Pitanje je da li uopšte vredi da pišem na ovu temu. Ja sam već pomenuo u nekom postu da je vrhunac da tako kažem ljubavi prema reci, ribama, prirodi ono što ustvari određuje nas kao ljude, znači naš odnos će biti učitan onog momenta ako iza sebe u prirodi ostavimo gomilu đubreta, ako lovimo ribu do besvesti da nahvatamo i za narednih par godina, pa ako može i još malo. Ako za svaki slučaj nahvatamo bar par hiljada mamaka jer ko zna usfaliće nam a za kratko vreme p'ocrkaju pa ih pobacamo. Ako smo naprimer na kampovanju ponesemo malo mreža, može da posluži i agregat ili akomulator pa onda ona spravica i eto nama ribe da se prehranimo dok smo u prirodi, normalno nešto ćemo i prodati da se nađe za koje pićence, hleb i ono osnovno a na kraju da nešto odnesemo i za zamrzivač ipak mnogo je prijatelja pa šta ako nas prozovu kakav si ti ribar a nemaš ribe. Tu spadaju normalno i oni koji sa obale zabace više štapova koristeći bar pedesetak metara obale ako i njega pogledate i tu je sve jasno ne zbog količine štapova ja bih mu ladno dozvolio da zabaci i trideset štapova ako je to u stanju da uradi samo sa širinom obale od dva ili dva ipo metra i prostorom vodenog ogledala ispred sebe. Pecam dosta puta između mostova u Novom Sadu, situacija je sledeća, dođem kod Žeželja sa Novosadske strane da pecam belu ribu, na keju nas pedesetak i više sa štapovima, jedino ja i možda još jedan pecamo svi ostali grabuljaju, kače ribu za leđa i pune kante od jupola, nađu i ko će doći da odnese punu a donese drugu praznu. Skrenem pažnju dozvolaru na problem on kaže kako nemože ništa da uradi po tom pitanju jer oni ustvari pecaju po propisu obratite pažnju, NA JEDAN ŠTAP NA KOJI JE DOZVOLJENO DA IMA DVE UDICE. Malo iznad nas bliže mostu dolaze varaličari za smuđa, poneki i uhvati nekog krupnijeg ali uglavnom u kese koje se odmah pakuju u rance odlaze smuđevi koji mogu da se takmiče po veličini sa kauglerima. Pa ja se sada stvarno pitam ko su ti ljudi ako mogu tako da ih nazovem, i žalosno je ali ogromna večina da nekažem da je taj procenat zastrašujuć radi takve ili još gore stvari. Zakon mora biti zapisan u nama, moj unuk u maju puni četiri godine , letos je upecao prva dva kauglera na Dunavcu sa mnom iz čamca pa zar mislite da se neću boriti svim silama da mu usadim ljubav, ne prema koliko štapova će pecati, nego kad i koliko i kojih riba će nositi kući ako bude hteo ili voleo da ih konzumira, kakav će odnos imati prema prirodi i ljudima, to su za mene osnovni zakoni i načela kojih se ja pridržavam i to celog mog pecaroškog veka uvek sam nosio riba kući samo onoliko koliko sam znao da mi treba, par kvalitetnih ili samo par kilograsma bele, meleza bilo koje navodno nižeg kvaliteta, kažem navodno nižeg zato što poštujem sve vrste riba. Ako neko pomisli da nisam mogao da uhvatim više grdno se vara, bio sam u prilikama da uhvatim i preko dvadeset i to lepih šarana u jednom danu, za razliku od nekih mojih poznanika ja sam nosio kuči svega par komada a neki od njih znam da će mnogi pomisliti da je ovo u domenu naučne fantastike, no ovo što pišem lako može da se proveri, nosili su po pun čamac šarana koje su uhvatili u jednom danu, neznam da li ima koga ovde iz Sr Karlovaca ako ga ima na forumu on neka navodi imena ljudi koji su to uspevali ne jednom da to urade. Da zaboravih skoro svi pecaju na dva ili tri štapa kakav paradoks. Evo samo jedan primer jedan moj poznanik pre tri godine bilans uhvačenih Šarana za nepuna dva meseca mislim da je u pitanju period negde od kraja oktobra do polovine decembra, hladno je bilo i dosta loše vreme ali nije bilo snega koliko se sećam. Poznanik peca na dva najviše tri štapa on se hvali da je cifra negde preko sedamsto Šarana za ta nepuna dva meseca, dok ja ipak znam za cifru oko šesto Šarana od ljudi koji su bili u to vreme na Karlovačkoj čardi. Tema je jako nezgodna i mišljenja sam da sve raspoloživo treba da uložimo na širenje, poštenja, skromnosti, znanja, ulaganja i čuvanja prirode i na kraju što spada u primarno, nađemo način da učestvujemo u izradi zakona koji će upravo takve stvari uokviriti i ako neuspe u potpunosti da izleći te i slične anomalije bar zaleći, a onda već ova mlađa generacija koja dolazi, kao što je moj unuk ako budu po takvom makar zalećenom pravilu rasli, oni će onda stasati u prave ljude i ribolovce i niko neće morati da ih opominje koju i kakvu ribu treba da vrati nazad u vodu i na koliko štapova i kako će sa njima pecati. Mislim da sam bar delimično odgovorio na koliko štapova pecaroš može da peca mene lično će te dosta puta videti da i z čamca pecam na više štapova nekad četiri , a nekad i pet netražim opravdanje u izjavi da ceo život eksperimentišem zbog tog eksperimentisanja se mnogi moji drugari sprdaju i šale ali jedna stvar koju svi oni znaju nikada nisam izašao iz okvira pravog pecaroša, nikada prirodi štetu nepravim, podvlačim slobodno me osudite zbog više štapova, doduše sa obale to neradim, jar sam ceo život pecao da su štapovi tu ispred mene a sa obale ta dva metra i manje jer su svi štapovi ispred mene kao da ceo život koristim rod pot nemogu ni sa tri čestito da pecam jer voda nosi i stvara problem. U čamcu uvek imam gomilu štapova i stalno nešto menjam i probam jedno vadim drugo zabacujem dogodi se da pecam na dva štapa tada šaran peca ozbiljno i to krupan u ostalim situacijama bude drukčije. Evo još jednog lepog primera od predprošle godine. Pecam u panjevima gde pecam već jako puno godina na jednom mestu, mesto je preko puta kućice koju su napravili jako dobri drugari ima ih više i lepo se slažu među njima je i jedan naš vuk, kućica je inače na ostrvu drvena je i prelepa je, i za tu ekipu mogu da kažem ne što se jako lepo slažu nego su i dobri i pravi pecaroši. No da se ja vratim na primer, pecam zabačena su mi četiri štapa u međuvremenu montiram nešto jer slabo peca Šaran kad stiže čamac tri princeze sa jamahom dvadeset konja u čamcu dozvolar. Pozdravi se samnom vidim da je video da imam zabačena četiri štapa, no on mi se samo javi uz pitanje da li peca. Ja odgovorim da sam imao par pokušaja ali neće našta on meni kao ima da mi nešto kaže. "Znaš Baćko malo si me razočarao, ribao me je šef pre neki dan jer je čuo da si tog dana imao četiri šarana i sva četiri odneo kući." Interesantno je da zbog nekih obaveza tj posla nisam mogao ni da dolazim na pecanje u ta zadnja dva meseca sam svega tri puta uspeo da izađem na vodu a ovo je četvrti put. U ta tri puta sam imao samo jednog šarana na udici i njega sam izgubio te ja odgovorim mom dozvolaru da bih voleo da je to istina što kaže tj da sam imao četiri Šarana no i u najgorem slučaju bih odneo samo tri komada no rekoh neću da se pravdam uopšte. On me pita zatim da li će mi smetati eto odmah tu ispod mene da se lengeriše da malo muva smuđa vidim mu u čamcu punu veću kantu mamaka. Pitam ga onako uzgred gde nahvata tolike mamke na šta mi on reće kako na ostvu na pesku eto mrežicom. Da nedužim stade i poče muvati, čuj, reče posle jedno pola sata muvanja i puštanja na kanapu, a u tih pola sata je uhvatio jednog smuđa blizu kilograma. "Prosto neverovtno kako danas loše radi, juče sam ovde za nepun sat imao jedanaest komada i to lepih, toliko mušterija imam a on neće danas. No idem da obiđem još par mesta možda bude bolje." Podiže teg upali jamahu i ode u prolaz između ostrva ja sam ostao blago zblanut. Znam da je moj veliki greh i promašaj što mnogo puta pecam na više štapova, ali eto taj zakon koji me kontroliše peca na jedan, ali postoji ono veliko ali imao sam puno oružja ali to nije značilo da treba da ubijam, a tamo neki ima samo jedan pištolj ili pušku a pobi brate i ljude. Eto toliko o količini štapova i što je neverovatno opet nisam mogao kraće.
Početna
Pomoć
Pretraga
E mail
Prijavljivanje
Registracija
