Mnoge od barki, laptaša i drvarica, koje je napravio Marko Bokan, već nekoliko decenija odolevaju dunavskim talasima
Marko Bokan (72), najstariji apatinski graditelj drvenih čamaca, do sada je izgradio stotine barki, laptaša i drvarica, od kojih mnoge već nekoliko decenija odolevaju dunavskim talasima. U svojoj radionici još čuva izbledele fotografije sportskih čamaca, koje je sredinom prošlog veka gradio sa Zlatojem Tominom, jednim od doajena kajakaškog sporta u Vojvodini. O Markovom graditeljskom umeću svedoče i makete čikli, manjih ribarskih plovila, za koje je vezana priča o nastanku prvog „apatinca“, čamca koji dugo nije imao premca u pogledu kvaliteta i pouzdanosti.
– Početkom šezdesetih godina masovnije su počeli da se koriste „Lamovi“ motori, a oni nisu mogli da se smeste na klasičnu čiklu, jer je bila zaobljena sa obe strane. Zbog toga sam došao na ideju da izravnam zadnji deo čamca, gde je ugrađena daska za motor i tako je nastao „apatinac“ – priča za „Politiku“ Marko Bokan.
Bokan je radni vek proveo kao poslovođa u Ribarskoj centrali u Apatinu, koja je tada zapošljavala oko 150 ribara, raspoređenih od Batine do Dalja u Hrvatskoj. Svaki ribar je bio opremljen sa stotinak vrški, dok su za prevoz korišćene čikle i barke nosivosti od 50 do 1.000 kilograma ribe.
– Uz redovno održavanje, čikle izrađene od slavonske hrastovine mogle su da traju i po 30 godina. Na njihovoj sredini se nalazila nepromočiva pregrada, koja je omogućavala da se riba i voda ubace u prednji deo, a da ribar ostane u suvom delu čamca. Apatinski graditelji su, osim čikli, nadaleko bili poznati i po laptašima, za čije pokretanje veslima su bila potrebna najmanje tri ribara. U Apatinu su sačuvana dva laptaša koji se odavno ne koriste, kaže Marko, setno se prisećajući vremena kada se tražio čamac više. Kupci su dolazili i iz okolnih gradova, a najviše ih je bilo iz Osijeka.
– Mesečno sam pravio i po četiri čamca, pri čemu gotovo nijedna primopredaja nije mogla da prođe bez odlaska sa kupcem u restoran „Šaran“ na čuveni „aldrmaš“, koji je, uz muziku ciganskih tamburaša, uključivao konzumaciju ribljeg paprikaša i pića u neograničenim količinama. Osječani nisu škrtarili na bakšišu, pa je pravljenje čamaca donosilo zaradu od koje se vrlo solidno moglo živeti – kazuje naš sagovornik.
Iako je u penziji već desetak godina, Marko i dalje druguje sa Dunavom i čamcima. Sa sinom Brankom, bivšim državnim reprezentativcem u kanuu, redovno pobeđuje na trkama čamaca, koje se tokom leta organizuju u okviru Apatinskih ribarskih večeri. Stariji Bokan nakon ovogodišnje trke najavljuje povlačenje, ali tu je Branko da ga dostojno zameni.
Početna
Pomoć
Pretraga
E mail
Prijavljivanje
Registracija
