Vukovi sa DUNAVA

Nisi nadzak covek,prijatelju,i ja volim da idem sam na pecanje.
Razloga je mali milion,a najveci je sto ne moram stalno da utisavam ljude oko sebe.Volim da budem sam,da prilagodim pecanje kako meni odgovara,i jednostavno uzivam u prirodi i vodi.Da hocu da naklapam s nekim o svemu i svacemu ostao bih kuci ili bih otisao u kafanu.Takodje svega par ljudi zaista voli da peca kao ja pa eventualno idem s njima,neobavezno tiho caskanje ako nam se cuti onda pecamo i niko nikog ne gusi.Alkohol na vodu ne nosim skoro nikada,u kafanu moze posle pecanja.Desavalo se da dodjem na neko dobro mesto,a tamo kolege vec pecaju,ako ne mogu da se udaljim dovoljno daleko od njih jednostavno okrenem auto i idem na drugo mesto.
Naravno,postoje i situacije kad ne mozes da izbegnes guzvu,kao npr. kad varalicarim u centru Beograda,ali sta cu,tamo je uvek ludnica cak i u 2-3 ujutru.
Neverovatno je koliko malo ljudi postuje tisinu na vodi,naravno,svi znaju da treba biti miran ali retko ko se drzi toga!

To zadovoljstvo ne delim ni sa kim pogotovo na camcu pecam sam i u opste mi nije dosadno.Kad se umorim od pecanja pravim pauzu,to je obicno petak posle podne, subota i nedelja ,tada moze da se neko i pridruzi premda bolje ne .Jedino mi uvek dobro dodju tamburasi ,no i ja njima uvek priredim zadovoljstvo.
Ovo je odlicna tema i jos cu se povremeno ukljucivati ,delim misljenje  sve trojice kolega koji su se ukljucili pre mene na ovu temu

upravu si kolega ja iskjucivo idem sam ali kad idem sa nekim ne otkrivam de je to mesto i koliko smo ribe uhvatili.mada su mi jednom cuvari unistili mesto sa mrezama posteni ljudi ti hrani a drugi ce da kupi.

Mozda ja ne shvatam pecanje toliko ozbiljno kao vi,ali me jednostavno mrzi da iddem sam.Vise volim kada je dobro drustvo,pa padne i talandara ili rostilj.Meni je bitnije dobro zezanje nego kolicina i velicina ribe,skoro uvek se upeca dovoljno za talandaru,vise mi i ne treba.

kada se ozbiljno peca ide se ili sam ili sa jos jednim drugarom,kolegom.ta dvojica moraju vrlo dobro da se znaju i da se poklapaju u svemu,da disu kao jedan.treci je uvek i u svakom slucaju visak.uvek kada sam isao sa vise ljudi nikad nije bilo pravog i ozbiljnog ribolova.e sad nije lose neki put i tako otici pa raspaliti rostilj i sve sto ide uz to,a ribolov tada uvek ide u drugi plan.

treci nikada nije problem kada zna,sta i kako,mozesh mu se na ledja popeti i opet se peca dobro...

ovisi nekada sam a nekada i povedem nekog a nekada i ide cjela klapa pa se baci roštilj ili nešto slično