Ovo su moji mali prijatelji buduci Vukovi sa Dunava .Janko i Kosta - Kole Nikolic ,rodjena su braca ,odlicni ucenici posveceni prvenstveno skolskim obavezama .Janko stariji godinu dana od Koleta,talenat je za borilacke vestine i Kineski jezik(perfekt)Kole odlicno govori Francuski i pravi je talenat za pecanje.Starijem Janku je jedanest godina
,Kole puni deset za nekoliko dana sto je veoma interesantno za napred navedeno.
Po zavrsetku skolske godine najveci deo raspusta provode na Dunavu brckajuci se u vodi po velikim vrucinama sa svojim vrsnjacima i tako od malih nogu postaju pravi vodenjaci i zaljubljenici u ovu prelepu reku.Uz punu podrsku roditelja koji im sve zavisno od njihovih radnih obaveza omogucavaju da decaci sto vise vremena provedu na vodi slobodno mogu da kazem da im miris Dunava polako ali sigurno ulazi u nos.
Odmah po zavesetku prosle skolske godine i nekoliko dana temeljite pripreme za duzi boravak na vodi moji pijatelji ja isplovili smo sa tri camca iz jedne Beogradske marine u pravcu Djerdapske klisure gde smo proveli godisnji odmor ili bolje receno ceo skolski raspust . Pogodicete sigurno da to bez Koleta i Janka nije bilo moguce ,oni su prethodno tri noci spavali na camcu u marini kako bi sve bilo spakovano na vreme a i da se malo priviknu na novi krevet. Nasa odredisna tacka posle obilaska i plovidbe do Djerdapa bila je u povratku marina Srebrno jezero gde smo ostali na vezu dva meseca.Zasto?
Dunav na ovom delu bogat je ribom pogotovo smudjom koji nam je i bio cilj ovog dvomesecnok pecanja.Evo kako je bilo .Letnji period velike vrucine no medjutim dobro smo prolazili jer nije bilo dana da smo se u bazu vracali bez ribe ,pogotovo uporni Kole kojemu komarci i vrucina nemogu nista .Dete a svakodnevno peca nekoliko kilograma smudjeva sto nije ostalo nezapazeno medju prisutnim ribolovcima na obali Srebrnog jezera kojih je ovde iz svih krajeva Srbije .Mnogi su se pitali kad vide Koleta koji pred pad mraka prolazi pored njih i na ledjima ponosno nosi svoj ulov do obliznjeg restorana u kojem smo vise puta spremali veceru “kako je to moguce”,a da oni pritom kao odrasli nisu upecali nista ili su rezultati bili daleko slabiji.Nije tajna lako cete pogoditi zbog brojnih kupaca u jezeru i na Dunavskoj strani koji neprekidno buckaju a smudj kao i sva ostala riba prvenstveno trazi mir a moram priznati i veliku upornost koja Koletu ne manjka ni na temperaturi od 40 stepeni Celzijusa .Tako je Kole postao ubrzano poznat i omiljen kao dete pecaros na jezeru i u obliznjim restoranima i naravno medju mnogobrojnim pecarosima i ribocuvarima kojih ovde ne manjka valjda zato i ima ribe.
Ne jednom ribu je delio pecarosima na obali a najcesce uredno spakovanu na stringerima sa zadovoljstvom i pred brojnim turistima pustao zivu u vodu. Vracao je za sledecu sezonu sto je moram priznati po nekad izazivalo “cudjenje “ prisutnih jer kako dete a vec postuje neka pravila koja cemo uskoro morati postovati svi ako hocemo da sledece godine upecamo neko parce ili koji krupniji komad .Slazem se videlo dete da i mi kao odrasli vracamo vecinu ulova natrag u vodu pa i on vidi da ono koliko treba za veceru ili rucak zadrzi ostatak moze samo da vrati u vodu .
Ovo je mali deo price sa naseg pecanja na Srebrnom jezeru ,i hteo sam da male vucice a buduce Vukove sa Dunava predstavim na ovom interesantnom forumu.
Sa Koletom i Jankom smo proveli veci deo proslogodisnjeg raspusta ,bilo nam je lepo ni oni se ne zale vec pitaju kada opet krecemo na “novu turneju” .Raduju se deca ,ai mi odrasli .Nista lepse od Dunava i
nema .Pozdrav za sve vucice i buduce Vukove sa Dunava!
Početna
Pomoć
Pretraga
E mail
Prijavljivanje
Registracija
