Vukovi sa DUNAVA

Pre petnaestak godina video sam na vodi, kod Kladova, čamac sa šestoricom ribolovaca iz Zaječara. Čamac je bio tako načičkan štapovima da je ličio na ježa. To nije smetalo ljudima u čamcu da uspešno pecaju (uveče su doneli oko 30 kg. Sve to uhvaćeno je za jedno po podne, uprkos teskobi u čamcu.

Da nisam video, ne bih verovao.

Ja uglavnom idem u drustvu ali ne velikom (2-4 coveka). Uvek su to ljudi koji su i sami ribolovci pa nema problema. Izuzetak je moj drug iz detinjstva Rale koji je na pecanju bio 5 puta u zivotu. Kad njega vodim onda idemo samo nas dvojica. Sa njim nema pecanja! Cim dodjemo on prvo umrsi najlon pa onda prospe crvice itd. Ali nista se ne moze meriti sa srecom u njegovim ocima kad upeca ribu (kedera  ). A meni je to draze nego da sam ja upecao  E sad, nekad i meni dodje da idem sam ali to je retko. 

 

Izgleda da bas i nisam nesto drustven... Sta cu.

Izgleda da bas i nisam nesto drustven... Sta cu.

arso,nisi jedini ,uzivaj,i ne okreci se oko sebe vec zabacuj i gustiraj - fiksiraj stapove ,slusaj vrapce i ostale ptice ponekad moze i dobre tamburase.

Nedavno sam se, na kratko, upustio u diskusiju oko odlaska na pecanje. Moji ukućani i većina prijatelja zna da ja najviše volim da idem na pecanje SAM. Mnogi to ne mogu da shvate. Ne trudim se da išta objašnjavam. To je tako i gotovo.  

U stvari postoji jedan, vrlo mali broj ljudi sa kojima volim da idem na pecanje. U glavnom zato što me tom prilikom ničim ne opterećuju.  

Nekoliko puta sam, silom prilika bio na "pecanju" sa ljudima kojima je to izgovor da zbrišu od kuće i da se urokaju rakijom, pivom, vinom... ma bilo čim.

Možda sam ja stvarno nadžak čovek.

A s kim najčešće idete Vi na pecanje

Kažu da su ljudi u panjevima kao i panjevi-- usamljeni,vođeni nekom svojom logikom postojanja. Dunav,lom vode oko panja,analiza grofovog ponašanja,česta promjena mikrolokacije ako ne peca. Nije sporna promjena ni makrolokacije,pa metar u struju,pa ne ležimo dobro,pa opet premještaj... Partner mi razmišlja kao i sam(ili obrnuto) stoga pecam udvoje u čamcu, nije sporan ni treći ako razmišlja slično (neko reče "Di čeljad nisu bijesna nije ni kuća tijesna).
No imao sam i odlaske sa "starim provjerenim ribičima" i užasnio se... taman ulazimo u vrijeme pretpostavljenog cuga, a on te priprema pribore,te sprema čamac,te namješta tko zna što,te počinje s pričom,nimalo tihom, povuče kutiju s priborom po podnici tako da ječi 100 metara uokolo...sa takvim nikada više..iako je "stari i provjereni ribič" nije a ni neće uhvatiti grofa..
A mora postojati i netko tko će se previjati od smijeha dok naglavnu bateriju kupljenu kod Kineza pokušavate namjestiti u pravi smjer a ona uporno pada na nos(operacija nemoguće-a niste ponijeli šrafciger),netko mora fotografirati ulov a i vi njegov,čaj s rumom bolje miri udvoje,i oduševljenje toplinom šalice je veće udvoje dok lagano drhturite od sjedenja na minus1.. netko mora reći da nisam normalan jer "pronađem" panj i tamo gdje ga "sigurno nema"..i naravno smijuljiti se dok otkidam po tko zna koji put...
Da ne udavim, ne mislim da je nenormalan onaj koji peca sam,no ako postoji drugi koji razmišlja i diše slično, uvijek sam za podjelu tuge i radosti,lijepog pejzaža,odlaska u mraku dok čamac para vodu, a vidik je samo odraz mjeseca ili zvijezda na vodi...

Svaka čast veoma oštroumno,super tekst.

Prosle godine sam bio na plovkarenju ..naslo se nekoliko pecarosa nas 4 smo pecali a oko nas jos tri posmatrali ..dok smo mi pecali dvojica se uhvatili nekog njihovog razgovora ..stariji je imao oko 70godina ..a poznat kao laprdava kokos ..ovaj mladji (40god.)sto je snjim vodio razgovor i sa njim se salio bio je majstor sale ..Starac je govorio da mu je upecati Mrenu za Fis..nije proslo dugo starac upeca Mrenicu jedva 150g. Kad mu ovaj rece ,,E!jos jedna takva i imat ces punu Dzezvu Fisa!..Meni su suze isle na oci od njihove zaj...cije vrijeme je proletjelo samo tak ..i ostalo nezaboravno ..citajuci ove postove ovdje moze se svasta zakljuciti i za i protiv ..konstatujem sledece ,,U drustvu pecati je lijepo ako se drustvo poznaje i slaze i ako su istomisljenici ..sam pecati isto je dobro-zavisno od ribolova i sopstvene situacije (raspolozenja..itd..)sto znaci da niko nije bas insistirao na 100% samocu ili drustvo ..iznimke svako od nas je pravio i pravit ce ..za mene su najljepsi momenti bili na vodi kad sam sa svojom djecom bio na pecanju ..a naj dozivljaj kad oni upecaju vecu ribu od mene i jos kad je puste...koji su to razgovori i izrazi lica ..toliku srecu i samopouzdanje samo sam na njihovom licu vidio .. 

ti si i zenu smuvo s ovom zvakom