Iako je Sasa vec odgovorio, ja cu dopuniti iskustvom iz prakse, ne samo moje vec i mog drustva.
20ak god. pecamo u klisuri. Neki medju nama (prisutni ovde) su srecnici koji zive dole, i svakodnevno obogacuju svoja iskustva.
Na pocetku smo se apsolutno svi susretali sa dilemom koju pominje Milan, tako da nam je razvojni put opterecen stalnom nabavkom sve tezeg pribora. To je pre imalo daleko vise opravdanja nego danas jer je u odredjenim periodima godine bilo skoro nemoguce izbeci soma. Danas to vise nije tako ali se situacija polako menja na bolje posle katastrofalnog perioda "strujarenja".
U svakom slucaju, posle prvih "sokantnih" borbi i zelje da im pariramo priborom, poceli smo polako da se umaramo pod tezinom istog. Shvatili smo da pribor samo blago povecava sanse a da je mnogo bitnija vestina i strpljenje, pa smo poneseni potrebom da pecanje ucinimo prijatnijim, poceli da trazimo sve laksi i laksi pribor. Tako sam ja recimo sa Penn Slam. 460 presao na pecanje iskljucivo sa 260icom. koja je prevashodno bila namenjena smudju. A sto se tice stapova, vise niko ne koristi one preko 100gr. bac. Som definitivno nije neki borac i postujuci neka pravila, uz malo srece, nije veliki problem izvaditi ga.
Naravno, pribor treba uskladiti i sa prioritetima. Ako ti je cilj da nista ne izgubis onda udri na samo jak pribor pa ko izdrzi, a ako je cilj uzivanje kao vecini mojih drugara, onda solidan pribor za smudja (za teze terene) potpuno odradjuje posao.
Drugari su proletos imali jednog od 40ak i jednog 50ak kg. sa obale i to bas sa veoma teskog terena na smudjaroski pribor, i oba su izvadjena. Oni do 20ak kg. se odavno vise ne broje.
Početna
Pomoć
Pretraga
E mail
Prijavljivanje
Registracija
