TOPfish Free Time
Smuki Mrdalice Preston_Innovations
PKVM sistemi Formax Store
Carp Mania - sve za takmicarski i rekreativni ribolov Enter Fishing Shop Marketing
Vodomar.rs D.A.M.rs - prodaja ribolovacke opreme nemackog proizvodjaca DAM

Autor Tema: Mostonga  (Pročitano 5980 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže pikemanTopic starter

  • Administrator
  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jul 2008
  • Poruke: 8,547
  • Lokacija: Apatin
    • Vukovi sa DUNAVA
Mostonga
« poslato: 20 Januar 2011, 23:31:37 »
Mostonga je reka u Bačkoj, 70 km duga leva pritoka Dunava. Tok je bio dug 92 km ali je, zbog velikih radova na toku, skraćen i pretvoren u niz kanala. Izvire iz močvarnog predela pored Nenadića i Mladenova kod Sombora i teče na jug paralelno sa Dunavom.

Nekada je Mostonga bila mnogo bogatija vodom i veća nego danas. Često se izlivala iz korita i plavila imanja stanovnicima praveći velike štete.

Svojevremeno su se na Mostongi nalazila toliko velika ostrvca da se na njima u doba Arpadovića mogla ulogoriti vojska.

Još u kasnom srednjem veku su se kuće u Somboru gradile na višljim delovima, a mostom preko Mostonge je bio spojem vladarev dvorac sa ostalim delom Sombora koji je bio prilično močvaran.

Finansijskom pomoći bačko-kalačkog nadbiskupa Petra Varde korito Mostonge je produbljeno da je postala plovna za brodove. Zabeleženo je da se još 1698. morao ojačavati most.

Bila je bogata ribom.


Na njoj je napravljeno nekoliko kanala koji su je skratili. Najviše je na njen tok uticala izgradnja Velikog bačkog kanala 1802. nakon čega je prestala biti plovna, čak se opisuje da je "nestala". Danas je Mostonga tek nešto više od potoka, a često presuši. Svemu tome je dodatno doprinela izgradnja kanala Dunav-Tisa-Dunav.

Veliki bački kanal

Prolaskom kroz zapadnu periferiju Sombora Mostonga se kanališe se po prvi put i postaje deo Velikog Bačkog kanala.


Kanal Dunav-Tisa-Dunav

Reka dalje nastavlja ka jugu i Čičovima, malo nizvodnije kod  Prigrevice je kanalisana narednih 25 kilometara, prolazi pored Doroslova i Srpskog Miletića te čini deo kanala Dunav-Tisa-Dunav.


Odžaci

Severozapadno od Odžaka odvaja se od D-T-D kanala, ali je i dalje kanalisana. U ovom delu reka pravi velike krivine, koje počinju u Srpskom Miletiću a završavaju kod Karavukova na delu koji ga odvaja od D-T-D kanala.


Kanal Bački Petrovac-Karavukovo

U ovom delu Mostonga je direktno povezana na drugi kanal ka Dunavu, koji počinje kod Karavukova. Nakon Karavukova ona postaje deo kanala Bački Petrovac-Karavukovo kanala te kao takva prolazi pored Deronja i Bača gde se izdvaja od ostalih kanal još jednom.


Ušće

U krajnjem delu i dalje nastavlja na jug, razdvaja se na dva kraka i stvara mali trougao na ušću u Dunav. Ide ka močvarnom terenu Mladenova, zapadno od Bačke Palanke i uliva se kod velikog meandra Šarengradske ade.
Izvor: Vikipedija




Van mreže milos_bp

  • Šarandžija
  • *
  • Vuk od: Sep 2009
  • Poruke: 194
  • Lokacija: Backa Palanka
Odg: Mostonga
« Odgovor #1 poslato: 21 Januar 2011, 15:07:05 »
Svaka cast za trud, zivim u Backoj Palanci i znam da se jedan deo Mladenova blizi Dunavu u narodu zove Mostonga a nisam imao pojma zasto!  :thumbup:
Bolje biciklom na pecanje nego Mercedesom na posao :)

Van mreže pikemanTopic starter

  • Administrator
  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jul 2008
  • Poruke: 8,547
  • Lokacija: Apatin
    • Vukovi sa DUNAVA
Odg: Mostonga
« Odgovor #2 poslato: 22 Januar 2011, 21:08:06 »


Van mreže Goran Dubravac

  • Prijatelj foruma
  • Štukaroš
  • *
  • Vuk od: Avg 2008
  • Poruke: 871
  • Lokacija: Sombor-Wien
Odg: Mostonga
« Odgovor #3 poslato: 22 Januar 2011, 21:37:58 »
Komšinica, stara baka, pokojna odavno

 pričala mi je da se kao dete kupala iza kuće u Beogradskoj ulici

i da je to bio rukavac od Mostonge i da je dosta tih rukavaca nestalo izgradnjom Sombora.

Van mreže zivko_89

  • Somdžija
  • *
  • Vuk od: Dec 2010
  • Poruke: 1,407
  • Lokacija: Zajecar
Odg: Mostonga
« Odgovor #4 poslato: 22 Januar 2011, 21:42:03 »
zamisli te rukavce sad pune ribom... :cheesy:
..od kolevke do groba najlepse je pecarosko doba...


Van mreže pikemanTopic starter

  • Administrator
  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jul 2008
  • Poruke: 8,547
  • Lokacija: Apatin
    • Vukovi sa DUNAVA
Odg: Mostonga
« Odgovor #5 poslato: 22 Januar 2011, 21:48:59 »
Mostonga - reka koja nestaje

"Silazeći s planina, vijugajući dolinama, gubeći se u jezerima ili morima, rijeka sibolizira čovjekovo postojanje i njegovo protjecanje s uzastopnim nizom želja, osjećaja, nakana i s raznolikošću njihovih skretanja."
(Rječnik simbola,
J. Chevalier-A. Gheerbrant)

Osveta reke koje nema

Na ponekoj staroj vinjeti moguće je uočiti, za današnje prilike pravo čudo: lađa u Somboru. Doplovila tik do centra!

Na crtežu je viđena u prostornoj perspektivi da izgleda kao da se prikrala i prislonila uz red kuća tu negde gde je danas Preparandija.

U vremenskoj perspektivi, pak, normalno je bilo očekivati da će se Sombor kao grad na reci tako razviti da će prerasti u značajno pristanište čamcima, lađama, brodovima, a da će kroz sam grad, koji će se razbaškariti na sve strane, ravničarski smireno i pitomo teći voda. Nije teško dočarati idiličnu sliku: uz reku vinogradi, na njoj vodenice, u njoj se praćakaju ribe, a preko nje mostovi kojima se prelazi s jedne na drugu stranu reke.

Ime joj je zvučno, iako ne baš umilno - Mostonga. Reka koje više zapravo nema i od koje je ostalo samo ime Gradskoj hali. Na starim mapama ima Mostonge, a često nema Sombora. Danas ima Sombora, ali nema više Mostonge.

Reku smo ubijali na mnoge načine, zatrpavali je, skretali, odvodili joj vodu u kanal, krali joj tokove, u njenom koritu gradili, bacali u nju mrcine i pokvarene mašine, dok i onaj njen bedni ostatak napokon nismo toliko zagadili da mu je pristup opasan.

Umesto reke Sombor je dobio kanal. Ma koliko ga voleli, ipak je on jedna ustajala, nepokretna žabokrečina, zamorena trskom, drezgom i muljem.

Baš nekako tako je ispalo i sa gradom, koji je - umesto da se razvija na živoj reci - polako zamire blizu prilično mrtvog kanala. I kao da je poprimio sve njegove karakteristike: nepokretnost, ustajalost, zamorenost...

A Mostonga kao da se sveti. širi smrad, meandrira sada potajno, krijući svoje tokove negde duboko pod zemljom i u samom gradu malo-malo pa propadne zemlja i uruši se asfalt.
Baš kao što malo-malo u Somboru sad ovo se uruši, sad ono prodane..

Piše: Miodrag Milenović

Ovu stranicu posvećujemo vodi - izvoru života, rekama - proticanju i beskonačnosti, a posebno Mostongi, reci koja polako nestaje... Može li uopšte reka nestati?

Tu sam!

Zaboravljena i zapuštena, dopuzala je iznenada, prikrala se nečujno da bi nas neželjenom posetom ponovo opomenula.

Mostonga - reka koje i ima i nema!

Najstariji zapis o njoj je iz 1256. godine, ali niko ne zna otkada postoji niti do kada će teći. A nema ni načina da se to utvrdi. Ko zna koliko je starija od Sombora i pravo je što je ucrtana na mapama na kojima grada nema. Na primer, 1650. i 1726. godine. Grad može da bude, i ne mora, ali reka će i dalje svojim rukavcima tiho krivudati ravnicom.

Doduše, nije naročito primetna, povremeno se učini kao da je uopšte nema, a onda se odjednom javi da ljude podseti na sebe i na ono što su joj uradili.

Sada već davno stari Somborci su pamtili da je još bila čista kao suza. U njoj su lovili šarane, čikove, štuke, somove. Na njenim obalama sunčali su se vinogradi. U njenom toku vodenice su pospano mlele brašno. Leti je korišćena za zalivanje, a zimi je iz nje vađen led. U vreme poplava, a u njima se nije oskudevalo kao u svemu drugom, Mostongom su odvođene suvišne vode.

Ljudi su se zato s velikim obzirima odnosili prema Mostongi kao prema staroj i ćudljivoj dami, jer im je donosila koristi, ali je isto tako umela i da im zada silne glavobolje. Pazili su na nju, brinuli o njoj, regulisali je i krotili njenu ćud.

Onda je došlo vreme nemara. Mostonga je godinama zagađivana, obale su zapuštane, obrasla je skoro celom širinom trskom koja joj se isprečila na putu kroz raznovrsni otpad, stare šporete , mašine za pranje rublja, neuništivu plastiku, po njoj se uhvatila žabokrečina, život je u njoj zamirao. Sve što je bilo prljavo, smradno i otrovno iz industrije, svinjaca i kuća kuljalo je u Mostongu. Postala je skoro sasvim mrtva reka. Gradska kloaka. Ruglo civilizacije.

Nedavne kiše ipak su joj povratile snagu. I eno je gde hita ka svom cilju bez obzira na sve prepreke koje su joj ljudska nebriga i nesmotren odnos postavili. Narasla je do visine svojih obala, ponegde se i prelila preko njih.

I podsetila ljude na sebe. Tako što im je zašla u dvorišta, u zapuštene jendeke i, naročito, u podrume. Uzalud iz njih vredni domaćini izbacuju kantama vodu ili je pumpama teraju napolje, samo joj pomažu da još brže nadolazi. Jer, neznano kojim putevima ona se opet vraća, kao da im se sveti za sve ono što su joj pričinili.
A možda hoće da kaže: Ja sam tu! Ako ne verujete, pogledajte stare mape. I biću tu - i kad vas ne bude!
Miodrag Milenović


Preuzeto sa: www.sombor.org.rs


Van mreže Goran Dubravac

  • Prijatelj foruma
  • Štukaroš
  • *
  • Vuk od: Avg 2008
  • Poruke: 871
  • Lokacija: Sombor-Wien
Odg: Mostonga
« Odgovor #6 poslato: 22 Januar 2011, 22:36:22 »
MOSTONGA – reka koje više nema

Mostonga danas postoji još samo u mnogim hronikama, slikovitim opisima drevnih putopisaca, pitoresknim gravurama, starim kartografskim sekvencama, u pričama i sećanjima onih koji je pamte iz svoje mladosti. A nekada je to bila snažna i moćna reka, bogatog sliva, tekla je uporedo sa Dunavom presecajući uzduž Bačku čitavih 105 km, dajući život ribarima, paorima, kudeljarima i svoj sili sveta što je naseljavao njenu krivudavu obalu.

Izvirala je kod Riđice, kao malena i neugledna rečica, da bi se ispod Gakova njeno korito proširilo i produbilo kakvo je ostalo sve do ušća u Dunav kod nekadašnjeg Bukina, danas Mladenova.

Meandrirala je, stvarala mnoštvo rukavaca, potoka, bara i mrtvaja, unutar kojih su se zadržavali viši areali, ostrvca pod šumama, pašnjacima, livadama i oranicama. Plavila je obale nanoseći kalj, obogaćujući plodnost njiva, ali puno puta odnoseći dugo ulagani trud, upropašćujući useve i senokose. Tada su ljudi gladovali, pozajmljivali žito od države, zaduživali se, sa nadom da ih Mostonga iduće godine neće izneveriti.

Akorderi su močili kudelju, stojeći u njenoj muljevitoj vodi, ribari su hvatali šarane, somove, kečige i štuke, zarađujući hleb za porodicu, po strogim pravilima svoje profesije. Na njenim obalama, u trstacima i šašu, obitavale su ptice, sitne i krupne zverke, skrivali se begunci pred poterama i bedni kmetovi od carskih popisivača, razbojnici su tu sačekivali poštanska kola, trgovce i putnike, spremali i izvodili prepade i pljačke.

Delila je atare sela, gradova i poseda, mada su zbog nepostojanosti njenog toka državni geometri često izlazili na teren i ponovo utvrđivali međe.

Od izvora, pa do utoka, vekovima su za nju vezivani događaji, prošli su tuda brojni narodi: Rimljani, Skiti, Sloveni, Avari, Huni, Iliri, Ugri, Nemci, neki se zadržavajući dugo, drugi da predahnu i nastave put u sigurnost ili neizvesnost.

Gakovo, nekadašnja pustara u sastavu Potiske vojne krajine, delila je sudbinu graničarskih oblasti u teškoj službi odbrane i stalne straže nad turskim upadima i provalama.

Sombor, utvrđeni kastel magnatske porodice Cobor, prostirao se na trinaest ostrva Mostonge, sa turskom mahalom i srpskim podgrađem u doba Osmanlija, džamijama i minaretima, od 1749. godine Slobodni kraljevski grad, povremeno sedište Bačke županije, velika lepa varoš puna zelenila, centar kulture i prosvete.

Miletić (danas Srpski Miletić, Rac Miletić) za Mostongu vezuju Srbi stigli dovde pod Arsenijem Čarnojeviæem i posednik Mileta, jedan iz grupe, koji se obogatio, osilio i kraj mosta preko reke postavio stražare, podigao kuću i mehanu, ubirao, što uz saglasnost vlasti, što na svoju ruku, mostarinu, takse i drumarinu, pregledao prtljag, kontrolisao putnike i odobravao prelaz dalje prema Dunavu i Slavoniji. Most je od ranije tu stajao, preko njega su prolazile vojske i osvajači, bežali gubitnici i izbeglice, glasnici i vladarski izaslanici i sav drugi živalj kog su prilike ili neprilike naterale na put. Građen od drveta, brzo je propadao, opravljala ga je raja i kmetovi, rušen je, a 1752. godine koloni kameralnog dobra Miletić tražili su od županije da sagradi "dobar most preko Mostonge, potreban i susednim mestima od koristi i pomoći i drugima, jer je stari potpuno ruševan."

Par milja niže smestila su se sa leve i desne strane reke dva grada – istočno Čomafalva, preko Totfalu, oba pristojno udaljena od najbližih naselja, ali sukobljena oko ribarenja na Mostongi. Spor je 1478. godine konačno stigao i do samog kralja, čijim ukazom je Bački kaptol izdao naređenje svakom mestu da do polovine reke koriste pravo ulova ribe. Čudan i nepotreban sukob kraj onolikog vodenog prostranstva.

Kao ni Mostonge, danas nema više ni ovih utvrđenja. U prolaznosti života tako besmisleno deluju ljudski inati, nerazumevanja i svađe.

Mostonga je Odžacima, evropskoj berzi kudelje, značila u doba začetka razvijenog kudeljarstva siguran izvor vode za namakanje stabljike. Još 1763. godine komorski savetnik, baron Kotman, je u svom izveštaju carici Mariji Tereziji, nakon obavljene vizitacije Bačke, pomenuo izvanredan kvalitet odžačke kudelje i dovoljnost vode potrebne obradi. Tih godina postojao je plan Josupa Markovića za prokopavanje kanala Dunav- Mostonga, vodenog prevoza, jeftinog, brzog i bezbednog, kojim bi se lako obavljao, izmeðu ostalog, i transport kudelje. Bila je to izvrsna zamisao, nažalost neostvarena, poput raznih dobrih ideja. Kasnije su na Mostongi napravljene ustave, voda je zatvarana u jezera i tu se kvasila kudelja. Korito bi nizvodno gubilo vodu, no sve je regulisano pravno, štete su unapred procenjivane i nadoknađivane. Po završenom poslu brane su dizane i reka je opet tekla punom snagom.

Razumevanje i zajedništvo uvek vode napretku i prosperitetu.

Karavukovo, seoce sabijeno između Dunava i Mostonge, poznato kao razbojničko gnezdo, na čiji račun su stalno pristizale optužbe, dugovalo je reci i mnoštvu bara nastalih oko nje, sigurnost od progona hajki organizovanih na pljačkaše i raubere. Ali te dve reke su ga i sahranile_ godine 1770. strahovita poplava bukvalno je progutala naselje.

Mnoga dobra i isto toliko zla nose sa sobom sve reke sveta.

Blizu ušæa primièe se Mostonga Deronjama, gde je u tursko vreme èinila severoistoènu liniju razdvajanja Somborske i Baèke nahije. Godine 1760. ono je predijum na levoj obali reke kada grof Jožef Baæanji, prilikom ureðenja Baèa, preseljava seljake pravoslavne veroispovesti sa druge strane Mostonge, u novoformirano nadbiskupsko selo.

Oko Bača, starog utvrđenja, grada sa dubokom prošlošću, biskupskog sedišta, središnje tačke Bačke nahije i mesta u kom su držane županijske kongregacije, sa osam kula koje beleži Evlija Čelebija, Mostonga je služila kao opkop, štiteći ga od napadača uz šančeve i bedem. Nisu Mostonga, zidine i puškarnice uspele sačuvati Bač. Stradao je pljačkan, paljen i uništavan, pa obnavljan. Grad je imao uspone i padove, nikada tako uticajan kao u XVI veku. Ipak, opstao je. Mostonga nije. Nje je nestalo.

Reka koja je plavila i znala presušiti pokoljenjima Bačke bila je svakodnevica. Nekada je jadikovano nad "zemalskim daždom", drugi put nad bezvodnim koritom. Katkada je po oranicama riba golim rukama hvatana, a koji put suvo dno gladnim ljudima bez žita, pod vrelim suncem sasušenim, ni zadnju hranu – ribu nije moglo dati.

Ciklični ritam smenjivanja obilatih i rđavih žetvi zasluga su i krivica i Mostonge. Pamte je generacije. Po još puno, puno stvari. Ovo je tek crtica za njenu istoriju i istoriju kraja i ljudi uz nju.

A onda je zauvek usahnula. Iskopan je kanala Dunav-Tisa-Dunav, jednim delom proširenim i očišćenim koritom Mostonge, i njene obale su se isušile. Otekla je sa uspomenama, pričama, sećanjima u prošlost, monografije i priloge za podsećanja, kao što je ovaj.

LITERATURA I IZVORI:

   1. Fridrich Lotz, Aus der Vergangenheit der Gemeinde Odžaci, Novi Vrbas 1928.
   2. Johann Wüscht, Über Vergangenheit und Gegenwart der Gemeinde Srpski Miletitsch, Ein Heimatbuch als Festgabe zur 150-Jahrfeier, Odžaci 1936.
   3. Bács-Bodrog vármegyei Történelmi tásulat évkönyve, Zombor 1901.
   4. T. Halasi – Kun, Unidentified mediaval Settlements in Southern Hungar, Studia Turcica, Budapest 1971.
   5. Sima Ćirković, Istorija Sombora II, Dometi, Sombor 1993.
   6. dr Ante Sekulić, Drevni Bač, Split 1978.
   7. Milenko Beljanski, Stanišić, Senta 1985.
   8. Johann Einmann Der deutsche Kolonist, 1891.
   9. Arhiv Vojvodine, fond Bačko-bodroška županija, Istorijski arhiv Sombor, fond Urbarijalna graða.

Edicija: Istorija Poljoprivrede, salaša i sela XI knjiga, TIJA VODA 1995.

Olga Andraš


Van mreže pikemanTopic starter

  • Administrator
  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Jul 2008
  • Poruke: 8,547
  • Lokacija: Apatin
    • Vukovi sa DUNAVA
Odg: Mostonga
« Odgovor #7 poslato: 22 Januar 2011, 23:06:57 »
Utvrđenje Bač je zidano od 1338. do 1342. godine u vreme vladavine ugarskog kralja Roberta Anžujskog, a konačni izgled dobija u 15. veku. Nadbiskup Petrus de Varda je zaslužan za lepši izgled tvrđave, a po njegovoj naredbi je reka Mostonga produbljena kako bi dunavske šajke mogle da doplove do Bača. Prilikom radova na rekonstrukciji zamka, krajem 15. veka, u južnim i severoistočnim kulama napravljeni su široki topovski otvori. Nekoliko decenija kasnije turska vojska je zauzela utvrđenje, a ubrzo posle Mohačke bitke, početkom 18. veka tvrđava je spaljena, razrušena i napuštena.

Tvrđava Bač Small | Large


Van mreže Vladimir

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Mar 2009
  • Poruke: 2,824
  • Lokacija: Beograd
Odg: Mostonga
« Odgovor #8 poslato: 23 Januar 2011, 11:25:46 »
Na istom mestu se nalazilo i starije drveno utrđenje uništeno 1242. u najezdi Zlatne horde, kasnije je podignuta kamena tvrđava.
Zbogom Kikindo...


 



List Ribolov Spin & Fly Ribolovacka oprema - prodavnica Sportski RIBOLOV - Prodavnica | Ribolovacka oprema Marketing Marketing Marketing