Vukovi sa DUNAVA

Evo da pokušam da pokrenem vukove da napišu svoja iskustva iz odlaska i dolaska
sa pecanja.uvek u polasku pakujem sve što treba ili mislim da može da zatreba.
 često mi se dogodi da mi treba još jedna ruka ili rame.torba sa štapovima,stolica,tripod i držači, kanta sa primamom,čuvarka i meredov,kofer sa priborom i pokušam da uzmem klopu i piće
ali problem. tako opterećen svim stvarima okrećem se da vidim šta sam zaboravio.
varaličarima je lakše sa jednim štapom i varkama.
dali vas ponekad nervira ovolika vuča pribora i opreme?

samo karavan.nas trojica(vukova)smo išli na pecanje i mečka bila mala.
retrovizor ne postoji radi torbi sa štapovima između sedišta a gepek pun.
a išli smo na jednodnevno pecanje.    

itekako da me nervira jer vise puta mi se desavalo da neponesem sve kazem necu da pecam naprimer fider ponesem samo mec i bolonjez kad na jezeru naj bolje radi na fider ljudi razbiju ribu na fider aja zbog transporta jer nemam vozacku (sutra polazem)neponesem sta mi treba jer idem sa ortacima i nema mesta u kolima ako da bog da sutra polozim kola sam vec kupio trpam sve sta mi treba i sta mi netrba bistro

Tako se postaje varalicar
U jednom trenutku bude ti pun k....aravan svega i kazes sebi - Ma hocu, bre, da budem gospodin chovek!

Kad idem na varalicarenje, nema problema, sve je u jednoj torbici sto se okaci o rame. Al kad idem na sarana, obavezno sa camcem, e onda imam spisak u glavi i nosim samo ono bez cega se ne moze. Pored ribolovackog pribora koji se podrazumeva da ima sve sto treba, posebnu paznju obracam na neke sitnice, bez kojih bi visesatno pecanje moglo da mi presedne: suncobran-kisobran, wc papir (!), autan, voda za pice, naocare za sunce, i sl. Pricu svodim samo na najneophodnije stvari, jer sve ostalo samo moze da smeta.

Ja svaki put nosim stvari da te bog sačuva, al sve iz iskustva znam da može da zatreba. Jednostavno neću da dozvolim da mi propadne dan zbog toga što me mrzelo da ponesem nešto što mi može zatrebati. E sad, dok se vučem ka vodi pretovaren ko zadružni konj psujem sebi sve po spisku, al to prestane čim se smestim na neko lepo mesto koje sam našao. Ipak, priznajem, ponekad zavidim varaličarima...

ponekad kad sve rasklopim i namontiram po obali ne mogu da verujem
da sam sve to ja doneo u rukama.pakovanje mi još teže pada.(ako nije
bilo ulova-ujedam  )

Dok sam vozio Karavana ..imao sam mjesta koliko toliko ..
sad kad vozim limuzinu na krov stavljam Jetbag ..2,00m duzine..
medjutim i on mi je kratak ..sada planiram uzeti jedan koji mi je 2,20m duzine
e tek onda bih mogao se spakovati kako mi treba ..u gepek idu kolica za transport svega toga a na ledja ranac sa hranom i picem ....
najsretniji bi bio kad bih imao nekog transportera poput VW-Busa..u kojem bi sve smjestio onako kako sebi zamisljam..e onda bih bio tek miran ..
camac za prihranu,camac na daljinski ,prihrana,pribor,sator itd..itd..
a ovako samo minimala i nuzna rezerva sitnoga pribora ..
jednom kad sam se pakovao pitao me komsija jel se to ja selim 
ali kad sam na vodi ...onda je odmor  ..sav trud uzimam u jednom iscekivanju
a to je lijepo vrijeme provedeno pored vode ..
znaci "treba mi sve to" ..