Vukovi sa DUNAVA

 Sada upravo prodjose vatrogasci ka blokovima,mislim da ja blok gde je Olovo.Sta mu Vojo napravi sa ovim tekstom...crni Vojo.

Ma samo malo dima ,on se vrti po rerni i nema de da ode.
Pa vise dimi masnoca u rerni recimo kad pecemo but 

Ako se meso (i riba) previše ili nestručno odimi može biti kancerogeno. Zato oprezno!
Mada i ja mnogo "volem kad zamiriše".

Ma jedemo mi i RAKOVE!!!

Gdje da ulovim jegulju nestala je kao i kečiga nisam ju vidio dvaes godina

Evo nesto za gosn OLOVO a i ostale


VRSTE I NAČINI DIMLJENJA RIBE
   Ako na trpezama posnih slava dimljena riba već postaje neka vrsta stalne hrane, i ako bi to isto želeli i drugi domaćini, pokušaćemo da pomognemo tako što ćemo ukazati na mogućnost dimljenja ribe i bez zidane, kako narod kaže - prave pušnice.
Najpre, treba znati da postoje dva osnovna načina dimljenja ribe: hladno dimljenje odnosno dimljenje na niskim temperaturama i toplo dimljenje, na visokim temperaturama.
   Za dimljenje ribe, rekli smo, ne mora da se imaju zidane pećnice ili složeni aparati za dimljenje. To se sve može obaviti u sopstvenoj kuhinji. Najpre treba nabaviti aluminijumsku foliju za nešto više od tri veličine pleha. Početak, ili prvu trećinu položiti na pleh, na nju rasporediti iverje i strugotinu, ili samo jedno od toga. Srednju trećinu folije izbosti iglicom ili ekserčićem i preklopiti da drvo bude prekriveno. Posoljenu ribu položiti u vatrostalnu posudu. Staviti posudu na preklopljenu  foliju. Preostalu foliju staviti preko svega toga, rubove saviti, tako da celi paket bude hermetički zatvoren. Dok to pripremamo, rernu treba zagrejati na 250 do 275 stepeni. Kad se zagreje, uključujemo samo donji grejač, bez cirkulacije vazduha. Unesemo pleh sa paketom na poslednju etažu i ostavimo tako petnaestak minuta da počne proces dimljenja. Posle toga smanjimo temperaturu na 180-190 stepeni i držimo tako 20-25 minuta. Onda izvadimo pleh i sačekamo pet minua da se folija malo ohladi. Paket treba izneti na terasu, tamo ga otvoriti i uneti samo posudu s ribom, da se u kući ne bi osećao neprijatan  miris dima.
   Ovo je bio jedan od načina kako se riba može dimiti, bez pušnice. Postoje i drugi načini, koji ne izuskuju velike izdatke. Na primer, dimilica ili komora za dimljenje jednostavno se pravi u kućnoj radinosti. Potreban je najobičniji metalni ormar, neki ih čak imaju malih dimenzija: visina samo 80 centimetara, širina 35, a dubina 25 centimetara. Metalni ormar je s unutrašnje strane obložen drvetom (lamperijom) i u donjem delu nalzi se rešo za grejanje. Rešo je u seriju spojen preko termostata koji meri temperaturu u komori i uključuje i isključuje napajanje rešoa. Važno je da se iznad rešoa nalazi poprečni lim koji skuplja sve što kaplje sa ribe i vodi na stranu. Na rešo se stavi stari busen trave, a u njega se naspe drvena piljevina. Tim načinom se mogu dimiti lososi, pastrmke, šarani i sve duge ribe manje telesne težine. Pastrmke do pola kilograma, a losos i šaran ne veći od dva kilograma. Ribu je, naravno, prvo potrebno očistiti, posoliti i ostaviti da stoji oko sat po kilogramu. Riba se zatim obesi u komori i koristi se toplo i hladno dimljenje. U ovom slučaju češće se koristi toplo dimljenje, tako što se termostat podesi na 80-90 stepeni, i po kilogramu dimi jedan sat. Termostat sam reguliše temperaturu, i kad počne piljevina da se dimi, on se isključuje, dim i dalje napreduje, ali mast sa ribe ne pada u piljevinu. Kad se proces dimljenja završi, riba se služi topla, ali i hladna.
   I reč-dve o hladnom i toplom dimljenju. Hladno dimljenje pretpostavlja da se riba prvo usoli jakim, tvrdim soljenjem, suvim i mokrim postupkom. Jako soljenje znači 20 grama soli na 100 grama ribe. Kada se priprema ovakva riba, dovoljno je dobro je isprati u hladnoj vodi. Riba se tada može jesti i sirova. Suvo soljenje znači da ribu treba obilno posoliti i držati sat-sat i po. Mokro soljenje, salamurenje, podrazumeva pet do osam procenata rastvor soli u vodi, da riba ogrezne dvanaest sati. Salamura se koristi samo jednom. Može se napraviti zasićen rastvor soli, 27 do 33 odsto, i riba držati u njemu dva sata. Zatim se hladno dimi dva do tri dana. Ako je riba masnija, treba je jače usoliti i držati duže u salamuri (dvanaest sati u 20 odsto rastvoru kuhinjske soli), a zatim je preseći na uzdužne polovine i hladno dimiti pet-šest dana.
   Kod toplog dimljenja, za razliku od hladnog, uzima se samo sveža riba, to jest neobrađena. To znači da se može koristiti i duboko zamrznuta riba, koja pri tom neće izgubiti ništa od svog ukusa. I kod toplog dimljenja ribu treba usoliti. Obično se stavlja u deset odsto slani rastvor, odnosno salamuru, a trajanje usoljavanja zavisi od veličine i vrste ribe. U svakom slučaju, ono traje do jedan sat. Sve drugo je stvar ličnog iskustva i - želje.

Samo nekoliko napomena: ribu bi trebalo sušiti na hladnom dimu (do 10 stepeni C) a to ne verujem da može u rerni. Visina najniže tačke okačenog mesa (bilo ribe bilo druge vrste mesa) u pušnici trebalo bi biti 1,5 metra iznad izvora dima, jer štetni sastojci dima ne idu na tu visinu. Za dimljenje su najpogodnije masnije vrste riba: jegulja, som, šaran, a odimljenu ribu možemo čuvati u zamrzivaču, ali ako se odlučimo da je osušimo u potpunosti možemo je čuvati i u suvoj i mračnoj (da ne bi užegla masnoća) prostoriji. Još nisam jeo ribu dimljenu na toplom dimu, a verovatno je i tako jako ukusno. Probaćemo - samo da proradi riba...