Odavno je postojala želja za povezivanjem Dunava i Tise. Nakon što su Turci proterani sa prostora Bačke moglo se pristupiti realizaciji ideje. Za vreme vladavine Turaka tereni su opusteli i ostali su slabo naseljeni. Teren je bio veoma močvaran i nije bilo puteva. Pola veka trajala je rasprava kojom trasom bi se pružao kanal.
U Mančesteru je 1761. otvoren Bridge Water kanal. Njim je bio oduševljen mladi vojni inženjer Jožef Kiš rodom iz Budima, a poreklom iz Apatina, koji se tu zatekao na studijskom putovanju. Zajedno sa svojim bratom Gaborom u Bačku dolaze 1780. i počinju da rade kao geodezi u pripremi naselja za kolonizaciju podunavskih Švaba. Veliki problem im zadaje močvarni teren pa 1785. kopaju jarak širok oko metar za odlivanje površinskih voda između Kule i Vrbasa. Rezultati su bili fascinantni i jarak dve godine kasnije produžuju do Sivca, proširujući ga na dva metra. Plodna zemlja je zamenila močvaru. Jožef Kiš se tu ne zaustavlja već predlaže izgradnju kanala dužine 110 kilometara koji bi spajao Dunav i Tisu, od Bačkog Monoštora do Bačkog Gradišta. Predlaže izgradnju tri prevodnice, na početku, kraju i jednu na sredini dužine kod Vrbasa. Naknadno zaključuje da je potrebna još jedna kod Malog Stapara. Za prevodnicu kod Bačkog Monoštora veoma bitno je bilo da se zna najniža kota vodostaja Dunava zbog gravitacionog napajanja kanala. Tada nije bilo merenja vodostaja, pa je to bio problem utvrditi. Oslanjajući se na podatke od starijih lokalnih meštana i njihovih sećanja dobija pogrešne podatke, te se prevodnica ne ukopava dovoljno duboko. To otežava napajanje kanala vodom. Koncesionari koji finansiraju radove na kanalu to koriste kao razlog za otpuštanje Kiša. Nakon smene braće Kiš traži se izgradnja još jedne prevodnice kod Srbobrana da ne bi došlo do plavljenja terena između Bačkog Gradišta I Srbobrana. Kanal je izgrađen i pušten u promet 1. maja 1802.
Sve je bilo u redu dok Dunav kod Bačkog Monoštora dvadesetih godina XIX veka nije promenio tok. Početak kanala ostaje u rukavcu, te dolazi do potrebe prokopavanja nove deonice. Projektovanje nove deonice kanala i prevodnice kod Bezdana obavlja Joanes Mihalik 1847. godine. Prevodnica je rađena od betona što je njegova prva upotreba u svetu za takvu svrhu. Radovi se završavaju 1856. godine. Iako su radovi odrađeni perfektno utvrđeno je da je početak kanala morao biti uzvodnije zbog pada toka Dunava.
Dugo se čekalo na izgradnju deonice Bezdan – Baja. Tražio se preduzimač koji bi dobio kanal na ekploataciju umesto novca. General Stefan Tir to prihvata i radovi se nastavljaju. 1872 počinje izgradnja kanala Mali Stapar – Novi Sad, poznatiji po nazivu Mali Bački Kanal. Prevodnica i kanal se završavaju 1875. godine.
Dok se kanal kopao tekli su radovi na regulaciji toka Tise. Prevodnica u Bačkom Gradištu je ostala na mrtvom meandru Tise, te se kanal prokopava do Bečeja. Putem licitacije izrada prevodnice u Bečeju je ustupljena stranom izvođaču, ona nije izrađena od betona, već od čelika. Pretpostavlja se da je projektovao Ajfel ili njegov projektni biro. Pokretanje prevodnice vrši struja proizvedena na samoj prevodnici, što je primenjeno prvi put u Evropi. Završena je 1896. godine.
Početna
Pomoć
Pretraga
E mail
Prijavljivanje
Registracija
