Vukovi sa DUNAVA

Prošle nedelje mi je pukla spojka na staroj Germini koju mi je ćale poklonio kada sam imao 15 godina.Skoro sam se rasplakao.Vrh štapa mi je otpao u vodu.Mislim bole me za štap, mogu si priuštiti novu motku ali ovo mi je previše draga uspomena.

Moj prvi pribor je bio narandžasti teleskop od Rumuna (ili Bugara) i jedan dvodelni sivi štap. Na oba štapa je bila improvizovana motalica od bakarne žice (pokojni ćale je bio električar po struci :) ) koja je bila zaglavljena u držač za mačinicu. Išla je 1cm od štapa pa pod 90 stepeni prema gore jedno 3cm pa onda 180 stepeni pa dužine 10ak cm koliko je prostor na koji se kači mašinica i posle opet isto savijanje na donjem kraju. Koristio sam ih kao takmičarce, odvijem koliko treba i udri. Samo mi je žao što sam ta oba štapa i čuvarku nekome pozajmio koji mi NIKAD to nije vratio!  Olovo sam koristio ono sa onih podzemnih kablova, matori iseče parče i imam olova za dve godine, nije kao danas da plaćam 200din za 30gr olova :)
Ono šta mi je ostalo od tog vremena je da na takmičarcima držim debeo najlon. Tada je bio 0.5 (teže se kidao, tj uvek bi mi plovak i olovo ostalo na štapu), dok danas držim 0.38 uz pomoć koga sam pre dve godine izvukao dva šarana za dan u Bečmenu 

naravno pecalo se na galovici ovde kod mene, samo što je sad riblji fond očajan u odnosu na tad. Kad smo proklet narod, samo gledam stoku kako razvlače mreže po kanalu, tuga stvarno.

Prvi pravi stap je bila crna germina, sa 5-6 godina, posle toga stigla ruska orion masinica(i dan danas radi kao doksa), kasnije presao na takmicarce i pecao na kanalima u selu.