Vukovi sa DUNAVA

Bolonjez tehnika je vrlo slicna tehnici waggler tehnici . Ovaj nacin ribolova je poreklom iz Italije, te ga mnogi nazivaju i italijanskom tehnikom.
Originalni bolonjez italijanski stapovi su imali relativno mali broj sprovodnika, jer se pojava lepljenja najlona(u engleskoj zbog vece vlage,magle,kise) nije manifestovala u suvoj i toploj klimi Italije.
Italijanski stapovi su duzine 5 do 8 m. U uslovima vece vlaznosti, kao sto je recimo engleska klima, stapovi su modifikovani i sa velikim su brojem uskih sprovodnika (i do 20 komada),cak su i udaljeniji od blanka(zbog lepljenja tankog najlona)
Ovi sprovodnici onemogucavaju da se izuzetno tanak najlon ulepi za sam stap. Engleski stapovi su duzine od 5,5 do 6,2 m i cesto nisu teleskopi vec dvodelni i trodelni stekovi
Bez obzira na tip stapa izuzetno je bitno da je uraden od lakog i zilavog materijala (karbon), jer se stap pri ovoj tehnici neprekidno drzi u ruci. Na stap se postavlja masinica,koja omogucava da se plovak sa sistemom baci na vece daljine. Plovak se uvek baca nizvodno i na odredenom mestu zadrzava. U toku plivanja plovka nizvodno podizanjem vrha stapa i otpustanjem i namotavanjem strune,
moguce je usporavati brzinu plovka i na taj nacin ga zadržavati ga duže vreme u hranjenoj zoni.

Debljina strune je 0,20 do 0,22 mm.Podvez treba da je od 0,15 do 0,18 mm, a za krupnije primerke 0,20 do 0,22 mm. Namesta se u duzini od oko 40 cm i kaci za glavni najlon pomocu vrtilice.

U pravu si kolega Lomnica_city ni na Drini niko gotovo ne koristi kako debele najlone,najcesce se koriste 0,16 predvez 0,14 a ali mogu jos i tanji 0,14-0,12,0,18 eventualno ako se peca ciljano krupna mrena.Sto se tice predveza za ravan teren sitan sljunak za skobalja dvadeset cm predvez ideala, za terene sa neravnom konfiguracijom dna i krupnim kamenom od 30 do 40 cm naravno pecanje na crva i hleb,dok za algu idu duzi predvezi cak i po 60-70 cm. 

U pravu si Orca text je preuzet i malo izmenjen,jer se nema sta tu novo reci (napisati)vec sto nije napisano,pogledajte druge forume sve je isti text od zareza do zareza.
 Mozda bi vise trebalo pisati o licnom iskustvu za vodu gde mi pecamo,sta i kako koristimo i prilagodjavamo bolonjeze na nasoj doticnoj vodi jer verujem da nije isti bolonjez za Drinu ili Begej(bar u udicama ,najlonima,predvezima i sl)
 Ja sam licno prepravio svickalo(takmicarac)u bolo stavivsi sprovodnike jednostopalne i drzac makine(nisam imao tad kintu za duze svickalo)pa sam dobio i 5 i 7 i vise metara upotrebljiv stap moj bolonjez sa kojim sam se iskreno lepo napecao bele na ovim nizijskim vodama(reke i jezera),i kad sam ga omlatio jedan dan o drvo nije mi bilo zao jer se radilo o jeftinoj plovkari(delovi prebaceni ponovo na drugu) poz.
PS moze se i vagler fiksirati sa dve olovice
 

opet mora popravka..metch stapom se peca na stajacim vodama klizecim plovkom,i mogu staviti dubinu i 15m ako je ima,a bolonjezom ako je 5m,neka gornja granica pecanja je oko 4m..moze se pecati metchom i na reci,ali onda ide fiksni plovak,i to onda vise nije metch pecanje,vec bolonjeze pecanje sa metch stapom...

Ajd' da pomognem!


To sa meč tehnikom...
Englezi ne pecaju bolonjez štapovima, ali pecaju na rekama. Za tu svrhu koriste "štapove za stik-plovak" (plovke smo pominjali u nekoj starijoj temi) koji su često duži od štapova za veglere (ovi su od 12 do 15 stopa) i mogu biti iz čak 6 delova u zavisnosti od dužine, koja ide i preko 6 metara (do 20 stopa!). Ovoliko dugi su, ipak retki i glupi za upotrebu zbog mnogo delova koji se spajaju štekovanjem. Zbog tog štekomvanja, međutim, mogu da imaju više provodnika (teleskopski bolonjezi ne mogu da imaju karike na pola segmenta osim klizne pri vrhu, gde su delovi tanji), što stvarno pravi razliku u engleskoj klimi, ali s druge strane dodatno otežava štap.
Neko je nekad (možda pogrešno) preveo to meč pecanje na određeni način, pa često ima zabluda. Kad Englez kaže "meč štap", to je kao kad kod nas neko kaže "takmičarac" (naravno ne misli se na istu vrstu štapa, već na upotrebu reči), jer su pomenute štapove pre više decenija na ostrvu koristili uglavnom takmičari. Kada se danas kaže "meč pecanje" kod nas misli se na pecanje veglerima, a to nema nikakve veze sa bolonjezom. Guglajte malo "stick float fishing", pa možete videti kakvo je to pecanje "meč štapom na reci". Treba napomenuti da Englezi nemaju toliko brze + duboke reke kao Italijani, pa se zbog toga ovde pravi razlika.


E sad, Italijani.
"Žabari" imaju dosta dubokih i brzih reka u kojima riba zna da bude i malo dalje od obale, pa su počeli da na klasične teleskope namotavaju provodnike i stavljaju mašine. Pojavom karbonskih štapova i ekspanzijom tržišta ribolovačke opreme omasovilo se pecanje bolonjezima i brzo rasprostranilo po celoj Evropi, sem u Engleskoj, gde se i danas ređe može videti da neko peca bolonjezom.
Lepo neko pomenu malopre, ovi štapovi su najčešće od 5 do 8 metara, ali su se Italijani povremeno mangupirali i motali čak 10-ke, što je bilo nenormalno nepraktično za rad, sem što se direktno "dohvatala" dubina. Ja sam samo probao da pecam 8-icom i nije mi se dopalo, 7-icu koristim zato što je moja veoma lagana (imam jednu viška u oglasima!), ali ako baš treba da se peca u 7 metra dubine, stavlja se klizeći plovak. Činjenica u korist dužine: duži štap = bolja kontrola!


Svi znamo da je bolonjez "tata" na rekama i da je za to i smišljen. Međutim bolonjezom se uspešno peca i na jezerima, naročito kod nas. Koriste se i na moru i za krupnu ribu, jer odavno imamo i jake štapove (50 gramce).
Osnovni rincip je jednostavan: zamislite da sistem od petljaša (takmičarca) pomoću mašine bacite koji metar (ili desetine) dalje. Jedino vam može trebati veći plovak jer 2 grama neće da polete 20 metara daleko, pa još ako duva vetar... A tu onda dolazi do izražaja i dužina štapa!


Mašinice za bolonjez su priča za sebe i tu nema rasprave. Što zbog vrste (čekrk, kapsel, ili klasična sa prednjom/zadnjom kočnicom), što zbog veličine. Vrsta mašine je stvar ukusa, a veličina stvar potrebe za daljinom, brzinom, snagom itd. Lično, pecam sa Stradic 4000-rkama i meč i bolonjez.


Plovci koji se koriste se razlikuju po obliku, u zavisnosti od protoka vode. Za tekuću vodu koriste se "budžasti" plovci oblika burenceta, ragbi lopte, ili manje/više izduženi oblika kruške, šargarepe i težište im je u gornjoj polovini tela.
Za stajaće vode koriste se izduženiji plovci, od oblika ragbi lopte, obrnute šargarepe, dakle da je težište nisko. Treba napomenuti i pljosnate plovke za bolonjez u toku, postoji model koji može da stoji u mestu i onaj drugi što kad se koči, manje prilazi obali. (namerno neću da ih reklamiram!)
Gramaže mogu biti od gram-dva, pa do 20 i više, ali se ovako veliki retko koriste.


Sistemi su brojni, ali najčešće je princip isti.
Na glavni najlon ide plovak, ispod koga ide glavno opterećenje (bilo sačma, ili češće suza 80-95% nosivosti plovka), zatim sitnija sačma za fiksiranje glavnog opterećenja (u slučaju suze) i bar jedno olovce koje se stavlja odmah uz virblu posle koje dolazi predvez.
Nekada može svo opterećenje do virble, i tada je predvez duži, ali najčešće je kako sam prvobitno rekao, na virbli jedna sačma, pa glavno opterećenje za 1.5 dužinu predveza iznad.
Plovak se najčešće opterećuje do antene, ali za stajaću vodu i ribu koja teško jede može se namestiti sistem tako da ono olovo na virlbli potapa pola antene plovka (ova, naravno, mora biti dovoljno debela za tako nešto, ili šuplja) koja se oboji u dve boje (napraktičnije je markerom ofarbati donji deo koji se potapa), pa kad riba izdigne mamac, izroniće potopljeni deo antene.
Ako postoji nešto univerzalno, onda bi ovde to izgledalo ovako: udica - 20cm predvez 0.12 - virbla - olovce 0.2gr - 40cm osnovni najlon 0.16 - suza 7gr fiksirana s donje strane olovcima kojima je i balansiran plovak (recimo 4 olovca od 0.2gr) - fiksni plovak tipa Gica "Ibar"/Colmic "Jolly" 8gr. Ako zatreba, jedno, ili dva olovca od ispod suze mogu da se spuste na virblu.


Bistro! 

Svoje prve korake sam nacinio sa takmicarcima od 5-7 m na DTD. Uvek mi je nedostajalo par metara da bi zabacio na idealno mesto. Onda sam citajuci Ribo revije i Bistro, tada nije bilo Googla, cuo o tim "bolonjezima", cene su im bile previsoke tako da sam primenio taktiku uradi sam. Na stap od 5 m stavio sam malu rusku masinicu i to je bio pun pogodak. E sad najbolji stapovi su obicno i najskuplji neke od boljih firmi su Tubertini, Milo, Falcon, Daiwa. Dok kod masinica su sigurno najbolje Shimano i Daiwa mislim da ih Spro polako sustize (ima tema masinice za bolonjez). Bino je dobro uravnoteziti stap masinicom jer se stap drzi u ruci sve vreme, takodje lakse se kontrolise sistem ako se stoji (fora je sa lukom koji pravi najlon u vodi, posto pecamo fiksnim plovkom).  Ja licno koristim nesto lakse plovke od 4 gr, ali tezina plovka zavisi od daljine zabacaja, tu je i ta razlika izmedju match stapova koji su snazniji od bolonjeza tako da mogu lakse da podnesu teze wagglere (tezi waggleri su obicno klizni) tako da je sa njima lakse pecati na nerazumnim daljinama za mene od preko 35 m. Sistem za bolognese je slican kao kod obicnih takmicaraca, posto se koriste  nesto tezi plovci bitno je pravilno uravnoteziti sistem. Prvo ide fiksni plovak zatim olovo suza(ima takav oblik da najbrze tone i time brzo odvlaci sistem na dno da ne bi bio napadnut od strane sitnije ribe) obicno je suza 2/3 tezine ukupne tezine. Predvez mi je obicno 30cm sa tim da 10 cm lezi na dnu. Zatim dolazi vrtilica pa malo olovce obicno No.2 pa na 15 cm jos jedno  No.2 i nakon 15 cm glavna tezina sa jos par sacmica No.2 koje fiksiraju suzu. Neko fiksira suzu a neko ne. Ako su u pitanju mirne vode i riba pazljivo uzima bolje je fiksirati suzu samo ispod nje staviti olocca (dobijemo klizece olovo,suzu) tako da riba ne oseti teret, ja je licno stalno fiksiram jel sam primetio da se riba lakse zakaci (slicna tema plovkaroske montaze).