Poznavao sam , sada pokojnog strasnog ribolovca , zvao se Drago Vogrinc, i bio je bioenergetičar..mom ocu je nakon nekoliko terapija uspeo da progura kamen veličine pirinča iz bešike....Pošto je bio veoma dobar prijatelj sa mojim ocem , svaki izlazak su njih dvojica išli zajedno ...neki put sam išao i ja ..(kada je trebalo tegliti ili hraniti)
Pokojni Drago nije mogao ni ribicu da uhvati NE SEĆAM SE DA JE I 5 ŠARANA ULOVIO ZA TO SVE VREME, nije vredelo ništa, ni da mu da svoje štapove , ni da mu ustupi svoje mesto , ništa..
Po hiljadu puta , ga je postavljao na svoje mesto , sve je radio da mu pomogne da ulovi ribu (tada su bile samo šarandžije aktuelne) i jok..
..e onda je pao dogovor , to je tada bila zezancija , i ljudi su bili drugačiji i prisniji..da ga Drago nastavi sa lečenjem , a ovaj moj , mu je davao zakačenog šarana da se bori sa njim i da se igra.Naravno svakog koga izvuče, njegov je.
Bio mi je u kući svaki dan maltene, ja sam imao ključeve od njegovog podruma , da proveravam kedere ,gliste, durdubake, menjam vodu ,uklanjam crknute .. itd..
Tada je jednog dana zazvonio telefon i javim se , ajde mali , idi do podruma i čekaj nas , pripremi onu crnu kantu , nahvatali smo kedera ...Otrčao sam što pre i tada sam zapazio da u njegovom prisustvu , tj jest dok je on bio iznad vode sa kederima , a kederi su nekada bili i po 150 -200 grama , nijedan nije mogao ni da se pomeri.Kao da su skamenjeni.
Rekoh đedu šta sam primetio i da neću više sa tim baksuzom , na pecanje , na šta sam dobio šamarčinu da je sevalo ....Đedu je izlečio prostatu , majci je izlečio migrenu.
Ne znam zašto ovo pišem , nešto sam se setio ...bzv.
Početna
Pomoć
Pretraga
E mail
Prijavljivanje
Registracija
