Vukovi sa DUNAVA

devedesetih godina na savi ga je bilo u nenormalnim kolcinama.bukvalno od njega nisi mogao drugu ribu da upecas, kada bacis hranu-kugle,praskasta hrana pomesana sa hlebom, odmah dodjena nju,u bilo koje doba dana, i kada legne na hranu, drugoj ribi neda da pridje,sto je razumljivo, jer su u pitanju komadi od 2-3, do 6-7kg-vecih nije bilo ili se nisu pojavljivali. ako sam pecao na dubinjaka,pipkao je sve mamce,a najvise hleb,i prilikom kontri sam ga kacio za ledja,nijednog za usta. medjutim prilikom pecanja na plovak, bilo je pola pola,pola regularno za usta,pola neregularno,za ledja.signalizacija preko plovka se manifestuje kao podrhtavanje i ljuljanje istog,svi koji su uhvaceni za usta bili su uhvaceni za sami vrh, nijedan nije gutnuo malo dublje,i nije mi ni danas jasno to njegovo ponasanje,odnosno sta on to dole radi,dolazi na hranu, a tesko moze da se upeca regularno,i pored tolikih usta.za mamce sam koristio crvice i hleb, i cilj mi je bio saran i bela riba, a od ovog glavatog bika nisam tih godina maltene mogao upecati drugu ribu, sem nocu, tada nije bio aktivan.kako ga je tada bilo u nenormalnim kolicinama, tako ga sada maltene i nema, dosta je redak,pa moze nesmetano da se lovi druga riba.izuzetan je borac,kada je,  na udici cupa stap iz ruke,a dril se usija, a pribor lagano plovkaroski,bilo je mnogo kidanja, pogotovo kad se zakaci za ledja, tada je riba duplo jaca,jedan mi je prosao ispod 3-4 splava i izvukao sav najlon sa spulne,osta prazna spulna.i pored svega izuzetno me je nevirao, jer se regularno tesko moze uloviti,a neda drugoj ribi da pridje na hranu.

cuo jesam, a sad sam i video kako riba uskace. ovi od pribora jedino koriste ruke i telo, pecaju metodom "chukanje", a kao primamu koriste izduvne gasove iz motora camca

Evo nesto za gurmane
Posto bik jede fitoplanktone oni se nalaze u njegovim crevcima u vidu grozne zelene mase.
Dakle,posto ugine ti isti mali zeleni odmah krecu u prodiranje tj.ulaze u bikovo meso koje je samo po sebi posno i neutralno,i riba po spremanju ima grozan metalni ukus.
Ako ste dobri sa ribarima zamolite ih da ulovljenu ribu odmah po hvatanju raspore i izvade utrobu dok je ziva.
Razlika je ogromna.

Hvala,hvala

Valjda sivi i beli? 

pa to, jedne zovu kravama, a ove druge bikovima 

Beli Tolstolobik

Tolstolobik beli ima visoko telo,sa strane spljošteno, a glava mu je veoma široka i sa debelim čelom (na ruskom tolstij lob - debelo čelo). Oči su mu malo spuštene ispod uzdužne osovine tela. Donja čeljust je izbačena i ide prema gore. Po sredini trbuha mu se nalazi greben od grla do analnog otvora. Krljušti tolstolobika su male i tanke, a prsno peraje mu dopire do trbušnih, malo su spljoštena i idu prema nazad. Repno peraje je izrazito veliko i duboko urezano, a leđno peraje je kratko i izdignuto. Peraja su siva a nekada i sa bordocrvenim senkama. Leđa su mu tamnosiva, bokovi srebrnasti, a trbuh beličast, nepravilno je prošaran bordobraonkastom bojom. Tolstolobik beli brzo raste, mnogo jede, i zbog količine hrane koju mora pojesti je vrlo značajan za održavanje kiseoničkog režima vode, jer čisti vodenu površinu od zatravljenja. Crevo tolstolobika je 15 puta duže od tela odrasle jedinke.



Sivi Tolstolobik

Tolstolobik sivi je sličan belom tolstolobiku, ali se od njega razlikuje po tome što ima veću glavu, tamniju boju tela i što na trbuhu nema krestu. Telo mu je izrazito spljošteno, srednje visine. Usta su mu uzvišena. Leđno peraje je kratko i visoko. Prsno ne dopire do trbušnog. Krljušti su male i tanke, kod odraslih jedinki sive, a kod mlađih srebrnkaste boje. Bokovi tela mladih jedinki su zlatne boje, a kod odraslih se često nalaze tamne mrlje. Leđna strana mu je siva, a moguči su zeleni prelivi. Leđna i repna peraja su siva, a ostala su žuta. Branhiospine nisu međusobno srasle. Sivi tolstolobici rastu brže od belih.



Zajedničke odlike:

Tolstolobici su preneti iz Kine, reke Amur. Poznate su dve vrste, sivi i beli. Gaje se u ribnjacima, a naselili su Dunav i njegove pritoke. Hrane de isključivo fitoplanktonom (algama i jednoćelijskim organizmima) i veoma brzo rastu. U vode Srbije se unose veštačkim putem, poribljavanjem i obično zajedno sa amurom. Te dve ribe žive u nekoj vrsti simbioze, tj. amur se hrani višim vodenim biljem, a tolstolobik nižim. Na izmetu amura, koji sadrži veliki procenat celuloze, razvija se masa jednoćelijkih algi kojima se hrani tolstolobik.

Polno su zreli sa 4 godine. Mreste se od maja do avgusta u toplim, kamenitim i plitkim vodama. Izležu do 500 000 jajašaca. Mlađ nakon 6 do 8 dana dobija na pigmentaciji, rastu mu krljušti i usni otvori. U zatvorenim vodama se jedino veštački mresti, ne obnavlja se prirodnim putem, pošto mu je za mrest potrebna temperatura od 36º.