Vukovi sa DUNAVA

Mislis na Šarkanj?

Dok nije bio izgrađen bent-nasip to je sve bilo povezano kanalima do Dunava to je bilo jedno od većih mrestilišta, nije to nikad bio Dunav-brodovi nikada tuda nisu plovili to je više kao "dunavac" ili nešto slično.

E to sam hteo da cujem-saznam,provodim ovde dosta vremena pa sam hteo staz malo potkujem sa znanjem iz istorije.

Počela kampanja "Čuvari reka"

07. februar 2012. | 11:12 | Izvor: RTV (Dragana Ratković)

NOVI SAD - Svetski fond za prirodu, jedna od najvećih nezavisnih organizacija koja se bavi zaštitom prirode, počeo je kampanju "Čuvari reka". Očekuje se da ta kampanja će doprineti zaštiti rečnih područja u budućem UNESCO-vom  prekograničnom rezervatu biosfere Mura - Drava - Dunav“. Više o tome Dragana Ratković:
Uspešna zaštita očuvanih reka zahteva redovno praćenje stanja, kako bi se na vreme uočile i otklonile moguće pretnje. Mreža "Čuvara reka" nastala je udruživanjem nevladinih organizacija u regionu koji će brinuti o rekama u budućem rezervatu biosfere Mura - Drava - Dunav", objašnjava direktorka Dunavsko-karpatskog  programa WWF-a  u Srbiji Duška Dimović.

"Kampanja je pokrenuta u okviru projekta "Evropska linija života" i podrazumeva zaštitu evropskog Amazona, tako smo ga nazvali. Evropski Amazon je u stvari budući rezervat biosfere Mura – Drava – Dunav, koji će obuhvatati: Hrvatsku, Sloveniju, Mađarsku, Austriju i Srbiju. U slučaju čuvara reke, zamišljeno je da oni patroliraju rekama. "WWF" radi sa "Euronaturom", organizacijom iz Nemačke i lokalnim nevladinim organizacijama u Srbiji i Hrvatskoj", navodi Dimović.

Udruženje "Podunav" u Bačkom Monoštoru, koje se bavi zaštitom prirode i razvojem eko turizma, deo je mreže "Čuvari reka".

Sekretarka  udruženja Zdenka Mitić kaže da su, kroz projekat, ostvarili saradnju sa sličnim organizacijama kod nas, ali i onima u Hrvatskoj, radi zajedničke zaštite Dunava koji nas povezuje.

"Za sada postoji mreža organizacija koje su povezane i koje zajednički planiraju da rade i već imaju neke aktivnosti na monitoringu, a tu se podrazumeva fotografisanje i posmatranje, a kasnije naravno i preduzimanje konkretnih mera na uklanjanje pretnji koje mogu da ugroze rezervat i uopšte okolinu. Tu se podrazumevaju obaloutvrde i ostali objekti na rekama”, rekla je Zdenka Mitić.

Osim praćenja negativnih uticaja na reke i prirodna dobra uz njih, predviđeno je da se čuvari reka uključe i u druge aktivnosti. U januaru su već učestvovali u zimskom prebrojavanju ptica vodenih staništa, a planirano je  i da  rade na obnavljanju i revitalizaciji vlažnih područja, ne samo radi očuvanja biodiverziteta, nego i  da bi se sprečile poplave i omogućilo prečišćavanje reka.

Za uspostavljanje rezervata biosfere, osim zaštite prirode, važno je i očuvanje tradicionalnog načina života uz Dunav i povezivanje lokalnih zajednica,  kaže Dimovićeva: "Tako da će festival neki verovatno biti organizovan na jesen ove godine koji bi povezao svih ovih 5 zemalja i uopšte će se raditi na tome da se što više naprave neke studijske posete da se ljudi povežu, jer jednostavno taj rezervat biosfere bi trebalo da se prepozna, kao kad pričamo o Karpatima, Alpima ili Mediteranu. Ideja bi bila da se napravi tako neki "Podunavski region" koji bi ih sve objedinio."

Zdenka Mitić kaže da su stanovnici Bačkog  Monoštora svesni činjenice da je Gornje podunavlje deo jedinstvenog prirodnog dobra, koje je samo  ispresecano administrativnim granicama.

"Poznato je da je Dunav osnovna poveznica nas i ostalih zemalja u okruženju, s tim što je ta reka za stanovnike konkretno Bačkog Monoštora oduvek predstavljala centar svog načina života i definisala način života stanovnika, koji je bio određen samom rekom Dunav i njenim celim ekosistemima", objašnjava Mitić.

Zato će područja obuhvaćena prekograničnim rezervatom biosfere Mura-Drava-Dunav biti povezana i turističkom ponudom, što će doprineti i njihovom razvoju, veruje Duška Dimović.

"Pošto oni podrazumevaju tu harmoniju čoveka i prirode. Tako da Apatin i Sombor će verovatno biti u granicama tog budućeg rezervata biosfere i samim tim će to doprineti njihovoj turističkoj ponudi", navela je ona.

U vezi sa uspostavljanjem prekograničnog rezervata biosfere, održana je konferencija u Budimpešti na kojoj je utvrđen program rada. Za maj planiran je sastanak u Kopačkom ritu, da se vidi dokle su stigle pripreme za nominaciju, a u septembru očekuje se i proglašenje prvog rezervata biosfere Mura – Drava – Dunav, koji povezuje 5 zemalja, najavljuje Duška Dimović.

WWF je odlučio da, kada se proglasi rezervat, zemljama koje su uključene, dodeli nagradu "Dar zemlje", takozvanog Oskara za doprinos zaštiti prirode na globalnom nivou.

Biće to najveće zaštićeno prirodno dobro u Evropi, sa 800 hiljada hektara, gde će ljudi  živeti u očuvanoj prirodi.