Vukovi sa DUNAVA

uglavnom pecam sarana, signalizatori ukljuceni,i bez drustva mi nije to to posto idem na vise dana prolupo bi sam.ipak je covjek drustveno bice. vise cijenim dobro drustvo,bez pijanke, nego dobar ulov. sam kad idem onda je to setnja sa varalicom ili plovkom i trazenje ribe a to traje od 2 do 5 sati

Kad pecam iz čamca isključivo sam, a sa obale može i neko od drugara ali koji je došao da peca ,a ne da se za.ebava po obali....

Vrlo lepa tema.   U  većini slučajeva idem sam na Dunav i pecam iz čamca. Najbliža mesta su mi tri km od  polaznog mesta. Ako povedem nekoga na  pecanje znam da će to biti vrlo loše po mene, uglavnom tada ugađam liku ili likovima koji su došli sa mnom tako da od mog pecanja u principu nema ništa, doduše imam par prijatelja koji idu sa mnom na pecanje ali to je bez ikakvih obaveza, drugim rečima oni pecaju za sebe  a ja isto tako pa  ako bih slučajno da menjam mesto ja to uradim  neovisno od toga šta oni rade isto važi i za njih. Ako slučajno  sa nekim dogovorim neki roštilj ili nešto slično ponesem pecaljke, ali znam da od  ozbiljnog ribolova nema ništa. To bi u kratkim crtama  bilo na ovu temu za dalje  čućemo se.

Ja idem u zadnje vrijeme sa legom. Poznamo se dovoljno dugo, na slican nacin pecamo i to..

ja cesto pecam u paru ,mada mnogo vise pecam sam.iskreno volim da pecam sa nekim ko se razume u pecanje jer je tada pecanje i lakse i zanimljivije,ali ima covek onih trenutaka kada mu je najlepse da se otisne sam u prirodu.kod blinkerisanja je dobro da je dvoje u camcu,uvek se veca povrsina pretrazi,(xexe ,a ima ko i da vam vadi sidro iz vode).kod pecanja sarana,kada dvojica pecaju,bilo iz camca,bilo sa obale,uvek je bolje u paru,cesto riba pomrsi a kolega pomogne da se povade stapovi,pomoc meredovom,slikanje sa ulovom,itd...a po najvise kada nema akcije,riba slabo radi,da imas skime prozboriti.jedino zbog cega je lose kada pecam sa nekim,je to sto moram pecanje prilagoditi koleginim obavezama,odnosno da moram da napustim pecanje ranije jer kolega mora da ide,zato uvek od onog sa kime pecam trazim da idemo ako nigde ne zuri,ne volim pecanje na brzaka.
u svakom slucaju,ja sam uvek za drustvo,ali odabrano.mislim da su dva ukomponovana ribolovca uvek efikasnija u pecanju od jednog.mislim mogu ja pecati sa svakim,ali kada radi riba i zelim izvuci maksimum iz situacije,uvek nastojim da ako pecam sa nekim da taj zna da peca.

sam na pecanje sam izasao možda desetak puta i to kad sam bio besan na sve što je bilo oko mene i trebalo mi je da pustim misli sam i bez ikoga.
inače sam pristalica da se na pecanje ide u društvu do 4-5 dobrih prijatelja. zna se pecanje je ozbiljno i disciplinovano, da bi posle svega založili i spremili ruča za nas. za toliko se uvek uhvat riba. ipak je meni pecanje hobi i vreme koje volim da provedem u društvu  

Po meni najbolje pecanje je u paru.Ali ne s bilo kime nego s osobom koja mi odgovara.
U paru nikada nije dosadno ako ti se priča pričaš ako ne šutiš i gledaš prirodu.
Istovremeno kolega može da ti pomogne u slučaju potrebe.
Nekoliko puta sam na vodi doživio stvari za koje neznam kako bi završile da sam bio sam.
Alkohol i voda ne idu zajedno osim ako je baš stisla zima   pa koja kap za grijanje ali umjereno.
Ako će biti više ljudi i nekakav roštilj ili slično ne nosim nikada štapove samo sam par
puta nosio blinker.
Išao sam i sa 5 osoba na pecanje ali isključivo blinker i tišina dok se peca a kasnije priča na putu kući.

Često se dešava da odem na Dunav i po 10/15 dana i tamo budem sam na mestima gde se kasnije mnogi krste, (nema vode, struje, plaže za kupanje i sl.). Po pravilu tada se osećam najlepše. Napunim baterije i pola godine me niko ne može iznervirati ( osim žene) .

Naravno da nisam ni ja neki robinzon. Dvadesetak godina sam godišnji odmor provodio sa suprugom i decom na Dunavu. U glavnom su sa nama išli i prijatelji sa decom sličnog uzrasta. U takvoj situaciji smo imali sasvim solidne uslove: kućice, struju, toplu i hladnu vodu, sanitarni čvor, blizinu naseljenog mesta i druge pogodnosti. Uvek smo imali čamac ili više njih sa kojm bi rano ujutru i kasno po podne muški deo išao na pecanje a tokom dana bi sa decom lovili kedere, išli u nabavku, igrali fudbal i još štošta. Deca su mi na Dunavu naučila da plivaju ali se nisu zarazili ribolovom. Dosta je jedan ludak u kući.

Bogami ni to nije moglo u nedogled. Deca porasla i idu svojim putem a žena neće da čuje za komarce i ostale insekte pa moram da pravim kompromise. Sa njom idem na neko normalno letovanje a onda sam idem gde ja hoću. Eto to sada tako ide.