Vukovi sa DUNAVA

Pribor

Svetska premijera: Nove Rapala varalice za 2011. godinu

Klik-klak era



Korporacija Rapala/VMC više od 15 godina svoje novitete za narednu sezonu predstavlja već prvog vikenda u junu, na EFTTEX-u, najvećem evropskom poslovnom sajmu ribolovnog pribora i opreme, a ta tradicija nije izneverena ni ove godine, na smotri održanoj u španskom gradu Valensiji.
Gigantska kompanija, u čijem su vlasništvu i robne marke Storm, Blue Fox, Williamson, Sufix, Luhr-Jensen i Trigger-X, poslednjih godina sve veću pažnju posvećuje asortimanu prateće opreme i sitnog pribora, u kome i ovog puta ima sijaset novina, ali ne zapostavlja ni svoj osnovni proizvod – veštačke mamce. Ovoga puta vam, zahvaljujući predusretljivosti Momčila Stevića i Dušana Kovačine iz beogradske firme PKVM Sistemi  ekskuzivno predstavljamo novitete iz Rapalinog kataloga za 2011..
Dva udarna modela za narednu godinu su bliski rođaci Clackin' Rapa – glavinjare koja je u prodaji od 2009, a opremljena je zvečkom ubačenom u valjkastu metalnu komoru, čiji su krajevi integralni deo tela varalice. Glavni adut »novajlija« je ničim prigušeni zvuk udaranja metalnih kuglica u zidove komore načinjene od istog materijala. Clackin' Minnow je sporotonući vobler izduženog (»minnow«) oblika. Pravi se u 10 dekora, u dužinama od 9 cm (13 g, dubina zaranjanja 0,9 m do 1,2 m, prednja udica No. 5, zadnja No. 6) i 11 cm (20 g, 1,2-1,5 m, dve udice No. 4)... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 248-)



Šaran

7 saveta za prihranjivanje i pecanje sa obale na zatravnjenim terenima

Desant na vodenu džunglu

Autor: Siniša Milenković



Ogromni vodostaji krajem proleća su većinu ribolovaca sa ravničarskih reka i kanala oterali na privremenu pauzu ili na komercijalne revire i na jezera i bare koje nemaju direktnu vezu sa nabujalim tekućicama. Ali, na stajaćicama u toplijem delu godine ribolov može da bude veoma otežan bujanjem drezge, sočivice i druge vodene vegetacije, koja na plitkim vodama može da prekrije veliki deo površine i da u velikoj meri zakomplikuje bacanje primame, plasiranje mamaca i vađenje ulova.
Prihranjivanje i plasiranje namamčenih sistema su jednostavni tamo gde je dozvoljena upotreba čamca sa veslima ili električnim motorom ili drugih plovnih objekata (dušeka, guma, teledirigovanih čamaca za prihranjivanje itd), jer iz plovila možemo spustiti primamu i udice sa mamcima tačno na odabrano mesto, a možemo i malo raščistiti mesto i putanju kojom ćemo privlačiti ribu.
Međutim, na mnogim »divljim« stajaćicama korišćenje velikih čamaca nije dozvoljeno, dok oni sa daljinskim navođenjem nisu svima dostupni, a ponegde se ne mogu ni koristiti, zbog guste vodene vegetacije. Bacanje primame raketom ili lopatom nije dobro rešenje kada je vegetacija gusta, jer se hrana nakon udarca o nju rasipa na većoj površini od željene, a deo i ostane na gustoj travi, često van domašaja ribe... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 248-)



Na vodi


Odličan rad smuđa na dunavskim terenima od Velikog Gradišta do Donjeg Milanovca

Pet dana juna

Autor: Aleksandar Milanović, Beogradske bucovdžije



Čovek mora da ima malo sreće da ne bi bio previše pritisnut poslovnim obavezama baš kada riba radi. Meni se upravo to dogodilo u periodu od 2. do 12. juna, kada sam uspeo da provedem pet dana na delu Dunava od Velikog Gradišta do čuvenih tunela ispred Donjeg Milanovca. Bio je to period ogromnih vodostaja i poplava u gornjem toku Dunava (nivo je u Bezdanu 12. juna bio čak 720), što po pravilu nagoveštava izuzetnu aktivnost grabljivica, naročito smuđa, na »donjim« terenima. Naime, zbog neophodnog ispuštanja vode kroz branu hidrocentrale Đerdap 1, vodostaj je na terenima oko Golupca  bio i pet metara niži od uobičajenog, a voda izuzetno jaka i dosta zamućena uz samu obalu... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 248-)



Na vodi/aktuelno

Ciljani lov bandara na prirodne mamce na stajaćoj vodi

Tu si, bajo!

Autor: Saša Ledenčan



Prošle sezone sam u maju ubeležio 14 prilično uspešnih izlazaka na tekuće i stajaće vode u okolini Požarevca, a ove godine, zbog neuobičajeno visokih vodostaja, u tom sam mesecu imao svega šest izlazaka, od kojih je samo jedan bio vredan pamćenja. Kako se hidrološka situacija nije bitno promenila ni početkom juna, rešio sam da se u prvoj dekadi ovog meseca posvetim šljunkarama kraj »beogradskog puta« (koji se pruža od Požarevca do uključenja na auto-put Beograd – Niš), u kojima ima dosta krupnih bandara.
Nekoliko kratkih jutarnjih izlazaka bilo je dovoljno da sa ocem i sinčićem obiđem većinu tih jezera i uverim se da velike vode nisu mimoišle ni bagere. Njihov nivo je bio toliko visok da su praktično sva dobra mesta bila poplavljena, pa smo iskidali nekoliko sistema o potopljeno žbunje i visoku travu i propisno se namučili da se upišemo (jedinog bandara, za utehu prilično krupnog, dobili smo na velikom jezeru iza bagera zvanog Potkovica).
Nije mnogo falilo da odustanem od dalje potrage za grgečima i da se do normalizacije vodostaja na Dunavu kod Kostolca i u donjem toku Velike Morave posvetim sređivanju pribora i livenju džig glava. Rešio sam, ipak, da se ne predam tek tako i da sa svojom porodičnom ekipom obiđem i nekoliko preostalih bagera, kojima iz različitih razloga nismo posvetili ni minimum pažnje... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 248-)



More

Lov palamide sa obale

Vobler, keder ili »šetač«

Autor: Pavle Miljanić



Palamida (Sarda sarda) se, poput drugih grabljivica otvorenog mora (trupa, luca...), uglavnom peca iz čamca, kako u pokretu (panulanjem), tako i u mestu, najčešće zabacivanjem varalice i džigovanjem, a poslednjih godina i lakim driftingom (mamac se, zajedno sa primamom, pušta niz struju). Međutim, već u ovo vreme, a pogotovo kad leto uzme maha, odlični se rezultati mogu postići i sa obale, pod uslovom da izaberemo dobru poziciju (izgledni su lukobrani, rtovi i druga isturena mesta, stenovite obale koje se strmo obrušavaju u more itd.), odgovarajuću tehniku i taktiku ribolova i, naravno, mamac.
Osnovni metodi lova sa obale su spining, plovkarenje i lov na živu ribicu slobodnom strunom. Suprotno onom što se obično misli, obali prilaze i krupne palamide, teške i preko pet kilograma (maksimalna težina ove ribe je oko 8 kg). Zato se za praktično za sve navedene metode može koristiti jedan te isti jači pribor... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 248-)

Uh zaboravih na razglednice sa Drine... 

Sadržaj broja 249:

Aktuelno: 7 saveta za 14 dana; Hidrometeorološka i solunarna prognoza od 8. do 21. jula; Vodostanje i temperatura voda; Izlazak i zalazak sunca
Iskustva uspešnih: Letnji lov deverike na jezeru Ćelije
Aktuelno: Sitni bandari na Tamišu udaraju na popere kao ludi
Praksa: Idealan plovak za lov bele ribe na stajaćicama
Primama: Natopljeni peleti u hranilici
Šaran: Jedni od nas – Sla¬vi¬ša Bo¬ju¬no¬vić i Igor Uši¬ak; Primama za letnju kampanju hranjenja; Spomb – super-raketa poslednje generacije
Parada ulova
Na vodi: Fider kup Ribolovačka priča na Srebrnom jezeru
Dobar savet: Produženi meredov; Usidreno olovo; Živa kićanka za soma
Na vodi: Uzaludno kupanje; Promenljiv rad soma kod Golupca krajem juna i početkom jula
Na vodi: 12 dana na Velikom Bačkom kanalu od Sivca do Vrbasa
Parada ulova: Moravske brkajlije; Kapitalac sa razdeljkom
Praksa: Da li se isplati preko leta mazati varalice
Mušičarenje: Hot But nimfa sa zlatnom glavom
Na vodi/aktuelno: Letnji lov klena na tekućicama na trešnju i višnju
Reviri: Makiški kubici na Savi
Pribor: Svetska premijera: Storm varalice za 2011. godinu
Iz sveta: Trodelac Spro Inspiration Specimen; varaličarac Pezon & Michel Spezialist Vertical; Magični peškir Berkley; Mašinica Corum KXi Freespin; pilker Dreamtackle Rapfenblei
More: Letnji vodič za kontinentalce (I)
Izveštaji sa ribolovnih terena: Apatin, Sombor, Sivac, Čurug, Silbaš, Bačka Palanka, Sremska Mitrovica i okolina, Novi Sad, Koviljski rit, Ruma, Zrenjanin, Melenci, Titel, Kikinda, Vršac, Kovin, Boljevci, Sakule, Baranda, Opovo, Sefkerin, Beograd, Mladenovac, Smederevo, Požarevac, Veliko Gradište, Rabrovo, Smederevska Palanka, Kragujevac, Srednje Pomoravlje, Kruševac, Kraljevo, Raška, Šabac, Čačak, Užice, Loznica, Ljubovija, Bajina Bašta, Timočka i Negotinska krajina, Đerdap, Niš, Leskovac, Pirot, Vranje, Vlasinsko jezero.

Varaličarske dileme: U kom sloju vode treba da bude džig
Skakutanje ili drljanje



Smatra se da džig varalica treba da se kreće tik iznad dna i da ga povremeno dodirne, te da je dobro da bude teška tek toliko da omogućava takvu prezentaciju. Grabljivice tim lakše usisavaju plen što je njegova težina manja, a najčešće dobro reaguju na mamce vođene na opisani način, jer ih podsećaju na pridnene vrste, koje uglavnom plivaju u kratkim skokovima. Osim toga, predatori neretko uzimaju plen u fazi kada propada, pa je u takvim situacijama dobro da ona dugo traje, što je takođe povezano sa masom varalice.
Zato se obično koriste džig glave teške onoliko koliko je potrebno da ih vodena struna ne zanosi pri skokovitom povlačenju optimalnom putanjom. Međutim, neke naše slatkovodne grabljivice (pre svega smuđ i som) ponekad »zabiju glavu u podlogu«, tj. striktno se drže dna i jedu samo ono što se nalazi na njemu ili tek koji centimetar iznad, pa ih lagani mamci, koji visoko poskakuju (najčešće vođeni pokretima vrha štapa od 9 do 10 ili 11 »sati«), nimalo ne privlače, a agresivno nasrću na one koji tek što ne oru po podlozi... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 250-)



Da li grabljivice leti zaista rade samo od sumraka do svitanja
Podnevni cug



Teorije zasnovane na višedecenijskim iskustvima kažu da većina riba naših voda u najtoplijem delu godine najbolje radi u sumrak, svitanje i po mraku. To pogotovo važi za grabljivice, koje zahvaljujući razvijenim čulima i u slabim svetlosnim uslovima mogu da lociraju i ulove plen. One koriste dnevne migracije jata sitne ribe ka mestima na kojima će provesti noć i jutarnji polazak u potragu za hranom, kako bi se najele uz mali utrošak energije i za kratko vreme.
Ali, to ne znači da predatore tokom leta nije moguće loviti i usred dana. Naprotiv... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 250-)


Praksa
Iskustva uspešnih: Letnji vikend lov šarana na teškoj vodi



Traži, hrani i razvlači
Aleksandar Ljubomirović, Acke von Veliku Kopašnicu
Emir Lezić

Ove godine sam se, na neki način, vratio u svoje šarandžijsko detinjstvo. Naime, prve korake u savremenom lovu ciprinida napravio sam sa mojim drugom Emirom Lezićem. Toma Popović nam je bio prvi učitelj i, kasnije, neka vrsta mentora, ali smo nas dvojica zajedno pravili prve bojlije, išli u ribolov, učili se na svojim i tuđim greškama i u tandemu osetili zadovoljstvo vraćanja upecanih šarana u vodu, fotografisali jedan drugog sa krupnim komadima, radovali se prvim trofejima i tugovali zbog izgubljenih riba.
Pre nekoliko godina su nam se ribolovački putevi privremeno razišli, jer je zbog problema sa režimom noćnog ribolova na jezeru kojim je gazdovalo naše tadašnje udruženje Emir promenio sredinu, a ja disciplinu, tako da pune tri sezone skoro uopšte nisam pecao šarana. Ali, situacija se ove godine promenila u našu korist i na naše zadovoljstvo, tako da se Emir vratio u staro udruženje, pa smo on i ja rešili da ponovo počnemo da  zajedno da pecamo.
U prvom izlasku ovog leta na jezero Propt, Emir i ja smo imali 13 šarana, a naši drugari Ginter i Danijel (o čijem rekordnom ulovu soma možete čitati na str. 21) su upecali samo jednog... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 250-)

Reviri
Oblačinsko jezero



Tekst i foto: Miodrag Radojičić

Oblačinsko jezero, nekada omiljeno izletište Nišlija i žitelja drugih mesta ovog dela južne Srbije, vremenom je pretvoreno u muljevitu i većim delom zatravljenu baru, na kojoj se umesto krupnih šarana i amura, o kojima se još priča, peca sitna babuška. Ipak, izgleda da se ovoj vodi konačno smeše bolji dani.
VODA: Ovo prirodno jezero, koje se nalazi u podnožju Jastrepca, elipsastog je oblika, a zahvata površinu od 23 hektara. Šezdesetih godina je na njegovom južnom delu izgrađen veliki betonski bazen, koji je branom odvojen od ostatka akumulacije. Dno je većim delom muljevito (talog je ponegde visok preko 1 m), dok su niske i pristupačne obale obrasle borovom šumom (između brane i restorana) i visokim topolama (na suprotnoj strani). Područje između brane i topola je pod trskom, a voda ima tamnozelenu boju i dostiže dubinu od oko 5 m.
Ribolovci pretežno pecaju sa same brane, kraj koje, u danima kada riba radi, stoji i po pedesetak automobila... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 250-)



Mali letnji morski vodič za kontinentalce (II)
Jutro, veče i noć



Vladica Radojević

Leto nije najbolji period za pecanje na moru, jer se zbog gužvi na obalama, ali i zbog visokih temperatura, koliko-toliko normalno može pecati samo ujutru, predveče i noću. No, ni to nije tako loše, jer se neke od najcenjenijih riba, poput brancina i orade, u ovom periodu bolje love noću, kao i niz drugih atraktivnih vrsta, poput sarga, fratra i ušate (koja se može posebno dobro pecati uz upotrebu svetlećih ampula), ali su rano jutro i predvečerje (poslednja dva sata pre mraka), posebno ako more nije sasvim mirno, najbolji periodi za pecanje na plovak, posebno sitnije ribe poput špara, bukve, pirke, crnelja, kneza, smokve i sl.
Na dubinku se u predvečerje javljaju nešto krupnije i kvalitetnije ribe ribe – arbuni, fratri i manje orade, pa ako možete da paralelno pecate dvema tehnikama, jednim okom pratite plovak, a drugim motrite na dubinku. Na moru malo ribolovaca, čak i »slatkovodnih« koristi kariku kao indikator trzaja, a ona može da bude od velike koristi, jer je oestljiva, ali nas tera i da malo opustimo najlon, što daje opreznim vrstama mogućnost da malo ponesu mamac, a da pri tom ne osete otpor, pa se često same ubodu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 250-)



Pribor

Bomber, Rebel, Cotton Cordell i Yum noviteti za 2011. godinu
Napad na riblja čula



Veliki američki proizvođači veštačkih mamaca, okupljeni u Pradco korporaciju (čiji je distributer na području Srbije beogradska firma PKVM Sistemi), za narednu sezonu spremili su nešto manje noviteta nego obično. Ipak, predstavljene varalice su sve odreda atraktivne i prave se u zavidnom broju izazovnih dekora, a što je još važnije za ovdašnje ribolovce, većina ih je primenljiva na našim vodama.
Bomber Herky Jerky Jr. Dugo očekivana manja verzija čuvenog džerka za maskija namenjena je pre svega lovu štuke. Ovaj »sporotonući« trzavac bez pakte dug je 12,58 cm (5 inča), težak 48,8 g i naoružan sa dve trokrake udice veličine 1/0, a može se bacati i voditi i stacionarnim čekrcima i multiplikatorima svih veličina koje se koriste u slatkovodnom varaličarenju. Preporučeni način vođenja je trzanje brzim trzajima vrha štapa odozgo na dole. Zahvaljujući posebnoj konstrukciji, zvečka ugrađena u ovu varalicu, sudeći po proizvođačkoj specifikaciji, proizvodi zvuk i neko vreme nakon što varalica prestane da se kreće, a Herky Jerky Jr. ribu privlači i laganim vibracijama koje proizvodi dok tone. U ponudi je osam dekora... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 250-)



Zanimljiv julski vikend na komercijalnom reviru u Zmajevu
Voće i glavonošci



Autor: Siniša Milenković

Drugi julski vikend smo moji mlađi drugari Andrija Bezkorovajni, Nemanja Kandić i ja proveli na vodi na kojoj niko od nas trojice do tada nije pecao – na komercijalnom šaranskom reviru u Zmajevu, selu nadomak Novog Sada. Sedam dana ranije, na toj stajaćici je održano takmičenje u lovu šarana, pa smo pretpostavljali da je riba i više nego dovoljno nahranjena, ali znajući iz iskustva da je (kao i na drugim sličnim terenima) sigurno naviknuta na zamašnije količine primame, nismo pošli praznih ruku i bez aduta. Andrija, kome je društvo pravio mlađi sin Stefan (8) je spremio malo veću količinu – 15 kg kuvanog starog kukuruza i desetak kilograma mešanog zrnevlja, peleta i bojlija, dok smo se Nemanja i ja opredelili za nešto drugačiji pristup, pa smo poneli 3 kg starog kuvanog kukuruza, 300 g šećerca u konzervi, 0,5 kg kuvane konoplje i po 1 kg peleta i bojlija (u dve arome). Sva trojica smo ovog puta za mamac koristili samo bojlije, jer smo čuli od nekoliko kolega da riba na ovom terenu na njih dobro reaguje i nismo pogrešili... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 250-)

Pozdrav Ledeni, za casopis

Sadržaj broja 251:

AKTUELNO: 7 saveta za 14 dana; Hidrometeorološka i solunarna prognoza od 5. do 18. avgusta; Vodostanje i temperatura voda; Izlazak i zalazak sunca
NA VODI/AKTUELNO: Štukice iz Badžinog jezera
NEMA problema: Fider sistem sa gumom – za krupnu ribu
PRAKSA: Osnovni plovkaroški rekvizit – pecaljka
ŠARAN: Finese šaranskog ribolova – bek lid; Lov šarana i amura pomoću bek lida na kanalu; Odlični letnji ulovi na šaranskom reviru u Pelagićevu
PARADA ulova
AKTUELNO: Veliki uspeh naših takmičara do 22 godine na SP u Italiji
DOBAR savet: Sistem za štuku; Gumeni čekić
AKTUELNO: Letnji lov smuđa džigovanjem na Dunavu
NA VODI: Mušičarski vikend na Limu i Drini
NA VODI/AKTUELNO: Dunav kod Krčedina – izgubljeni raj; Još jedan kapitalni som našeg dopisnika iz Smedereva; Bezvlašće na Dunavu kod Kostolca i Kličevca
PRIBOR/PRAKSA: Mali vodič kroz najlovnije varalice na Vlasinskom jezeru
NA VODI/AKTUELNO: Ulovi koji se pamte – Uspela proba; Kapitalni smuđ sa Ćelija
REVIRI: Kovinska marina
PRIBOR: Kako napraviti najjednostavniju meč montažu; Mala enciklopedija varalica: Cotton Cordell: C.C. Shad, Big O i Wiggle O
IZ SVETA: Maver Carp Totality Accesory Station, mašinica Exori QX 5.000, Blue Fox Vibrax Bullet, Gumirani meredov Fox, Daiwa Infinity Multi Chair Bed, Askari pančeri za hleb i narezak
MORE: Predlog za letnji ribolov na Jadranu – dubinkom na zubaca
IZVEŠTAJI sa ribolovnoh terena: Apatin, Sombor, Sivac, Čurug, Silbaš, Bačka Palanka, Sremska Mitrovica i okolina, Novi Sad, Koviljski rit, Ruma, Zrenjanin, Melenci, Titel, Kikinda, Vršac, Kovin, Boljevci, Sakule, Baranda, Opovo, Sefkerin, Beograd, Mladenovac, Smederevo, Požarevac, Veliko Gradište, Rabrovo, Smederevska Palanka, Kragujevac, Srednje Pomoravlje, Kruševac, Kraljevo, Raška, Šabac, Valjevo, Čačak, Užice, Loznica, Ljubovija, Bajina Bašta, Timočka i Negotinska krajina, Đerdap, Niš, Leskovac, Pirot, Vranje, Vlasinsko jezero.
EKOLOŠKA katastrofa: Veliki pomor ribe na Drini kod Perućca u kom je po zvaničnim nalazima stradalo 80 kg ribe!?

Vale smuđolovac! 

Aktuelno

Iz minuta u minut: Lov smuđa džigovanjem na Dunavu kod ušća Gajačkog dunavca
Rani cug kod šlepa



Autor: Saša Ledenčan

Iako je došao baš u trenutku kada sam očekivao javljanje još nekog kapitalca, veliki porast vodostaja koji je krajem novembra označio kraj prošle sezone lova smuđa na Velikoj Moravi nije me naročito iznervirao, jer sam bio gotovo siguran da ću jednu od svojih omiljenih grabljivica već u januaru pecati na Kostolačkom dunavcu. Međutim, nabujali Dunav i jaki mrazevi učinili su da se moji varaličarski planovi izjalove, pa sam prva dva meseca 2010. proveo čekajući proleće, a sa prvim toplim danima došao je i lovostaj, tokom kog sam se tešio da je sada već i maj blizu. Ali, i poslednji prolećni mesec i prvi letnji protekli su u znaku poplava, tako da sam na »zubonju« prvi put u 2010. godini izašao tek krajem jula, u društvu poznatog kostolačkog smuđaroša Vladana Stojićevića Valeta, koji je prethodnih dana lepo prolazio na terenima u blizini Gajačkog dunavca. Dogovorili smo se da se tačno u šest popodne nađemo ispred njegove kuće... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 251-)




Na Tamišu neki uživaju u lovu štuke a drugi pokušavaju da pune zamrzivače

Štukice iz Badžinog jezera



Autor: Srđan Savulov

Tamiš je ove godine zaista, prepun prijatnih iznenađenja. Počelo je najezdom malih smuđeva. Potom su nekoliko dana bandari radili kao ludi. Sledili su ih bucovi, pa šaranćići, a prošle nedelje su svojih pet minuta imale sitne štuke. »Invazije« smuđaraka, bucova i bandara su prošle skoro nezapaženo, ne samo zato što nisu dugo trajale i što su bile ograničene na mali prostor, već i zato što bandar i bucov nisu naročito interesantni većini tamiških riblovaca. Ali, čim se pročulo da je na rukavcu Badžino jezero kod Opova proradila štuka, nastala je prava pomama.
Prvog dana, na vodi je bilo svega nekoliko ribolovaca, uglavnom varaličara i mušičara. Moj drug Bugi i ja smo pecali iz čamca, često menjajući mesta i na svakom smo hvatali štukice ispod mere, koje su napadale bukvalno sve brzo vođene varalice i udarale na skoro svaki zabačaj. Za to vreme, Šone i njegov drug Dača se nisu pomerali sa prvobitno odabrane pozicije, na kojoj su klasičnim mušičarenjem, na strimere, uhvatili po nekoliko riba težih od kilograma. Nas četvorica smo vratili sve ribe koje smo upecali tog dana.
Kada smo sutradan Bugi i ja došli na isto mesto, skoro da nismo mogli da poverujemo svojim očima... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 251-)



Nema problema
Fider sistem sa gumom



Autor: Danijel Ranisavljević Deni

Ova montaža je nastala iz nužde, poput mnogih drugih. Smislili su je italijanski specijalisti za lov fider tehnikom, u nastojanju da nekako izađu na kraj sa većim šaranima, koji na nekim vodama često uzimaju mamce namenjene sitnijoj beloj ribi. Pošto čak ni izuzetna savitljivost fider štapova nije dovoljna da omogući izvlačenje krupnih šarana, ribolovci su se dosetili da zaštite tanke predveze umećući između njih i osnovne strune komad elastične gume, čija se nosivost i žilavost znatno povećavaju udvostručavanjem i uvrtanjem. Osim što amortizuje trzaje krupne ribe, posebno u poslednjim trenucima zamaranja, guma sprečava kidanje strune prilikom snažnih zabačaja teških hranilica, tj. vrši i funkciju šok lidera.
Sem fider-gume, za izradu ovog sistema potrebne su nam dve vrtilice različitih veličina i konusni stoper sa »kapom« (foto 1)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 251-)



Praksa

Plovkaroška klasika koja ne izlazi iz mode: teleskopi bez vođica
Jednostavno (a) efikasno



Autor: Nenad Kostadinović

Ogromna većina slatkovodnih ribolovaca prve ribe u karijeri uhvatila je nekim kratkim teleskopskim štapom bez sprovodnika (direktašem, pecaljkom, takmičarcem...). To je sasvim razumljivo, jer su te alatke jeftine i svima lako dostupne, ne traže posebnu veštinu od korisnika, niti iole veću količinu dodatne opreme i pribora, a pri tom mogu da pruže veliko zadovoljstvo, ne samo u lovu sitne ribe, već i one srednje krupne, i to na različitim terenima. Osnove ribolova pecaljkom se lako savladavaju, pa i prosečno vešt ribolovac veoma brzo počne sam da otkriva finese i da napreduje, uživajući pri tom u svakoj borbi sa ribom, od koje ga dele samo štap i komad najlona. Ali, direktaši ni u kom slučaju nisu namenjeni samo početnicima i rekreativcima. U rukama iskusnih plovkaroša, a posebno takmičara, oni su u pojedinim situacijama najubojitije oruđe, efikasnije čak i od štek i meč štapova ili bolonjeza.
Od štapića do motke. Pecaljke se izrađuju u dužinama od oko 1 m pa do preko 10 m. One duge do 4 m nazivamo kratkim. Namenjene su uglavnom  za lov sitne bele ribe, blizu obale ili čamca. Najkorišćenije su oni od 3 m, koji su i najidealniji za potpune početnike, a pogotovo za decu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 251-)


Upotreba zadnjeg olova u lovu ciprinida na kanalima
Lek protiv trave



Autor: Eduard – Edi Laslo

Već krajem proleća, na vojvođanskim kanalima se formiraju plutajuća ostrva trave, koja svaki čas zapinju za dubinske sisteme na koje pecam šarana i amura, pa moram često da ih vadim i iznova zabacujem, što ribolov pretvara u mučenje. Rešenje tog problema našao sam u upotrebi zadnjeg ili povratnog olova (engl. back lead), kojim strunu spustim na dno vertikalno ispod vrha štapa, eliminišući u velikoj meri mogućnost da se trava, grančice, lišće i sl. zakače za nju. U početku sam bio skeptičan prema ovakvoj prezentaciji, ali su sve nedoumice nestale nakon prvih ulovljenih riba.
Na kanalu pecam ciprinide na vrlo kratkom rastojanju – od 2 do najviše 7 m od obale, zavisno od rasprostranjenosti površinske trave, a koristim olova teška od 14 do 25 g, sa ulivenom vrtilicom... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 251-)



Aktuelno

Veliki uspeh naših takmičara u kategoriji do 22 godine na Svetskom prvenstvu u Italiji
Srebro i bronza



Autor: Danijel Ranisavljević Deni

Svetsko prvenstvo u lovu ribe udicom na plovak za tri mlađe kategorije (do 14, 18 i 22 godine) održano je 24. i 25. jula u Italiji, na kanalu Fisero, uz učešće 21 nacionalne selekcije. Stariji juniori su pecali kod mesta Kavekija, blizu Mantove, dok je nadmetanje u dve preostale kategorije održano kod Garolde. Reprezentacija Srbije do 22 godine (takmičari: kapiten Marko Roksić, Vukašin Dimić, Predrag Dugajlić, Vlado Pajić i Igor Sekulić; treneri: Milan Sekulić i Duško Kovačević, selektor Siniša Dražić) ostvarila je pravi podvig, osvojivši drugo mesto, uprkos nepovoljnom žrebu drugog dana, a Vukašin Dimić se okitio bronzanom medaljom u pojedinačnoj konkurenciji... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 251-)