prirodu!