Vukovi sa DUNAVA

Hidroelektrana Đerdap je sistem od jedne branske i jedne rečne-protočne hidroelektrane, „Đerdap I“ i „Đerdap II“, koje su izgrađene na reci Dunav na izlasku iz Đerdapske klisure, na srpsko-rumunskoj granici, tako da pripada Srbiji i Rumuniji.

U ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji elektrane Đerdap učestvuju sa oko 20%.


Đerdap I je sagrađen 1970. godine na 943. kilometru reke, 10 km uzvodno od Kladova. Na srpskoj i rumunskoj strani Dunava je napravljeno po 6 generatora od po 176,3 MW. Snaga generatora na pragu sa srpske strane iznosi 1.058 MW. Instalisani su za protok od 4800 m³/s i puštani su u pogon od 1970. do 1972. godine. Prvo puštanje je bilo 5. avgusta 1970. godine. Nalazi se u mestu Karataš, a neposredno ispod hidrocentrale se nalaze ostaci rimske utvrde Diana.



Akumulaciono jezero je zapremine 1380 miliona m³. Brana je simetrična, sa prelivnom branom u sredini i prevodnicama na rumunskoj i srpskoj strani. Godišnje u proseku radi oko 7500 časova i proizvede oko 6000 GWh. Turbine su Kaplanovog tipa i projektovane za padove od 17,5 do 35,4 metara. Generatori su sovjetske proizvodnje LMZ Lenjingrad.


Đerdap II je sagrađen 1984. godine na 863. kilometru, 80 km nizvodno od Đerdapa I. Na srpskoj strani je snaga generatora na pragu 270 MW (10 agregata po 27 MW i protok od 422 m³/s). Puštani su u pogon 1985, 1986, 1987, 1998. i 2001. godine.



Turbine su Kaplanovog tipa i projektovane za padove od 2,5 do 11 metara. Zapremina jezera je oko 700 m³. Prosečna godišnja proizvodnja je oko 1500 GWh električne energije. Generatori su sovjetske proizvodnje LMZ Lenjingrad.

Usporio Dunav i navukao se mulj u donjem toku,ne volim tu gradjevinu 

Šta ćeš Vojo, ona je nužno zlo... a da te obradujem, kako sam čuo postoji plan o izgradnji H.E. Đerdap III .

Raspitaću se kod kuma, on je već nekoliko godina radio preko leta u Đerdapu na terenu, bio sam i ja prošle godine tamo, tako da znamo sve važnije ljude u tom kraju, ne bi trebalo da bude problem saznati lokaciju.

Kod mesta DOBRA u kazanu, u planu je da se gradi REVERZIBILNA hidroelektrana kao
BAJNA BASTA na DRINI

Nije mi jasno stace da rade sa nivoom dunava,kazu 1m to je i dobro i lose.

Đerdapska brana skladište otpada

Elektrane na Dunavu svakodnevno ugrožavaju klade i plastika, a akumulacije se, dugoročno, pune i „nevidljivim” opasnim otrovima

Kladovo – U minule četiri decenije, od uključivanja u rad prvog agregata, 1970. godine, „Đerdap 1” dao je Jugoslaviji i Srbiji 222 milijarde kilovat-časova struje. Istovremeno, uložio je mnogo para da svoju akumulaciju i agregate zaštiti od svakojakog otpada koji Dunav donosi sa svog dugog evropskog puta. I otrovni crveni mulj koji je 4. oktobra u ogromnim količinama istekao iz havarisane mađarske aluminijske kompanije „Mal“ i stigao u Dunav delom će, najverovatnije, završiti u akumulaciji prve đerdapske elektrane.

Javnosti je malo poznato koliko je voda đerdapskih akumulacija zatrovana i kojim sve otrovima, koji u nju Dunavom dospevaju iz cele Evrope, i šta se sve čini da se elektrane, pre svega kladovska, zaštite od krupnog otpada i plastike. U vreme visokog vodostaja i poplava, a takvih je bilo desetak u minule četiri decenije, na brani je bilo drveća, plastike, uginulih životinja, ljudskih leševa… To se svakodnevno hvata na moćnim zaštitnim rešetkama, ispred 14 prelivnih polja elektrane.

Dugogodišnji rukovodilac Službe za informisanje Čedomir Dragišić priča da se sav taj otpad, po više tona svakog dana, uklanja moćnim dizalicama, i odvozi na deponiju kod kladovskog sela Sip. Tu se mnogi Kladovljani, po pristupačnim cenama, snabdevaju otpadnim drvetom, a deo se prerađuje u briket.

– Mnogo ljudi je uključeno u ove poslove i u Privrednom društvu „Đerdap“ u Beogradu i u elektranama u Kladovu i Negotinu. O tome brine Sektor za održavanje priobalja đerdapskih akumulacija sa sedištem u Požarevcu – kaže za „Politiku“ Čedomir Dragišić. – Bez svega toga, i moćne mehanizacije, bila bi otežana proizvodnja struje i ugrožena plovidba, a nataloženi otpad bi poplavio hiljade hektara zemljišta. Mora se ulagati neprekidno i u velike nasipe i crpne sisteme, ali se to ulaganje, dobrom proizvodnjom, isplati.

Mnogo nevolja pričinjava i ljudski nemar. Najviše taložnog mulja u akumulaciju „Đerdapa 1“ stiže iz Velike Morave. Zato što u njenom slivu, nemilice i „divlje“, velikim bagerima eksploatišu šljunak i pesak. Uz to, mnogo se kanalizacija ne prečišćava, a brodovi, još nekažnjeno, ispuštaju otpadno ulje u reku i rasipaju drugi otpad. Velika opasnost za ovu akumulaciju su i evropske nuklearne elektrane na toku Dunava. Pre 20 godina na ekološkom skupu u Donjem Milanovcu rečeno je da Dunavu preti, eventualnim havarijama, i 15 nuklearnih elektrana. Sada ih ima i više, a Dunav je postao i veliki evropski kolektor otpada.

Brana prve đerdapske elektrane zaustavlja i taloži svu nečistoću sa velikog slivnog područja Dunava. I ova i brana kod Negotina sprečavaju oticanje teških metala, otrova koji lancem ishrane stižu i u organizam čoveka. I otrov iz Mađarske, koji će se u Đerdapu dugo taložiti, zatrovaće akumulacije. A ne zna se još tačno šta nam je doneo posle bombardovanja hemijskih postrojenja u Novom Sadu i Pančevu, 1999. godine.

Stručnjake podilazi jeza od čitavog spektra hemikalija nađenih u školjkama koje obitavaju u akumulaciji „Đerdapa 1“. Hemija je, po svemu sudeći, već ugrozila i lubenice. Njihov prinos je između Negotina i Kladova, posle izgradnje „Đerdapa 2“, znatno opao. Ispitivanja će pokazati da li je glavni „krivac“ za manju proizvodnju lubenica porast nivoa podzemnih voda koje su do korena ovih biljaka donele i nataložene otrove.

Stojan Todorović

To je to, o čemu se uporno - ŠUTI...