Vukovi sa DUNAVA

Drugar i ja smo dosli na ideju da na kanalu (DtD) napravimo mesto tako sto cemo u vodu potopiti 2-3 stabla i isto toliko panjeva vezanih sa nekim tegovima....   E sad, ne znamo da li cemo nesto dobiti time i da li ce saran doci i prihvatiti to kao njegovo staniste? Mislilismo da ih potopimo uz trsku kontra od obale na kojoj pecamo...  Zanimaju me vasa misljenja i svi komentari i saveti su dobrodosli...    BISTRO

Sami  izvucite  zaključke, Potapati   drvo  , Sizifov  posao. Pecao  sam mnogo  puta  u  Karlovačkom  dunavcu,  Stari  Dunav  ga zovu  Karlovčani, i koristio  sam  jedno pet-šest  ajnzeca  pri  pecanju   šarana, pecao  sam  i  na mestima  gde ja sa obale  oboreno  drvo  a  bio  sam  i  prisutan kada su  neki  moji   drugari potapali   drvo na  sredinu  karlovačkog   da   naprave ajnzec. E  to  je bila  naučna  fantastika, drvo je  otežavano sa gomilom  šina i kojekakvom  gvožđušinom  da  sam ja  pomislio  da oni  hoće  da  naprave ranžirnu  stanicu ili   neku  radionicu  za popravku vozova, elem posle strahovitih muka uspeli  su koliko  toliko   da prizemlje to   drvo  no  efekat   je izostao  pokazalo  se da na odreeđeni  način nije prijalo  ribi  onako  kako   su  oni  zamišljali. Šta obično daje  rezultate, pravljeni   ajnzeci naprimer, po meni  najbolje  se pokazali   na prvom  mestu  u  slovo l latinicom na  drugom ravan  a najlošije  se pokazali  ajnzeci u  slovo u. Dobro  su se   pokazala i  mesta  gde su drva obarana  sa obale u  vodu, bolje ih neodseći  skroz  nego  da ipak ostanu   delimično  vezana   za panj, takva mesta  su  davala rezultate neka od njih  ostanu godinama  a neka normalno pokvare neke naše kolege pod navodnicima i  unište naprimer mesto  gde je pecalo solidno. LJudima  trebala  drva  ili  pakost ili  nešto  treće. Skarpa  ili bajir zavisi  kako ko  gde koristi  naziv  daje  jako  dobre   rezultate u  lovu  šarana, najbolje je  ako  prirodno uz  bair  leže neke  žile   ili neko  granje to  su  obično  jako  dobra  mesta  e sad  šta je  ajnzac. Reč  je  nemačkog porekla i  znači  neki  zapor, kako  se pravi, ukratko uzmu  se naprimer dve štice, postave  se uspravno e sada  zavisi,  prvo  treba proveriti  koliko  duboko  možemo  šticu  nabiti  na mestu  gde hočemo  da  pravimo  ajnzac, to  će nam ustvari odrediti  gde ćemo  vezati granje najniže  za  šticu, druga štica  se zaveže na  kraj tog granja, nemora  da to  bude  duže  od  meter meter ipo,  misli se na razmak između  dve  štice.  Iznad  tog  granja može  da  se ostavi prazan prostor  desetak  petnaest cantimetara i  vezuješ  sledeče  granje  opet između  dve štice, netrebas vezivati više od  tri nivoa, nema  svrhe  a  može  da bude  i kontraproduktivno, no  da neobjašnjavam  naširoko, onda  tu  skalameriju  izneseš na vodu  gde hočeš  da postaviš  e sada u  tvom  slučaju bolje je  da ajnzac napraviš  na bairu  a ne ispod njega  a bar  par  metara  da je udaljen od  trske.  Kada to   postsviš tj nabodeš štice do tog  prvog  granja koje  si navezao   dokle i  možeš da nabodeš štice, slomiš štice odprilike  na metar od  dna  e kako  češ  to  uraditi dali  češ  na toj visini  zaseći  da lakše  puknu  ili  češ odmah  praviti  tu visinu pa uz njih privezati druge  s'kojima ćeš nabadati taj  ajnzec  to sam odluči. Ajnzec nemora da bude u  dubokoj  vodi dovoljna je  dubina i  od meter ipo pa da radi  i  da vadiš  šarane  sve da  pršti, što  če  reči možeš da  pecaš na fiksno pero što  je prava  divota u pecanju  šarana, no to  več sam odluči. Jedna napomena kada budeš ranio mesto nemoj bacati  hranu preko celog ajnzaca lociraj je  uvek u jednom  delu  da ih  nateraš  da čiste  mesto a tu ćeš ih u principu najmanje hvatati obično češ ih dobijati ili  sa druge  strane u odnosu na hranjenje  ili  na krajevima  retko  tu  gde bacaš hranu. Ako  budeš  zainteresovan ili  te   nešto  bude interesovalo  pitaj.  POzdrav.

Oko  prepreke,  al  pošto  je  sporo tekuća voda to  je  maltene  isto   kao  i  stajaća ajnzec koji  je kao  slovo  i  može biti postavljen  paralelno   sa obalom,  a može  da se napravi  i  ajnzac  u  slovo l  latinično u  tom  slučaju  bi se hrana  zadržavala u  poprečnom  delu  ako   dođe  do  jačeg  strujanja  vode.  Ako  pažljivije pročitaš  šta  sam  napisao videćeš  da savetujem  da  se hrana  baca isključivo  na  jednom  mestu  a peca se oko  ajnzeca.   

Najbolja stvar vezan za ovo,je što sa dosta truda možeš "privatizirati" neki loš teren i urediti ga tako da imaš hrpu ribe,svakakve.Pogotovo one podcijenjene,plitke terene.Ma najbolje šta možeš napraviti da privučeš ribu,je napraviti različite prepreke-sitno granje,klada,krošnje,šporanj,pleter-ma čudesa..

E šta bi ja dao za to,majko moja.....kako bi mi trebala 2 špora..

U zavisnosti od dubine vode, plovnosti kanala i vrste ribe koje bi pecao.

Pecam na DTDu pa imas moju preporuku sta da radis posto je tu 2,5 -4 m dubine, kako gde...
Ako te jos sta zanima (a ne zelis drugi da cuju  ) mozes i na pp.

Vidi prosla godina je inace bila losa bilo gde, ja uvek lepo pecao na DTDu ovde u S.Mileticu, ali prosle godine kao da nikad nisam pecao u zivotu, nista nije davalo rezultate, i to ne samo meni vec nikome. Ti se potrudi napravi mesto, slobodno potapaj i stabla panjeve pa i cisto kamenje i betone, napravi ti njemu boravak i doci ce kad tad.
Ako postoji takvo sta u vodi , tu ce se i zadrzati, i ne samo saran vec i mnoge grabljivice...
Kada saran nije u zabrani tu ga pecam u krsu koji sam napravim, a ako hocu smudja neidem nigde dalje, samo se preorjentisem i opet pecam na istom mestu.
Potrudi se , isplatice ti se sigurno, ako ne prve godine za 2 - 3 garantovano ,i to sa lepim kapitalnim primercima...