Vukovi sa DUNAVA

i koji se ne zaboravlja

Ovo sve moja supruga spakuje za jednodnevni izlet:   

Zadnje sedište.

Jesam mlad, ali do sada imam sigurno trocifren broj kampovanja iza sebe ili bar priblizno. Jer svaki vikend ima neki dobar moto skup, a i kad nema Dunav je u blizini pa ne mogu odoliti

Sto manje se nosi to je bolje, tako obavezno uvek nosim naravno sator, dve vrece, dva duseka na naduvavanje, satorsko krilo, nesto odece, dve male stolice, baterijsku lampu, stap za pecanje, kanap, noz, upaljac, slaninu, 'leb i pivo. Sve to mi stane u jedan ruksak (EnergoTeam). Sve ostalo je vise manje nebitno

Kad se dodje sator se otvori za manje od 5min, nadju se drva, piva se dobro zavezu i spuste u Dunav da se o'lade i tada uzivanje.

Evo jedne slike mog malog plavo/zutog satora sa moto susreta u Apatinu.

DŽoni AR  , baš na tom mestu koje si slikao sam ja sa sinom boravio tri dana pre par godina . Baš tu  . Mali kanal koji vodi gore prema putu je desno na tri metra . Prelepo je bilo....prioda i jezero za  !

Pošto je bilo priče o čuvanju hrane a bogami i pića na kampovanju ja sam   kako su naši vukovi iz marine Slankamen na ostrvu pored letnjikovca rešili na   način. Ponesu se flaše sa ledom i pomešaju sa sadržajem friza. Dobra je stvar što ne može ništa da vam uđe u hranu.  

                        


Oni kao Neca bratko koji nisu mogli da se rashlade iz friž. su spas od dnevne vrućine i vatre potražili u Dunavu.