Vukovi sa DUNAVA

još malo teksta o predatoru čije ime nam nosi forum.

Pritisak vučje čeljusti iznosi 300 kg po cm2, što je dva puta jače od Nemačkog ovčara. Tako da  42 zuba u čeljusti mogu smrviti velike kosti sa par ugriza.



Vukovi ne zavijaju na mjesec, iz dosade ili nekog rituala.



Kakvo mišljenje vlada  kod ljudi. Već zavijaju kao znak svog prisustva, nakon što su ulovili plijen ili kako bi se ponovo okupili. Ponekad zavijaju i u znak žalosti, kao kad je grupa lovaca poubijala šest vukova. Te noći ostatak čopora žalosno je zavijao duboko u noć…
Ukrštanje vukova i pas i danas je česta, pa tako postoje i hibridi između vukova i psa. Mešanjem ponekad dobijemo i novu pasminu - Češkoslovački vučji pas, koji je nastao mešanjem Nemačkog ovčara i vuka. I sve prihvatljivija pasmina u Srbiji SOP

(Srpski odbrambeni pas)
gde je ukrštanje sa vukom došlo u zadnjoj fazi nastajanja ove pasmine. 
U današnje vreme najčešće se za mešanje sa vukovima koriste Sibirski haskiji i Aljaški malamuti.
"Populacija vuka u Srbiji je stabilna", objašnjava mr. Paunović i dodaje da su vukovi na Balkanu očuvali "kontinuitet svog postojanja", ali da to ne znači da nije potrebno izraditi i sprovoditi nacionalni plan upravljanja. Vuk je ugrožena evropska grabljivica .
Najpodrobniji prikaz stanja vukova u Srbiji daje dokument koji su napravili dr Miroljub  Milenković sa Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", mr Milan Paunović iz Prirodnjačkog muzeja i mr Duško Ćirović sa Biološkog fakulteta u Beogradu. Pod nazivom "Akcioni plan za očuvanje vuka u Srbiji", ovu studiju je u okviru jednog istraživačkog projekta pre dve godine naručilo Ministarstvo zaštite životne sredine, ali ga nije publikovalo, budući da takve dragocene preglede državni organi ne uspevaju da predstave javnosti zbog nepostojanja odgovarajućih međuresornih komisija.Međutim kada je Evropske komisije za životnu sredinu , uputio zahtev nadležnim institucijama i nekolicini istraživača za informaciju o stanju populacije i merama zaštite vukova u Srbiji ova studija je po odobrenju vlade RS i nadležnog Ministarstva , poslali u Brisel od strane samih  istraživači.
Po podacima koji su u ovoj studiji prikupljeni, trenutno u Srbiji živi između 700 i 800 jedinki, što znači da po jedan vuk živi na svakih deset hiljada ljudi i da uz Bugarsku, Makedoniju, Grčku i Španiju, naša zemlja ima jednu od najvećih populacija ovog grabljivca na jugu kontinenta. Vučji čopori naseljavaju brdsko-planinske i šumovite oblasti Srbije koje grade "potkovicu sa šumadijskim hijatusom gde se vuk samo retko kreće". U Vojvodini - južnom Banatu žive karpatski vukovi, dok ostatak zemlje naseljava naročiti balkanski vuk, takozvani dinarski tip sivog vuka, koji se samo uslovno može smatrati podvrstom. I da po srpskim zakonima, osim u doba lovostaja vuk nije zaštićena vrsta. Ubijanje vukova je stoga svuda dozvoljeno, osim na području Deliblatske peščare i Vršačkih planina, gde inače živi najgušća populacija vukova na svetu, koji su poreklom sa Karpata. Na osnovu Zakona o lovstvu iz 1993. godine i Naredbe o lovostaju divljači iz 2002. godine, lov na vuka je zabranjen u toku cele lovne godine samo u Deliblatskoj peščari. Mada ih je Autonomna Pokrajina Vojvodina na celoj svojoj teritoriji zaštitila Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti.

za mene jedna od ljepsih zivotinja ..

Dok se ne otvori tema o sakalu mogu samo ovde da napisem koju. Ipak mu on dodje neki rod.

Iako ovde verovatno ima clanova koji se malo vise druze sa njima, ne mogu a da ne prenesem svoja iskustva.

Sakal (Cagalj) je tipican, skolski primer kako se divlje zivotinje suocene sa borbom za opstanak, prilagodjavaju novonastalim uslovima, menjajuci svoje instikte i navike.  Kada sam pomenuo kolege koje sigurno imaju sta da kazu o ovome, mislio sam na one koji zive na podrucju Herceg Novog. Prosto je neverovatno kako se ta zivotinja "pripitomila", shvativsi da jedino u blizini coveka hrana stalno dostupna, kao i da je na nasem pragu daleko bezbednija nego da nas se klone.
Setajuci po Njivicama mozete ih sresti na ulici i u sred dana, ali zato uvece ih je skoro nemoguce zaobici.
Kad god bi pravili rostilj na terasi, zabavljali smo se gledajuci kako, iako jos uvek plasljivi i oprezni, vire iza coska kuce, na samo par metara od nas, vrebajuci sekund nase nepaznje ne bi li dosli do nekog zalogaja. Koliko smo samo jurili za njima ne bi li ispustili kesu sa nasim priborom, papucama, vesom ili sl.
Najveci sok za moju suprugu, koja bas i ne deli moje odusevljenje, je bio prilikom rostiljanja na obali ispod kuce. Da bi prosao svojim putem, sakal je iskoristio nekih pola metra preostale obale i u laganim skokovima prosao tuda, ne obracajuci paznju na nas.
Neko od kolega vec pomenu, pored kradja i krsa koji prave, najveci problem za vecinu predstavlja njihovo dozivanje koje najvise lici na tuzno mjaukanje, samo daleko glasnije od macijeg.
Mestani su pokusavali na razne nacine da ime dodju glave, cak sam bio svedok (i prilicno negodovao) postavljanja zamki po pricipu automatskih pecaljki. Sistem je bio okacen na drvo, meso na udici, koja je okidac za prilicno jak feder koji zabija udicu u celjusti, te zivotinja ostaje obesena uz jeziva arlaukanja Pokusavao sam kroz salu da ih ubedima kako bi ustvari trebalo da ceo problem okrenu u korist, praveci od toga turisticku atrakciju. Cini mi se da nisu  bili bas odusevljeni mojim predlogom.
Sta se desava danas ne znam, dole nisam odlazio 3-4 god. Iskreno se nadam da su nekako nasli zajednicki jezik sa komsijama.

Između vuka i našega naroda postoje izvesne veze; naš narod – i to ne u figurativnom govoru, nego u verovanjima i religijskoj praksi – identifikuje se sa vukom. Kad se rodi muško dete za koje se sumnja da je izloženo urocima, iziđe babica na vrata pa objavi: "Rodi vučica vuka celome svetu na znanje, a vučiću na zdravlje!" ako se sumljalo da neće preživeti i da mu preti smrt detetu je davano ime "VUK" , u nadi i verovanju da će ga to zaštiti od zla, bolesti i smrti.
najpoznatiji primer ovog verovanja kod nas je Vuk Stefanović Karađić