Nejasan mi je izraz 'zgoreo'.. Jel to ima veze sa plamenom i pepelom ili sa isusivanjem? Inace kod mene u selu postoji izraz "zrenje" stajnjaka (sazrevanje) ali o suvoci nema ni govora, taj zreo stajnjak nema nista suvo, vlazan je i kompaktan, skoro da se i ne vide slamke od slame, sve se sjedinilo, gotovo da nema vazduha u njemu.. A o "mirisu" da i ne govorim :D Smrdi brate samo tako! :D

Nema veze sa plamenom. Koristio sam lokalizam iz Južne Bačke. Naravno da se misli na sazreo, odstojao stajnjak.
Pretpostavljam da su ovaj stajnjak koji zapakovan prodaju nekako veštački sušili; zapravo potpuno je sasušena površina kugli veličine pesnice (ipak je prvenstvena namena prihrana cveća). Apsolutno nema nikakav miris.
Nisam ih ja nešto posebno rasparčavao, samo sam ih istresao u kantu za glistenjak, dodao otpatke od povrća i voća i usitnjeni karton od neke ambalaže i sve dobro nakvasio.
Ovih dana bih mogao pogledati kako su gliste prezimile. Bile su dobro zaštićene od hladnoće, a svakako ova zima i nije bila nešto posebno hladna.

Inače, bio sam danas u "Uradi sam" u NS i trenutno nemaju ni stajnjak ni humus. Samo neki treset u jako velikim pakovanjima. Verovatno tek kad stigne pravo proleće će imati veći izbor.
Javljam kad stigne.

Kolege umesto humusa ili stajnjaka ako ne možete nabaviti dobar je i kompost .

Juče sam prvi put ovog proleća otvorio kantu sa priručnim glistenjakom i više sam nego zadovoljan rezultatom:



Jesenas sam natrpao  u Jupol kantu dosta otpadaka od voća i povrća, nekog lišća, raskvašen karton od neke ambalaže i tu sam ubacivao sitne gliste koje ostanu posle povratka sa pecanja. Od gore sam stavio nekoliko parčadi suvog kartona više kao neko termo zaštitu. Ali pošto je zima bila slaba nije ni trebalo. Kanta je stajala na otvorenoj terasi, osim kad je bilo snega i niskih temperatura; tada smo je ubacivali u zatvorenu ostavu na terasi.
Na slici se vide 2 lepa primerka koja sam uspeo da nahvatam. Još mnogo drugih su tu negde. Cigareta je stavljena kao orijentir koliko su velike.
Vidi se da otpaci od voća i povrća nisu skroz istrulili. Taman će do početka sezone biti puna kanta humusa za cveće, a gliste će ići u novo kompostište.
Ne bih se na sve ovo ni odlučio da prošle sezone u NS nisi mogao kupiti gliste za pecanje normalne veličine.


Usput, vratio bih se još jednom na priču o dozrelom i nedozrelom stajnjaku.
Ja nisam poljoprivrednik i nisam želeo da govorim o nečemu a da nisam potpuno siguran u to što govorim.
Ali pošto me je tema zainteresovala potražio sam malo po netu šta stručniji ljudi kažu o tome.
Dakle, potpuno zreo (ili zgoreo) stajnjak NE SME da ima nikakav miris. Ukoliko je neko zainteresovan za diskusiju mogu postaviti linkove.
Pozdrav

Ja sam poceo kao i ti pre jedno 4 godine. Ne bi verovao koliko sam imam glista. Svake godine bude po par stotina kilograma najkvalitetnijeg humusa. Imam dosta organskih otpadaka pa gliste prosto bujaju. Samo jedu i seksaju se. Jedinu gresku sam napravio sto sam bacao jednu kolicinu organskih otpadaka pod tresnju prosle godine. Rodila je 2 nedelje ranije nego inace kao nikad do sada, ali se posle toga osusila . To djubrivo i humus koji su gliste proizvele bili su suvise jaki za tresnju.

Jedan tekst sa interneta prepun korisnih informacija za pocetnike:

Kalifornijska glista
se najčešće uzgaja za proizvodnju humusa-glistenjaka , dužine je oko 10cm,
težine jedan gram i u stanju je da prevari onoliko koliko je teška za dan.
Gliste poseduju zadivljujuću moć reprodukcije, već nakon 90 dana dostižu polnu zrelost
te započinje vreme parenja. One se slubljuju jedna uz drugu i luče sluz u kojoj su jajašca i spermatozoidi,
gliste se razdvajaju i počinje proces stvaranja kokuna koji traje 21 dan.
Svaka glista stvori oko 6 kokuna iz kojih se u proseku izleže 21 mlada glista.
Gliste postižu seksualnu zrelost kada im se na telu pojavi clitellum. To je ono malo zadebljanje na kraju
prve trećine tela gliste. Glista postiže svoju punu produktivnu zrelost sa 12 meseci starosti.
Sa druge strane one male gliste koje su jednake od kraja do početka, nemaju clitellum,
još nisu postigle svoju polnu zrelost, te samim time nisu sposobne za reprodukciju.
Kada clitellum nabrekne i postigne narandžastu ili svetlo roze boju glista je spremna na oplodnju i
proizvodnju kokona. U clitellumu se stvaraju jajašca. Kada se dve gliste spoje (zapravo omotaju jedna oko druge) spermatozoidi se sparuju sa jajašcima i počinje razvoj kokona. U toku sljedećih 4 do 6 nedelja
budući kokon putuje prema "glavi" gliste i kad postigne svoju zrelost glista ga izbaci van u život.
Nakon što glista izbaci kokun u leglo, potrebno je da prođe od 20 do 30 dana do izlegnuća mladih glista.
Odrasla glista koja je postigla svoju punu produktivnu zrelost može proizvesti 4-5 kokuna na mesec,
a svaki kokun sadrži u proseku po 6 malih glista.

Optimalni uslovi za uzgajanje kalifornijske gliste su:
Vlaga 80-90% (min 60 max 90%)
Temperatura od 15-20 C (min. 4C max 30C)
pH vrednosti 5-9

Vlaga

Gliste dišu kroz svoju kožu, te je zato vrlo važno da su uslovi vlage u leglu uvek optimalni za njihov život.
Ni premalo ni previše, jer se inače stvaraju razni gasovi koji nepovoljno utiču na okolinu u leglu i
gliste imaju tendenciju bega iz legla zbog nepovoljnih uslova za život, a u najgorem slučaju i do uginuća.
Kako je koža gliste veoma osetljiv organ, vrlo je važno sprečiti dodir sa soli, uljem a pogotovo amonijakom,
kojeg najviše ima u stajnjacima poreklom iz domaćih životinja. Iz tog razloga stajnjak domaćih životinja
potrebno je dovesti u stanje sazrevanja.
Najbolji rezultati merenja vlage u leglu se postižu uređajima za merenje vlage, a postoji i drugi način
da se u ruku uzme podloga iz legla i stisne u šaci. Ako iz podloge curi tečnost onda je podloga prevlažna,
međutim ako samo kaplje onda je podloga optimalna za uzgoj. Idealna vlaga u leglu trebala bi se kretati
između 80 - 90%.

Temperatura

Najidealnija temperatura legla je oko 20C. Dok gliste i dalje aktivno rade na temperaturama od 15 - 20 C,
više ili manje od tih vrednosti negativno utiču na reprodukciju i prehranu glista.
Kalifornijske gliste imaju veliki prag tolerancije u razlikama u temperaturi, te mogu preživeti i veoma
niske 0C do veoma visokih 35C. Međutim, odmah u početku treba naglasiti da je zadatak uzgajivača da
temperaturu u leglu održava oko preporučenih 20 C, jer samo tako može omogućiti najbolje uslove za život glista.

Rast, prehrana i reprodukcija glista jako se smanjuju kada temperature padnu ispod 15C. Tu počinje smanjenje reproduktivnih sposobnosti kod glista, a niže temperature od tačke smrzavanje dovode do uginuća. Zato su tu kokuni (jajašca), koji su u stanju izdržati veoma niskih -25C.
U uslovima kada temperature narastu iznad 30C, gliste se približavaju površini i svežem vazduhu, što dovodi do neprobavljivanja podloge u nižim slojevima. Iz tog razloga je potrebno leglo ohladiti na način rasprskivanja vode o obliku sumaglice iznad legla. Na taj način moguće je sniziti temperaturu u leglu i do desetak stepeni C.

Vazduh

Vazduh je potreban glistama za disanje, a u slučaju nedostatka vazduha razvijaju se anaerobni mikroorganizmi
(oni kojma nije potreban vazduh za rast) te oni preuzimaju glavnu funkciju u leglu. To bi moglo dovesti
do porasta neželjenih mikroorganizama koji bi negativno mogli uticati na razvoj glista, a na kraju i do neželjenog
rasta korova koji bi se hranili na kompostu proizvedenom od glista.
Da bi to izbegli potrebno je vazduh dovesti u leglo. A to se radi na način da se gornji sloj do 10 cm
povremeno promeša kako bi se odstranio gas, usitnili ostaci hrane i provetrili gornji sloj legla.
Same gliste svojim radom u leglu buše tunele te samim time pospešuju dovod vazduha u leglo.
Najboli način da saznate da li je vazduh u vašem leglu u dobroj kondiciji je sam miris u leglu.
Ako osetite neugodan miris, sasvim je sigurno da je negde započeo proces truljenja,
te je potrebno odmah provetriti leglo, kako bi se taj miris odstranio.
Kako je odnos vlage i vazduha obrnuto propocionalan, povećanje vlage u leglu dovodi do
smanjenja vazduha i obratno.

pH vrednosti podloge u leglu

Kada je pH vrednost tla oko 7 onda se kaže da je tlo neutralno. U tim uslovima biljke najbolje iskorištavaju
sve sastojke u tlu za razvoj korena i nadzemnog dela. Bazna su ona tla kod kojih za bolje
razumevanje pH vrednosti, dovoljno je reći da je pH 6 deset puta kiselija vrednost od pH 7,
dok je pH 8 deset puta baznija, a kisela su ona tla kojima je pH vrednost manja od 6.
Kako bi se gliste mogle neometano razvijati potrebno je pH vrednosti legla održavati u opsegu između 5 i 7.
Taj raspon omogućava normalan rast i reprodukciju glista u leglu. Kalifornijske gliste (Eisenia foetida)
podnose raspon pH vrednosti između 5 i 9, ali svaki uzgajivač bi trebao održavati pH vrednosti legla u normali.
Niže pH vrednosti pogoduju gljivicama koje su kvalitetnija ishrana za gliste, dok normalne ili malo povišene vrednosti pogoduju rastu bakterija. Održavanje normalnih pH vrednosti legla pomaže konzervaciji azota u podlozi i
smanjuje opasnosti po gliste uzrokovane isparavanjem amonijaka.
Utvrđivanje pH vrednosti obavlja se lakmus papirima ili u novije vreme lako dostupnim uređajima kojima se mere
pH vrednosti tla

Priprema za uzgajanje kalifornijskih glista

Četiri najosnovnija uslova za uzgajanje glista su:

1. Mesto za uzgajanje

Potpuno je nevažno da li je leglo na ravnom ili na kosom terenu, najvažnije je da teren ima mogućnost
odvođenja padavina, da je zaštićeno od vetra, nije blizu saobraćajnica i da je što dalje od šume četinara,
hrasta i oraha, jer ta vrste sadrže materije koje nepovoljno utiču na rast i razvoj glista.
Zatim je izrazito važno da leglo nije na direktnom suncu, jer dolazi do bržeg isušivanja hrane za uzgoj
te je samim tim gliste nisu u stanju "obraditi "
Voda je važan faktor prilikom uzgoja glista jer gliste zahtevaju relativnu vlažnost između 80 i 90 %,
te je vrlo važno imati vodu nadohvat ruke kako bi po potrebi tu vlažnost mogli i održavati.

2. Leglo i materijal za gradnju legla

U Evropi standardno leglo dimenzija je 100x200x25 cm, koje podrazumeva cca 100,000 jedinica glista koje
se sastoje od zrelih glista, podmlatka i jaja (kokuna). Takvo leglo trebalo bi imati cca 25,000 polno zrelih glista,
a ostalo su mlade gliste i jajašca (kokuni).
Materijal za gradnju legla zavisi od uzgajivača, zavisno koliko želi da legla dugo traju. Mogu biti od drva, betona,
starih cigli, plastike i slično sve dok je zadovoljena nekakva forma, koje se netreba slepo pridržavati.
Najvažnije je pravilno zaštititi dno legla od mogućih predatora, jer moramo znati da se krtice hrane glistama.
Najčešće se upotrebljava "rabic" mreža veličine okna do 8-10, Po potrebi poželjno je staviti geotekstil,
( to je onaj materijal koji se stavlja ispod temelja prilikom gradnje kuća i sl.), a koji sam po sebi ima veliku
propusnu moć za odvodnju suvišnih voda, te služi i kao zaštita od hladnoće u zimskim uslovima.
U slučaju poseta ptica vašem leglu potrebno je napraviti gornju zaštitu legla od mreža ili prostirka od trske,
kako bi gliste neometano obavljale svoj posao.

3. Oprema i alati

Pod opremom smatramo najosnovnija sredstva, a to su lopata, grabulje, građevinska kolica i kanta za zalivanje.
U novije vreme vrlo se povoljno mogu nabaviti tzv. 3 u 1 aparati za merenje vlage, temperature i pH vrednosti,
koje bi svaki uzgajivač trebao imati, jer bez informacija o stanju u leglu nije moguće dostići maksimum
proizvodnje legla, Lakmus papiri služe za merenje pH vrednosti podloge za ishranu glista.

4.Priprema podloge

Priprema podloge najvažnija je stvar prilikom formiranje novog legla.
Jako je važno znati da gliste nemaju zube, pa tako i ne mogu gristi hranu, koju one onda usisavaju.
Iz tog razloga hranu je potrebno usitniti kako bi je gliste mogle usisati i preraditi bez poteškoća.
Hrana se priprema na način da se svakih mesec dana "okrene" na mestu pripreme, kako bi vazduh podstakao
razgradnju hrane tj. raspadanje. Zato svi poljoprivrednici čekaju da stajnjak malo odleži, kako bi se njegova vrednost poboljšala jer se stajanjem razgrađuje. Tako nije potrebno raditi sa svim vrstama stajnjaka, jer neke vrste kao
konjski i zečiji mogu odmah ići u upotrebu jer imaju manje amonijaka i soli.

Priprema hrane za prehranu glista

Kako bi gliste mogle svariti hranu potrebno je hranu dobro usitniti. Naime gliste nemaju zube,
već samo otvor na prednjem dijelu kroz kojeg usisavaju hranu. Iz tog razloga dobra priprema hrane (usitnjavanje)
daće puno bolje rezultate od neusitnjene.
Svaka hrana koja se dodaje glistama treba proći proces prirodnog raspadanja pomoću mikroorganizama
koji su važni za ishranu glista. Mikroorganizmi zahtevaju obilje hrane za rast. Najvažnija dva elementa za
formiranje modula za izgradnju biološki važnih spojeva (šećeri, aminokiseline i dr. ) su ugljenik i azot.
Zapravo, mikroorganizmi imaju veću potrebu za ugljenikom nego za azotom prilikom raspadanja otpada u
hranu za gliste. Odnos ugljenika i azota igra vrlo važnu ulogu u kompostiranju na način da određuje
brzinu raspadanja materijala. Kada je odnos ugljenika i azota premalen dolazi do viška azota koji onda
prelazi u amonijak, dok kod manjeg omera dolazi do smanjenja broja mikroba zaduženih za razgradnju,
a samim time do sporijeg procesa razgradnje hrane.
Pri odnosu ugljenika i azota od 25 : 1 mikrobi najbolje obavljaju proces raspadanja otpadaka, ali kako je taj odnos
teško održavati, procesi raspadanja odvijaju se uz odnose između 20 : 1 i 40 : 1.
Ako hrana koju pripremamo za uzgoj glista nije prošla određeni proces raspadanja pomoću mikroorganizama,
neraspadnuti delovi hrane proći će kroz organizam gliste, ali će gliste ostati gladne hranjivih materija,
te će doći do smetnji u njihovom razvoju.

Ostali materijali za prehranu glista

Osim stajnjaka o kojem će posebno biti reči, postoje i materijali koji imaju važnu ulogu u prihrani glista zbog omera ugljenika i azota.

Materijali bogati ugljenikom su:

Karton - vrlo lako ga je nabaviti, gliste ga vole, treba biti usitnjen, vrlo visok odnos ugljenika i azota,
redovno upotrebljavati u prehrani

Papir - kako je vrlo tanak gliste ga brzo probave, kada se namoči postane težak i previše vlažan
pa postoji mogućnost nedovođenja vazduha u leglo, najbolje ga je pomešati sa ostalim organskim materijalom,
papirna industrija je odavno trebala preći na soja baziranu tintu za štampanje, olovna baza već dugo nije u upotrebi, izbegavati kolor promo materijal jer sadrži nešto drugačiju boju za štampu, koja može ugroziti gliste u leglu.

Treset - izbegavati treset od četinara, jako dobro zadržava vlagu u kombinaciji sa stajnjakom

Otpalo lišće - ne zadržava vlagu najbolje, dugo mu treba da sazri, u prevelikim količinama prilikom sazrevanja proizvodi visoku temperaturu, pogodan materijal za prezimljavanje zbog izolacijskih sposobnosti. Ne koristiti lišće oraha
(sadrži prirodni herbicid) i hrasta (sadrži tanin)

Slama - izvrstan materijal za prezimljavanje, kada dolaze niže temperature, poželjno je obložiti leglo sa slamom,
u toplijim vremenima kada se navlaži, gliste se odmah nastanjuju u njemu

Seno - sadrži više azota nego slama, samo po sebi sadrži raznoliku mikobiološku populaciju koja je preduslov
razgradnji hrane za gliste

Piljevina, kora, drvna strugotina - vrlo visoki sadržaj ugljenika, upotrebljavaju se pomešani sa organskim otpadom, nedostatak je što je potrebno jako dugo vremena da se dovede u stanje raspadanja, zbog same strukture drveta
i sastojka lignina. Najbolje je oformiti posebno mesto za razgradnju koju je potrebno stalno ovlažavati i
mešati da se dovede vazduh

Materijali bogati azotom su:

Pokošena trava/zeleni otpad iz vrta - izvrstan materijal za prehranu glista, ali treba biti oprezan iz razloga povišene temperature prilikom same razgradnje zbog viška azota koji se u stanju raspadanja razgrađuje u ljepljivu,
smrdljivu masu sa vrlo visokom temperaturom, čak do 70C. Najbolji rezultati se pojavljuju ako se trava pusti da
odstoji neko vrijeme pomešana sa kartonom i lišćem, dok ne provri i ohladi se

Kuhinjski otpadci voća i povrća - standardan i najdostupniji sastojak u prehrani glista, naročito kuhinjski otpadci
koji imaju visoki postotak vlažnosti. Najveći neprijatelj ovakve vrste hrane su razne bakterije, muve i ostali insekti,
te ih je potrebno prvobitno razgraditi mešajući sa materijalima sa višim odnosom ugljenika. Limun, pomorandža,
mandarina su na listi zabranjene hrane za gliste

Mulj otpadnih voda - vrlo visokih prehrambenih vrednosti, ali postoje mogućnosti da sadrži veliku količinu patogenih mikroorganizama koji mogu biti potencijalno opasni za gliste, kao i preveliku količinu teških metala,
što glistenjak dobijen na taj način eliminise iz korišćenja u proizvodnji hrane.
Već se može koristiti za poboljšavanje kvaliteta pošumljenih zemljišta.

Nusproizvodi industrije za proizvodnju piva - ova vrsta materijala ne treba neku posebnu pripremu,
iako zbog vrlo visoke vlažnosti ima potrebu za mešanje sa drugim materijalima, kada se postižu vrlo dobri rezultati razgradnje.
Svi ovi materijali prije stavljanja u leglo moraju biti usitnjeni i razgrađeni prirodnim putem,
kako bi ih gliste mogle neometano provariti.

Stajnjak kao hrana:

Prehrambena vrednost stajnjaka najviše zavisi o tome od koje životinje dolazi, o načinu hranjenja životinja
i vremenu koliko je stajnjak odležao. Ustaljeno je mišljenje da stajnjak treba odležati što duže,
jer je tada kvalitetniji za prehranu glista što i zapravo nije slučaj jer se gliste ne hrane izravno stajnjakom već mikroorganizmima koji taj stajnjak rastvaraju.
Najviše pažnje prilikom upotrebe stajnjaka u prehrani glista treba obratiti na soli, amonijak i skoro najvažnija stvar,
hemijske preparati nematocide, koji se daju stoci u svrhu zaštite od glista.

Soli - velika koncentracija soli u stajnjaku nepovoljno utiče na razvoj glista, jer se so veže za vodu, a voda je glistama potrebna za disanje, te se najbolji rezultati uklanjanja soli postižu ispiranjem vodom.

Amonijak - izlučuje se putem urina i veoma je toksičan u većim količinama, rastvorljiv je u vodi i
veoma važan izvor azota za sve žive organizme. Ukoliko se primeti veća količina amonijaka u stajnjaku
najbolje ga je isprati sa običnom vodom

Preparati protiv glista - u slučaju pojave parazita kod stoke daju im se razni preparati, a koji mogu biti pogibeljni
za gliste ako se hrane stajnjakom tih životinja. Karenca je obično između 30 i 60 dana, pa je potrebno znati
da li je stoka tretirana tim preparatima, kako bi stajnjak ostavili da sazri dok ne prođe karenca.

Kravlji stajnjak - po dostupnosti najlakše nabavljiv stajnjak za prehranu glista, nije preporučljivo odmah ga davati
glistama za prehranu, pošto sadrži veliku količinu amonijaka, te ga je potrebno pripremiti sazrevanjem
koje može trajati od jednog do 2 meseca zavisno o načinu pripreme. Gliste uzgajane na kravljem stajnjaku
razmnožavaju se i rastu brže zbog nutritivnih sastojaka ovog stajnjaka.
Konjski stajnjak - zbog svojeg hemijskog sastava ova vrsta stajnjaka spremna je za prehranu glista
odmah po dostavi na farmu. Sporo sazrevanje i nizak postotak kiselina, čine ga dobrim grejačem
u vremenima niskih temperatura. Konjski stajnjak ima sposobnost dugog zadržavanja vlage, ali bi ga
zbog niskog sadržaja proteina i minerala bilo poželjno mešati sa drugim sastojcima, kako bi se povećala
prehrambena svojstva stajnjaka.

Svinjski stajnjak - Ova vrst stajnjaka se na farmama odvaja od tečnih sastojaka, kao i kravlji stajnjak.
Smatra se vrlo hranjivim podlogama za prehranu glista, ali je zasigurno potrebno duže vreme za sazrevanje
zbog povećeg sastava azota. Preporučuje se mešanje sa podlogom koja je bogata ugljenikom,
da bi dobili vrlo kvalitetnu hranu u uzgoju glista. Stajnjak se mora odvojiti od tekućeg dela izmeta,
zatim pomešati sa nekim bolje upijajućim materijalom, naprimjer slamom u posebnim bazenima.
Tim procesom povećava se gustoća materijala te se dobiva vrlo kvalitetna hrana za gliste.
Naučnici sa Ohio State University otkrili su da glistenjak proizveden od svinjskog stajnjaka daje
bolje rezultate uspoređujući humuse proizvedene od ostalih materijala.

Živinski stajnjak - Vrlo visok postotak proteina opasan je prilikom uzgoja glista, te se unos bez prethodnog sazrevanja
ne preporučuje u direktnoj prehrani. Potreban je vrlo dug period sazrevanja i mešanje sa ostalim materijalima.
Najbolji rezultati postižu se mešanjem 10 % ovakvog stajnjaka i 90 % udela ostalih vrsta materijala.
Rezultat je visoka prehrambena vrednost hrane koja se koristi u prehrani glista.

Zečiji stajnjak - moguće je direktno postaviti leglo glista ispod kaveza sa zečevima tako da nema potrebe
za nikakvim fizičkim radnjama prilikom prehrane glista. Jedina stvar na koju trebamo obratiti pažnju je
kiselost tj. PH vrijednost podloge. Zečiji izmet bi trebalo isprati sa vodom prije dodavanja u prehranu glista,
da se neutralizira alkalnost urina, dok se kao i kod ostalih vrsta izmeta kvaliteta gnoja poboljšava razgradnjom.
Zečiji gnoj ima vrlo visoku prehrambenu vrednost u prehrani glista.

Tri najčešće greške prilikom uzgoja glista:

1. "Mešanje" ili dodavanje kiseonika u leglo

Najčešća greška u uzgoju glista je zatrpavanje legla sa hranom i vodom, ne uzimajući u obzir da gliste ipak
moraju disati. Gliste dišu celim svojim telom i za to im je potreban vazduh. Do tog vazduha dolaze tako što
laički rečeno buše leglo, gde pronalaze nove količine hrane i kiseonika, tako potrebnog za njihov život.
Ako im onemogućimo pristup vazduhu dodavanjem novih količina hrane, a koja nije usitnjena,
onda dolazi do anaerobizacije - nedostatka kisika, te gliste uginu - ili im je njihov razvoj onemogućen.
Zato je potrebno svakodnevno proveravati stanje u leglu, kako bi na vreme mogli reagovati u slučaju nastanka
anaerobnih uveta u leglu. To se radi na način da se prestane sa hranjenjem legla na neko vreme, 5-7 dana,
te se u međuvremenu svaki drugi dan gornji sloj legla, cca. površinskih 10 - 15 cm preokrene (izmeša)
sa vilama kako bi preko potreban vazduh omogućio razvoj potrebnih mikroorganizama u prehrambenom lancu glista.

2. Prevelika vlažnost legla

Da ne bi pogrešili mnogi uzgajivači preterano vlaže legla sa vodom kako bi gliste imale "uslove" za rast.
Posledica prevelike pažnje je "slaganje" hrane jedne na drugu, te dolazi do uslova u kojima glista jednostavno
ne može proći dalje, zbog zgusnutosti hrane, te opet dolazi do anaerobizacije kojoj je uzrok nedostatak vazduha.
Leglo treba pustiti da se iscedi, te ga promešati kako bi višak vode ispario.

3. Priprema hrane za gliste
Najlakše je samo uzeti vile ili lopatu i nabacati hranu u leglo. Međutim rezultati uzgoja neće biti optimalni.
Hranu treba pripremiti, usitniti, jer se na taj način povećava površina koju mikroorganizmi obrađuju,
a to znači i više hrane za gliste. Što je hrana više usitnjena gliste će je lakše probaviti,
te se neće stvarati blokovi neprerađene hrane.

Zašto ja uvijek u glistenjaku imam gliste homosexualce?    Da mi gliste ne trebaju množile bi se ko Kinezi.

ja stavio 2 kutije... sad ih ima ko pleve

Tekst P. Purića, Riborevija broj 12, septembar 1992.

Dobro si me podsetio sa ovim tekstom da prihranim ove moje na terasi. Izneo sam ih da se malo provetre po ovim toplim danima.
Ovo oko kafe je malo diskutabilno mnogim lumbrikulturašima. Moje su se navukle na nju, a i na neke druge stvari koje se u literaturi smatraju pogubnim.
Recimo, kada sam, devedesetih, imao poveći zapat kalifornijki, hranio sam ih svežim svinjskim đubretom, pomešanim sa dosta slame, sena, lišća. Stojički su to podnosile i bile i dovoljno velike i plodne.

Interesuje me kolege kako bi bilo da glistenjak napravim u starom zamrzivaču



Imam ovaj stari zamrzivač pa sam mislio da ga iskoristim za glistenjak koji već duže vreme želim da napravim....e sad ovaj zamrzivač sam mislio da stavim u između dve velike šljive gde je uvek hladovina....dimenzije su mu 120x100x60 dno zamrzivača bih izbušio sitnom burgijom da ima gde da otiče voda a zamrzivač bih negde malo više od pola napunio podlogom za gliste... poklopac sam po sebi nedihtuje i nezatvara se ali bih u svakom slučaju stavio sitnu žicu preko da neuđe neki miš....
E sad zanima me koliko bi trebao da ubacim glisti koje bih naravno kupio u ribolovackoj radnji ali bi se i potrudio da nađem koju kod komšije od koga ću da uzmem stajsko đubrivo.....

Šta mislite o ovoj ideji koju ću za vikend da sprovedem u delo...tako da je svaki savet i sugestija do tada dobrodošla

Zamrzivac je predubok. Nema potrebe da ima vise od 30-ak cm dubine "posuda" u kojoj ces ih drzati jer su one uvek pri vrhu na 10-15 cm. Kod plitkih posuda je lakse i mesanje materijala i "provetravanje". Napravi ti pusnicu od tog zamrzivaca. Ima slika u jednoj temi

Pa razmišljao sam i u tom pravcu da uzmem da zamrzivač presečem na pola i tako dobijem 2 posude za gliste  samo da nebude onda plitko....
a pušnicu sam srušio pre neku godinu a u planu mi je da napravim ozidanu pušnicu koja će da bude i mangal za prasiće i jagnjiće itd

ne bi ja busio rupe, inace mozes da kazes glistama pa pa  vlage trebaju da imaju, ti sam doziraj da se ne podave bas nego da bude vlazno . sad, dimenzije su takve kakve su, jeste preveliko ali ve posluziti

trenutno nemam vremena da citam celu temu pa bih molio ako moze neki tip kako da odrzim KISNE GLISTE u zivotu tri dana nakon sto ih sakupim
prosli put mi je 50% pockalo nakon 24h,il sam kurate srece ili teba da im stavim u posudu malo zemlje,kartona,cega vec 
kazu da ce kisa danas il sutra pa zato pitam......................

U vecu kantu stavis busenje trave koje je vlazno i unutra gliste i nema zime. Naravno to sve da bude na hladnom i tamnom mestu.